Srpski kulturni centar u Zagrebu počinje s radom izložbom o nadrealizmu i, moguće, najavljuju otopljavanja odnosa između dve države . Ovo je treći srpski kulturni centar u nekoj inostranoj prestonici
U Zagrebu se večeras, u četvrtak, otvara Srpski kulturni centar u prisustvu Nine Obuljen Koržinek ministarke kulture Hrvatske, i Marka Đurića ministra spoljnih poslova Srbije. Time je rešena nedoumica zašto je umesto ministra Đurića juče na Samit Ukrajina-Jugoistočna Evropa u Dubrovniku naprasno otišao predsednik Aleksandar Vučić.
Ali to je nebitan deo ove vesti, jedino bitan je da će Srbija imati Kulturni centar u Zagrebu.
Kulturni centar neke države u drugoj, znak je uspostavljanja dobrih odnosa. Podsetimo, predsednik Vučić je nakon sastanka sa bivšom predsednicom Kolindom Grabar Kitanović rekao da se odnosi dve države i dva naroda mogu „kako tako“ popraviti do kraja godine, a to je bilo 2017. Od tada, barem jednom godišnje bi natuknuo tu mogućnost. Da li je otvaranje Srpskog kulturnog centra u Zagrebu pomak u tom pravcu, trebalo bi da se oseti uskoro.
Nakon u Parizu i u Pekingu, ovo je treći Srpski kulturni centar u nekoj inostranoj prestonici. Nalazi se u Preradovićevoj ulici.
Srpsko narodno vijeće (SNV) u Zagrebu je saopštilo da se „danas, nakon više decenija, vraća u svoje prostorije u Zagrebu u kojima su bile smještene srpske institucije. Srpsko-kulturno društvo Prosvjeta, Srpsko narodno vijeće i Kulturno-informativni centar“.
Navode da je „zgrada Srpskog kulturnog centra, koja je početkom devedesetih godina prošlog vijeka bila uzurpirana, ponovo vlasništvo Srpskog kulturnog društva Prosvjeta, sa kojim upravlja SNV.“
Navode i da su „prva sredstva za administrativno-pravne troškove i sanaciju i rekonstrukciju dijela zgrade“ obezbeđena zahvaljujući predsedniku Vučiću, dok je Vlada Hrvatske obezbedila sredstva za završetak obnove i uređenje Srpskog kulturnog centra Zagreb.
Na spratu i potkrovlju zgrade nalaze se prostorije samostalnog srpskog nedeljnika „Novosti“, portala „Novosti“, televizije „VIDA“ i Arhiva Srba u Hrvatskoj, dok su u prizemlju Istorijski haustor sa pričom o prošlosti ove zgrade, Pododbor Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“, Galerija, klub i dvorana.
Ovom prilikom, u okviru Dana srpske kulture u Zagrebu, biće otvorena i izložba „Barbarogenij nadrealizam“.
Povod je stogodišnjica Manifesta nadrealizma Andre Bretona, a bavi se avangardnim umetničkim pokretima zenitizmom i dadaizmom.
Poseban naglasak stavljen je na saradnju hrvatskih i srpskih autora koje karakteriše avangardni duh i društvena kritičnost.
Kako navodi zagrebački portal „Novosti“, među dvestotinjak predstavljenih dela, iz kolekcije retke bibliofilske građe izdvaja se „Turpituda“, zabranjena poema Marka Ristića s ilustracijama Krste Hegedušića, „Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnog“, delo Marka Ristića i Koče Popovića, na koje se osvrće i rad beogradskog konceptualnog umetnika Zorana Todorovića, zatim dela Ljubomira Micića „Istočni greh“ s ilustracijama Vilka Gecana, „Spas duše s ilustracijama“ Anke Krizmanić, dela Aleksandra Vuča, „Nemenikuće“, „Ako se još jednom setim“ s crtežima Marina Tartaglie, časopisi Nadrealizam danas i ovde, Svedočanstva, Putevi, Pečat i Danas, umetnička dela Vilka Gecana, Željka Hegedušića, Jo Kleka (Josipa Seissla), Vjere Biller, veliko ilustriovano „Divotvelebnopismo Miroslava Krleže Marku Ristiću“ i drugo.
Inače, Osim u Zagrebu u Republici Hrvatskoj, do sada su otvoreni srpski kulturni centri i u Vukovaru, Slavonskom Brodu, Udbini, Kninu, Belom Manastiru, u Osijeku i Glini.
U ponedeljak počinje suđenje novosadskim aktivistima i političarima optuženim da su tobože kovali zaveru da sruše ustavni poredak Srbije. Polovina njih je u egzilu
„Govorim o studentima i aktivistima iz Novog Sada koji od marta ne mogu da se vrate u Srbiju“, rekao je aktivista i student Pavle Cicvarić
„Kako će da nam pomognu Arapi oko NIS-a, ako vide da sam ubijao nevinu muslimansku decu“, rekao je Vučić, komentarišući tekstove da je učestvovao u „Sarajevo safariju“
Tužilaštvo za organizovani kriminal se u istragama korupcije oko nadstrešnice i Generalštaba našlo između čekića i nakovnja. I još nije sasvim jasno: hoće li oni da rade svoj posao i hapse koga treba, makar i ministre? Ili neće?
Vanredni predsednički izbori u Republici Srpskoj pokazaće da li će Milorad Dodik, unatoč sudskoj zabrani, ostati doživotni predsednik, istina u nekom drugom fizičkom pojavnom obliku
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
