Foto:; Promo
Centar u Parizu obeležava 50 godina predstavljanja srpske kulture, Centar u Pekingu koji je otvoren 2018. izgleda da se tek sad budi, a Centar u Londonu je trebalo da bude otvoren pre skoro četiri godine
Pozorišna priča tri glumice o tri heroine iz Prvog svetskog rata „Žensko srce u šinjelu“ Mirjane Karanović , gostuje u Srpskom kulturnom centru „Ivo Andrić“ u Pekingu 7. oktobra.
Ova lepa vest, podsetila je da Srbija u Pekingu ima kulturni centar, pa zatim i da je onaj u Londonu trebalo da bude otvoren krajem 2019. godine i, na kraju, da je zapravo jedini vrlo aktivni predstavnik ovdašnje kulture u inostranstvu, onaj u Parizu.
Uz zvuk gusala, Kulturni centar Srbije „Ivo Andrić” u Pekingu je otvoren 29. novembra 2018. godine, u umetničkom kvartu 798 s ciljem da kineski građani upoznaju srpsku kulturu. Tadašnji ministar Vladan Vukosavljević je najavio da će Centar promovisati srpski film i Srbiju kao filmsku lokaciju i stvoriti uslove da kineski građani upoznaju srpski jezik i književnost. Tamošnja javnost će biti informisana i o Srbiji kao turističkoj destinaciji, i to raznovrsnim festivalima i kulturnim nasleđem, pre svega srednjovekovnom baštinom.
A onda je, polovinom naredne godine Centar „Ivo Andrić“ obustavio rad, jer nije završena kompletna papirologija u skladu s procedurama NR Kine.
U Ministarstvu kulture su tada objašnjavali da su akt o registraciji i dozvola za rad uredno dobijeni pre otvaranja Kulturnog centra, no ostao je deo koji se tiče razlika u poreskom sistemu. Naime, sporazum između vlada Srbije i Kine o obostranom osnivanju kulturnih centara predviđa da se oni osnivaju i deluju u skladu s propisima države prijema. To znači da KCS u Pekingu, po tumačenju kineske strane, deluje kao kinesko pravno lice, dok se po našem zakonu kulturni centar smatra javnom organizacijom, u okviru budžetskog sistema Srbije.
Javili su i da očekuju da će Centar „Ivo Andrić” do te jeseni nastaviti redovne aktivnosti.
Gostovanje predstave „Žensko srce u šinjelu“ je sada podsetilo na Kulturni centar Srbije u Pekingu. Centar nema sajt na kome se predstavlja, pa su samim tim nedostupne i informacije o aktivnosti ove ustanove.
Ministarstvo kulture Srbije nije odgovorilo na naš upit o tome od četvrtka prošle nedelje, uprkos po jednom pismenom i usmenom urgiranju.
Od Ministarstva kulture pokušali smo da saznamo i šta se događa sa Kulturnim centrom u Londonu čije je otvaranje očekivano pre skoro pa četiri godine.
Da odluka o otvaranju Kulturno-informativnog centra Republike Srbije u Londonu stupa na snagu 27. jula 2019, godine, objavljena je u Službenom glasniku.
Početkom te godine mediji su uveliko pisali o rekonstrukciji četvorospratne zgrade u Dering stritu, desetak metara od Oksford strita kroz koju svaki dan prođe stotine hiljada ljudi. Za njenu rekonstrukciju je samo te godine bilo obezbeđeno 100 miliona dinara.
U to vreme, tadašnji ministar za kulturu je najavljivao i otvaranje kulturnih centara i u Berlinu i u Moskvi.
Od svega toga, grubo rečeno, radi samo Kulturni centar u Parizu.
Ovog maja, velikom izložbom „Sava Šumanović i evropski realizmi između dva svetska rata“, počeo je program kojim se obeležava 50 godina rada. Izložba je predstavila najnovije rezultate istraživanja o Šumanovićevoj povezanosti sa francuskom kulturom i internacionalnom pariskom scenom.
Foto KCS u ParizuU toku je, do subote, multimedijalna izložba „Paraćinsko staklo: Kristalna nostalgija“, o staklarstvu u Srbiji kroz istorijski razvoj Srpske fabrike stakla u Paraćinu, a u pripremi je otvaranje izložbe „Milorad Mišković“, o baletskom igraču i bivšem predsedniku Međunarodnog saveta za igru pri UNESKU.
Program kojim Kulturni centar u Parizu obeležava 50 godina predstavljanja srpske kulture i baštine u Francuskoj, trajaće do maja iduće godine. Svi detalji su dostupni na njihovom odličnom sajtu.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
