Da li izmenjen Zakon o železničkim nesrećama omogućava veću tajnost

Na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije 11. jula je objavljen je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju.

Cilj predloženih izmena je unapređenje bezbednosti saobraćaja kroz efikasniji i nezavisniji istražni postupak, kao i ispunjavanje obaveza koje Srbija ima u procesu usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske unije.

Predložene izmene u železničkom saobraćaju preciznije uređuju obaveze Centra za istraživanje nesreća – on mora odlučiti o pokretanju istrage najkasnije u roku od dva meseca od prijema prijave. Proširen je krug lica koja su u obavezi da dostave podatke i dokumentaciju, uključujući i subjekte zadužene za održavanje, a dodatno je uređeno i postupanje u slučajevima kada istraga obuhvata vozila ili operatere odobrene od strane Evropske agencije za železnice (ERA). Predviđena je i mogućnost da ministar preciznije propiše sadržinu konačnih izveštaja o istragama u železničkom saobraćaju.

Komentari novih zakona

Uvedeni su novi članovi, a društvene mreže najviše komentarišu članove  31a i 31b koji se tiču Centra za istraživanje nesreća, konkretno, sprovođenja istrage posle ozbiljne nesreće, a i  detaljno regulišu zaštitu informacija i dokaza u železničkim istragama.

Ova dva nova zakona regulišu poverljivost podataka tokom istrage. Objašnjavaju  da podaci neće biti deljeni sa drugim organima, pravnim i fizičkim licima osim ako nisu bitni za  analizu nesreće.

Član 31a pod naslovom „Obaveza poverljivosti i zaštita informacija“, propisuje da se „sva dokumenta, podaci i dokazi moraju se koristiti isključivo za potrebe istraživanja nesreća u železničkom saobraćaju“ i ne smeju biti ustupljeni drugim organima, fizičkim ili pravnim licima, kao i da „svi podaci prikupljeni tokom istrage mogu da se uključe u saopštenja ili konačni izveštaj o nesreći samo kad su bitni za analizu nesreće, u skladu sa zakonom kojim se uređuje“.

Nije precizirano kako i ko određuje pomenutu bitnost za analizu nesreće. Društvene mreže komentarišu da se može očekivati da se gotovo ništa ni ne deli ukoliko to nekome ne odgovara.

Novi član 31b, „Zaštita i čuvanje dokaza“, daje istražiteljima ovlašćenja i procedure za „sigurno postupanje sa dokazima“ koje, kako se navodi, „podrazumeva popisivanje, izuzimanje, čuvanje i zaštitu dokaza od oštećenja, pristupa neovlašćenih lica, krađe i kvarenja svih dokaza koji bi mogli biti uklonjeni, izbrisani, izgubljeni ili uništeni.“

Novi su i članovi od 32 do 35, i njima se reorganizuje istražni postupak: Centar je dužan da konačni izveštaj (dosadašnji „završni“) obavi najkasnije 12 meseci nakon nesreće.

Šta je pozitivno

Izmenjen je Član 31, u pozitivnom smislu. Tiče se pristupa podacima, a proširuje se i na „lica zadužena za održavanje“. Do sada se ovo odnosilo samo na upravljače infrastrukture i prevoznike.

Predlog uvodi i nove, strože kaznene odredbe, pa se tako eksplicitno sankcionišu radnje kao što je „remećenje mesta nastanka nesreće na bilo koji način“ a bez odobrenja Centra ili nedostavljanje informacija o učesnicima i svedocima.

Predlaže se i kažnjavanje za onemogućavanje dobijanja dokumentacije ali i za radnje kojima se „uništava, prikriva ili menja dokaz“.

Konačno, predlogom se jača i međunarodna saradnja, pa tako Centar sada može da prenese „deo ili ceo istražni postupak“ na organe druge države, kao i da prihvati vođenje istrage od strane druge države, što omogućava efikasniju i stručniju istragu u složenim međunarodnim slučajevima.