Srpski kulturni centar u Zagrebu počinje s radom izložbom o nadrealizmu i, moguće, najavljuju otopljavanja odnosa između dve države . Ovo je treći srpski kulturni centar u nekoj inostranoj prestonici
U Zagrebu se večeras, u četvrtak, otvara Srpski kulturni centar u prisustvu Nine Obuljen Koržinek ministarke kulture Hrvatske, i Marka Đurića ministra spoljnih poslova Srbije. Time je rešena nedoumica zašto je umesto ministra Đurića juče na Samit Ukrajina-Jugoistočna Evropa u Dubrovniku naprasno otišao predsednik Aleksandar Vučić.
Ali to je nebitan deo ove vesti, jedino bitan je da će Srbija imati Kulturni centar u Zagrebu.
Kulturni centar neke države u drugoj, znak je uspostavljanja dobrih odnosa. Podsetimo, predsednik Vučić je nakon sastanka sa bivšom predsednicom Kolindom Grabar Kitanović rekao da se odnosi dve države i dva naroda mogu „kako tako“ popraviti do kraja godine, a to je bilo 2017. Od tada, barem jednom godišnje bi natuknuo tu mogućnost. Da li je otvaranje Srpskog kulturnog centra u Zagrebu pomak u tom pravcu, trebalo bi da se oseti uskoro.
Nakon u Parizu i u Pekingu, ovo je treći Srpski kulturni centar u nekoj inostranoj prestonici. Nalazi se u Preradovićevoj ulici.
Srpsko narodno vijeće (SNV) u Zagrebu je saopštilo da se „danas, nakon više decenija, vraća u svoje prostorije u Zagrebu u kojima su bile smještene srpske institucije. Srpsko-kulturno društvo Prosvjeta, Srpsko narodno vijeće i Kulturno-informativni centar“.
Navode da je „zgrada Srpskog kulturnog centra, koja je početkom devedesetih godina prošlog vijeka bila uzurpirana, ponovo vlasništvo Srpskog kulturnog društva Prosvjeta, sa kojim upravlja SNV.“
Navode i da su „prva sredstva za administrativno-pravne troškove i sanaciju i rekonstrukciju dijela zgrade“ obezbeđena zahvaljujući predsedniku Vučiću, dok je Vlada Hrvatske obezbedila sredstva za završetak obnove i uređenje Srpskog kulturnog centra Zagreb.
Na spratu i potkrovlju zgrade nalaze se prostorije samostalnog srpskog nedeljnika „Novosti“, portala „Novosti“, televizije „VIDA“ i Arhiva Srba u Hrvatskoj, dok su u prizemlju Istorijski haustor sa pričom o prošlosti ove zgrade, Pododbor Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“, Galerija, klub i dvorana.
Ovom prilikom, u okviru Dana srpske kulture u Zagrebu, biće otvorena i izložba „Barbarogenij nadrealizam“.
Povod je stogodišnjica Manifesta nadrealizma Andre Bretona, a bavi se avangardnim umetničkim pokretima zenitizmom i dadaizmom.
Poseban naglasak stavljen je na saradnju hrvatskih i srpskih autora koje karakteriše avangardni duh i društvena kritičnost.
Kako navodi zagrebački portal „Novosti“, među dvestotinjak predstavljenih dela, iz kolekcije retke bibliofilske građe izdvaja se „Turpituda“, zabranjena poema Marka Ristića s ilustracijama Krste Hegedušića, „Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnog“, delo Marka Ristića i Koče Popovića, na koje se osvrće i rad beogradskog konceptualnog umetnika Zorana Todorovića, zatim dela Ljubomira Micića „Istočni greh“ s ilustracijama Vilka Gecana, „Spas duše s ilustracijama“ Anke Krizmanić, dela Aleksandra Vuča, „Nemenikuće“, „Ako se još jednom setim“ s crtežima Marina Tartaglie, časopisi Nadrealizam danas i ovde, Svedočanstva, Putevi, Pečat i Danas, umetnička dela Vilka Gecana, Željka Hegedušića, Jo Kleka (Josipa Seissla), Vjere Biller, veliko ilustriovano „Divotvelebnopismo Miroslava Krleže Marku Ristiću“ i drugo.
Inače, Osim u Zagrebu u Republici Hrvatskoj, do sada su otvoreni srpski kulturni centri i u Vukovaru, Slavonskom Brodu, Udbini, Kninu, Belom Manastiru, u Osijeku i Glini.
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Posle izbora za nove članove Visokog saveta tužilaštva, tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković kaže za „Vreme“ da su javni tužioci svojim glasovima poslali jasnu poruku u prilog samostalnosti tužilaštva
Štandovi za potpis građana biće postavljeni u više od 50 gradova i na više od 180 lokacija, kako bi studenti proverili podršku građana
Dosadašnji članovi rukovodstva PSG-a, uključujući predsednika i zamenicu predsednika novosadskog odbora, podneli su neopozive ostavke i najavili istupanje iz članstva stranke zbog nepremostivih razlika u političkom delovanju
Prema preliminarnim rezulatima glasanja na današnjem izboru za članove Visokog saveta tužilaštva, koje je objavio N1, tesnu pobedu na nivou viših tužilaštava odneo je Boris Majlat, tužilac Višeg javnog tužilaštva u Šapcu
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
