Srpski kulturni centar u Zagrebu počinje s radom izložbom o nadrealizmu i, moguće, najavljuju otopljavanja odnosa između dve države . Ovo je treći srpski kulturni centar u nekoj inostranoj prestonici
U Zagrebu se večeras, u četvrtak, otvara Srpski kulturni centar u prisustvu Nine Obuljen Koržinek ministarke kulture Hrvatske, i Marka Đurića ministra spoljnih poslova Srbije. Time je rešena nedoumica zašto je umesto ministra Đurića juče na Samit Ukrajina-Jugoistočna Evropa u Dubrovniku naprasno otišao predsednik Aleksandar Vučić.
Ali to je nebitan deo ove vesti, jedino bitan je da će Srbija imati Kulturni centar u Zagrebu.
Kulturni centar neke države u drugoj, znak je uspostavljanja dobrih odnosa. Podsetimo, predsednik Vučić je nakon sastanka sa bivšom predsednicom Kolindom Grabar Kitanović rekao da se odnosi dve države i dva naroda mogu „kako tako“ popraviti do kraja godine, a to je bilo 2017. Od tada, barem jednom godišnje bi natuknuo tu mogućnost. Da li je otvaranje Srpskog kulturnog centra u Zagrebu pomak u tom pravcu, trebalo bi da se oseti uskoro.
Nakon u Parizu i u Pekingu, ovo je treći Srpski kulturni centar u nekoj inostranoj prestonici. Nalazi se u Preradovićevoj ulici.
Srpsko narodno vijeće (SNV) u Zagrebu je saopštilo da se „danas, nakon više decenija, vraća u svoje prostorije u Zagrebu u kojima su bile smještene srpske institucije. Srpsko-kulturno društvo Prosvjeta, Srpsko narodno vijeće i Kulturno-informativni centar“.
Navode da je „zgrada Srpskog kulturnog centra, koja je početkom devedesetih godina prošlog vijeka bila uzurpirana, ponovo vlasništvo Srpskog kulturnog društva Prosvjeta, sa kojim upravlja SNV.“
Navode i da su „prva sredstva za administrativno-pravne troškove i sanaciju i rekonstrukciju dijela zgrade“ obezbeđena zahvaljujući predsedniku Vučiću, dok je Vlada Hrvatske obezbedila sredstva za završetak obnove i uređenje Srpskog kulturnog centra Zagreb.
Na spratu i potkrovlju zgrade nalaze se prostorije samostalnog srpskog nedeljnika „Novosti“, portala „Novosti“, televizije „VIDA“ i Arhiva Srba u Hrvatskoj, dok su u prizemlju Istorijski haustor sa pričom o prošlosti ove zgrade, Pododbor Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“, Galerija, klub i dvorana.
Ovom prilikom, u okviru Dana srpske kulture u Zagrebu, biće otvorena i izložba „Barbarogenij nadrealizam“.
Povod je stogodišnjica Manifesta nadrealizma Andre Bretona, a bavi se avangardnim umetničkim pokretima zenitizmom i dadaizmom.
Poseban naglasak stavljen je na saradnju hrvatskih i srpskih autora koje karakteriše avangardni duh i društvena kritičnost.
Kako navodi zagrebački portal „Novosti“, među dvestotinjak predstavljenih dela, iz kolekcije retke bibliofilske građe izdvaja se „Turpituda“, zabranjena poema Marka Ristića s ilustracijama Krste Hegedušića, „Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnog“, delo Marka Ristića i Koče Popovića, na koje se osvrće i rad beogradskog konceptualnog umetnika Zorana Todorovića, zatim dela Ljubomira Micića „Istočni greh“ s ilustracijama Vilka Gecana, „Spas duše s ilustracijama“ Anke Krizmanić, dela Aleksandra Vuča, „Nemenikuće“, „Ako se još jednom setim“ s crtežima Marina Tartaglie, časopisi Nadrealizam danas i ovde, Svedočanstva, Putevi, Pečat i Danas, umetnička dela Vilka Gecana, Željka Hegedušića, Jo Kleka (Josipa Seissla), Vjere Biller, veliko ilustriovano „Divotvelebnopismo Miroslava Krleže Marku Ristiću“ i drugo.
Inače, Osim u Zagrebu u Republici Hrvatskoj, do sada su otvoreni srpski kulturni centri i u Vukovaru, Slavonskom Brodu, Udbini, Kninu, Belom Manastiru, u Osijeku i Glini.
Na Trgu Nikole Pašića u Beogradu u subotu (24. januar) studenti u blokadi organizuju novi skup na kome je moguće pružiti im podršku kroz potpis, za sve one koji to nisu učinili krajem 2025. Skup SNS lojalista u Pionirskom parku
Posle niza sastanaka sa predstavnicima vlasti, opozicije, studentima, nevladinim sektorom, šefica delegacije EU koja je boravila u Srbiji poručila je da su saznanja zabrinjavajuća
Aleksandru Vučiću je istekao rok trajanja. Njegov kleptokratsko-šalabajzerski režim puca po šavovima. Mogu da ga spasu samo trvenja u širokom antivučićevskom bloku, ukoliko njegovi akteri ne budu na visini svoje istorijske odgovornosti
Evropska unija ukida kaznene mere Kosovu koje su uvedene 2023. godine
Članovi delegacije Evropskog parlamenta obišli su izložbu „Jasenovac – trajna opomena“ u Narodnoj skupštini Srbije, čime su demantovali tvrdnje predstavnika vlasti da su odbili da prođu kroz centralni hol parlamenta zbog postavke o stradanju u ovom logoru
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
