Straha više nema. Ova rečenica mogla se čuti i videti u nizu lokalnih sredina širom Srbije proteklih nedelja. Samo prošle nedelje na protestu u Aleksandrovcu okupilo se, prema podacima Arhiva javnih skupova, 850 građna (što bi u Beogradu bilo 211.000 ljudi). Zatim, u Raški 500 ljudi (u Beogradu bi to bilo 110.000). U Begeču 230, to predstavlja 106.000 građana u Beogradu.
Spisak je dug. No, kako se talas protesta proširio sve češće se nameće pitanje gde je i šta radi opozicija. U ovom slučaju na lokalu.
Dejan Bursać, politikilog za „Vreme“ kaže da je još uvek upitno šta može i kako će se oblikovati ceo ovaj protestni pokret jer ne znamo kako će se ovo preliti u neku vrstu institucionalizovane politike.
„Ono što sad vidimo u mnogim mestima jeste oslobađanje od straha i zato su zaslužni studenti. U mnogim gradovima i opštinama tu opozicija učestvuje, pogotovo u manjim mestima gde nema ni nekog razvijenog civilnog društva, nema ni studenata toliko, pa su onda neki opozicioni akteri to očigledno preuzeli vođenje ovog protestnog pokreta, ali ja ne vidim ništa nelegitimno u tome.”
Bursać nastavlja, da opozicija i teba da služi, odnosno generalno političke partije, da artikuliše društvene interese i vrednosti. „Postoje naravno i neki izlivi, kao što smo videli u Kraljevu, u Rači, Bogatiću i slično. Ali to je posledica, ajde da kažemo, one atmosfere koja se stvarala prethodnih 13 godina.”
Koliko su značajne akcije opozicije na lokalu, Bursać kaže da one svedoče jednoj vrsti s jedne strane oslobađanja ljudi od tog velikog straha koji su imali ranije, znači jedna vrsta društvene solidarnosti je tu svakako po sredi.
„A, s druge strane zaista svedoči tome koliko je tu u stvari nakupljenog pritiska kad vi isključite mogućnost ljudima da se pravilno organizuju na izborima, da učestvuju na fer i slobodnim izborima, da mogu čak negde i pobediti na takvim izborima, da se kroz nekakve lokalne medije i slično obrate nekom problemu, a sve to gurate pod tepih godinama, normalno da ćete imati neku eksploziju u jednom momentu”, objašnjava sagovornik „Vremena“.
Burać kaže da je moć opozicije na lokalu da ohrabri i pokaže solidarnost, ali i da je naš sistem vrlo centralizovan.
„I da, mogu doći promene sa lokala. Mi smo svedoci da i pre 5. oktobra smo imali 1997. kada je opozicija pobedila u 30 gradova i opština, pa odatle gradila, ajde da kažemo, odskočnu dasku za 2000. godinu. Ali, u ovoj našoj situaciji mislim da je to grozno teško i da postoji jedna hipercentralizacija politike i da ključna promena, uostalom i ova ključna promena, dolazi pre svega od nekog nivoa studenata u velikim gradovima, u univerzitetskim centrima”, zaključuje Bursać.
Kraljevo
Na primer, u sredu (19. februar) u Kraljevu opozicija je blokirala rad Skupštine grada. Tražili su da gradonačelnik Predrag Terzić napusti skupštinsku salu kako bi sednica mogla da se nastavi. A, da se ukoliko do toga ne dođe građani okupe ispred zgrade Skupštine.
Naime, on je na društvenim mrežama sa zvaničnih naloga objavljivao sadržaj koji otvoreno vređa građane.
Taj skup prošao je bez većih incidenata. A gradonačlenika je policija „evakuisala“ iz Skupštine.
Predrag Vošitnić iz Lokalnog fronta i odbornik u Skupštini opštine Kraljevo za „Vreme“ kaže da je dosta važno, sada kada je pokrenuta društvena promena, a pokrenuli su je svi ljudi koji su zapravo siti nepravde i zla na sve strane, da svako u toj društvenoj promeni prihvati svoju ulogu.
„Mi neopravdano dodeljujemo studentima prevelike i zadatke i očekivanja od njih, a zapravo samo treba da iskoristimo energiju koju oni nose, čistotu i taj neokaljani integritet koji oni svakako nose i da onda vođeni time i tom energijom društvene promene, svako uzme društvenu ulogu za sebe“, ukazuje Voštinić.
I dodaje da su oni u Kraljevu poneli taj deo sopstvene odgovornosti u lokalnoj Skupštini. „Svako sada ohrabren onim što je ponela društvena promena da ponese i svoj deo hrabrosti i odgovornosti i da istupi i da kaže: ’Ovaj nasilnik u mojoj zgradi; Ovaj moj šef je neotesana baraba sa kupljenom diplomom; Ovaj čovek radi to i to, a ova institucija bi trebalo da radi ovako i ovako’.“
Na pitanje da li sada promene kreću sa lokala, kaže, da ne možemo reći da bi bilo koja promena sada trebalo da krene sa lokala nego sa individualnih nivoa.
„Politička promena i opoziciono delovanje zapravo su nužno povezani kada shvatimo da je opozciija zapravo društvena svest koja oponira ovim i ovakvim ljudima na vlasti. I ta društvena svest je onda projavljena i kroz političke entitete kao što su stranke i pokreti, a oni ne moraju nužno da predstavljaju ukupno delovanje opozicije“, naglašava Voštinić.
Sagovornik „Vremena“ zaključuje: „Možemo se mi meriti ko je koliko uspešno izveo neku svoju akciju, ali ne smemo sumnjati u namere jedni drugih. To bi bilo dosta pogubno za ono što zovemo društvenom promenom“.
Aleksandrovac
Jedan od prvih vanuniverzitetskih gradova gde su studenti organizovali veliki protest bio je Aleksandrovac. Poruku koju šalju studenti, ne samo iz Župe, je jasna – željni smo pravde i slobode.
Na protestima koje su organizovali studenti u Aleksandrovcu (i ne samo u Župi) političke partije sa svojim obeležjima nisu dobrodošle, ali svako u svojstvu građanina jeste. Zato, predstavnici opozicije u Župi mogli su se sresti na protestima.
Dok su se o podršci studentima izjasnili još u decembru prošle godine.
Dragiša Stamenković iz Župe protiv nasilja i odbornik u Skupštini opštine Aleksandrovac za „Vreme“ kaže da su razmišljali šta im je činiti, a da su sve ovo što su izneli studenti kao svoje zahteve oni izneli kao deo svog programa koalicije Srbija protiv nasilja.
„Ono za šta se Demokratska stranka zalaže od svog osnivanja, a to je postojanje države, to znači postojanje institucija. U izbornoj kampanji naše obećanje je uglavnom bilo da u prvoj godini ne bismo mogli apsolutno ništa da uvodimo, sve dok ne sredimo institucije – opštinske, odnosno lokalne institucije. Pa tako da smanjimo izdatke za budžet, da stabilizujemo opštinsku kasu i da tek onda možemo razmišljati o nekom realnom razvoju”, objašnjava Stamenković.
Dodaje da je sve počelo da se odmotava kao klupko, te da ih je pomalo zateklo – „nismo znali šta nam je činiti, da li da budemo daleko aktivniji ili da ostavimo studentima, pre svega, i da slušamo šta nam oni govore”.
Međutim, kaže sagovornik „Vremena“ dalje da što se opozicije tiče misli da je vreme da počnu polako da se sabiraju i da vide koji je najbolji način da politički deluju. „Te, eto, u tom smislu, naravno, i dalje podržavajući apsolutno studente, naš stav je da ne smemo ni na koji način, bez obzira na to da li imamo prave namere, dobre namere, ne smemo da okaljamo njihov posao”, zaključuje Stamenković.
Sa druge strane, Ivan Brborić iz Grupe građana „Buđenje Župe“ i odbornik u Skupštini opštine Aleksandrovac za „Vreme“ kaže da u Župi pored protesta koji organizuju studenti, svake subote i građani ove opštine izlaze u 18 časova na protest podrške studentima, a da se na tom protestu okupi između 250 i 350 ljudi.
„Što se tiče delovanja u Skupštini, imali smo jednu Skupštinu nedavno, gde smo je napustili nešto oko pola 12 kako bi se priključili našim srednjoškolcima jer je nekoliko odeljenja gimnazije u blokadi. Videćemo dalje za skupštinske aktivnosti. Nismo se, iskreno, još uvek dogovorili kakvo će naše delovanje biti, da li ćemo uopšte prisustovati narednim sednicama Skupštine”, navodi Brborić.
I ova grupa građana jasno je podržala studente i njihove zahteve još u decembru.
Gornji Milanovac
Gornji Milanovac nije univerzitetski grad, ali u njemu se takođe održavaju protesti. U blokadi je milanovačka gimnazija i pojedina odeljenja u Ekonomskoj školi.
„Prvi protest u Gornjem Milanovcu bio je pre oko 30 dana, gde je izašao stvarno značajan broj ljudi otprilike nekih 10 posto građana. Zatim su maturanti krenuli sa protestima i da se mi ne bi mešali drago nam je što je mladost konačno izašla u Milanovcu, tako da oni organizuju trenutno proteste u Gornjem Milanovcu”, objašnjava za „Vreme“ Damir Agović iz grupe građna UZINAT i odbornik u Skupštini opštine Gornji Milanovac.
Dodaje da će videti da li će kao opozicija nastaviti sa protestima. Napominje da s obzirom da je njihova organizacija član Slobodnih organizacija Srbije (SOS) može se dogoditi i neka sinhronizovana akcija na teritoriji cele Srbije.
„Čekamo svi željno tu sednicu Skupštine opštine Gornji Milanovac koja je poslednji put održana 27. decembra. Zakonski rok da se održi naredna sednica je 90 dana. To još uvek nije učinjeno”, ukazije Agović.
Svakako na toj sednici, navodi Agović, glavna tema će biti, što se njih tiče, izjašnjavanje javno predsednika opštine Gornji Milanovac, s obzirom da je on postupao identično kao i gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić.
„On je upro prstom i targetirao maturante milanovačke gimnazije, njihove nastavnike, profesore i nas roditelje. I zahtev na lokalu mimo onih studentskih zahteva, zahteva maturanata, lokalnih zahteva je da se predsednik opštine izvini svima njima i nama kao roditeljima”, naglašava Agović.
Zaključuje da ono što sada rade jeste da češljaju portale javnih nabavki, te da tu vide gde su neki ugovori štetni odrađeni po budžet opštine Gornji Milanovac.
