U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, javnost najviše komentariše dva nova zakona o zaštiti informacija i dokaza
Na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije 11. jula je objavljen je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju.
Cilj predloženih izmena je unapređenje bezbednosti saobraćaja kroz efikasniji i nezavisniji istražni postupak, kao i ispunjavanje obaveza koje Srbija ima u procesu usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske unije.
Predložene izmene u železničkom saobraćaju preciznije uređuju obaveze Centra za istraživanje nesreća – on mora odlučiti o pokretanju istrage najkasnije u roku od dva meseca od prijema prijave. Proširen je krug lica koja su u obavezi da dostave podatke i dokumentaciju, uključujući i subjekte zadužene za održavanje, a dodatno je uređeno i postupanje u slučajevima kada istraga obuhvata vozila ili operatere odobrene od strane Evropske agencije za železnice (ERA). Predviđena je i mogućnost da ministar preciznije propiše sadržinu konačnih izveštaja o istragama u železničkom saobraćaju.
Komentari novih zakona
Uvedeni su novi članovi, a društvene mreže najviše komentarišu članove 31a i 31b koji se tiču Centra za istraživanje nesreća, konkretno, sprovođenja istrage posle ozbiljne nesreće, a i detaljno regulišu zaštitu informacija i dokaza u železničkim istragama.
Ova dva nova zakona regulišu poverljivost podataka tokom istrage. Objašnjavaju da podaci neće biti deljeni sa drugim organima, pravnim i fizičkim licima osim ako nisu bitni za analizu nesreće.
Član 31a pod naslovom „Obaveza poverljivosti i zaštita informacija“, propisuje da se „sva dokumenta, podaci i dokazi moraju se koristiti isključivo za potrebe istraživanja nesreća u železničkom saobraćaju“ i ne smeju biti ustupljeni drugim organima, fizičkim ili pravnim licima, kao i da „svi podaci prikupljeni tokom istrage mogu da se uključe u saopštenja ili konačni izveštaj o nesreći samo kad su bitni za analizu nesreće, u skladu sa zakonom kojim se uređuje“.
Nije precizirano kako i ko određuje pomenutu bitnost za analizu nesreće. Društvene mreže komentarišu da se može očekivati da se gotovo ništa ni ne deli ukoliko to nekome ne odgovara.
Novi član 31b, „Zaštita i čuvanje dokaza“, daje istražiteljima ovlašćenja i procedure za „sigurno postupanje sa dokazima“ koje, kako se navodi, „podrazumeva popisivanje, izuzimanje, čuvanje i zaštitu dokaza od oštećenja, pristupa neovlašćenih lica, krađe i kvarenja svih dokaza koji bi mogli biti uklonjeni, izbrisani, izgubljeni ili uništeni.“
Novi su i članovi od 32 do 35, i njima se reorganizuje istražni postupak: Centar je dužan da konačni izveštaj (dosadašnji „završni“) obavi najkasnije 12 meseci nakon nesreće.
Šta je pozitivno
Izmenjen je Član 31, u pozitivnom smislu. Tiče se pristupa podacima, a proširuje se i na „lica zadužena za održavanje“. Do sada se ovo odnosilo samo na upravljače infrastrukture i prevoznike.
Predlog uvodi i nove, strože kaznene odredbe, pa se tako eksplicitno sankcionišu radnje kao što je „remećenje mesta nastanka nesreće na bilo koji način“ a bez odobrenja Centra ili nedostavljanje informacija o učesnicima i svedocima.
Predlaže se i kažnjavanje za onemogućavanje dobijanja dokumentacije ali i za radnje kojima se „uništava, prikriva ili menja dokaz“.
Konačno, predlogom se jača i međunarodna saradnja, pa tako Centar sada može da prenese „deo ili ceo istražni postupak“ na organe druge države, kao i da prihvati vođenje istrage od strane druge države, što omogućava efikasniju i stručniju istragu u složenim međunarodnim slučajevima.
Ima isto ime i prezime kao kontroverzni biznismen s Kosova i zato se njegova firma našla na listi američkih sankcija. Zvonko Veselinović, penzioner iz Šapca kaže da nema nikakve veze s imenjakom
Iako je sto puta „pobedio“ izmišljenu obojenu revoluciju, Aleksandar Vučić još ne sme na izbore. I tako je ušao u tamni vilajet
Dok Srbija u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom znatno zaostaje za Albanijom i Crnom Gorom, Aleksandar Vučić pred svoj put za Brisel predlaže da svi zajedno uđu u EU. Vidimo se tamo, poručuje mu Milojko Spajić
Studenti Pravnog fakulteta protestom „365 dana traženja pravde“ obeležili godišnjicu početka blokade na tom fakultetu
Službena beleška tužiteljke Prvog osnovnog javnog tužilaštva otkriva da joj je 5. novembra onemogućeno da izvrši uviđaj na prostoru Ćacilenda, iako je postojala prijava o teškom krivičnom delu. Dokument baca novo svetlo na postupanje policije tokom protesta
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
