Da li Generalštabu preti Tenisov scenario?

Džared Kušner, zet američkog predsednika Donalda Trampa, povukao se iz projekta izgradnje hotela u Beogradu, odnosno luksuznog kompleksa koji je planirala da na tom mestu izgradi Kušnerova investiciona kompanija „Afinity Partners“.

Međutim, leks specijalis, dok god je na snazi, omogućava rušenje Generalšataba, dovođenje nekog drugog investitora koji bi zamenio Kušnera, ali i korušćenje leks specijalisa za sklapanje drugih ugovora koji bi bili štetni za Srbiju, a unosni za investitotore po volji režima, pa advokat Rodoljub Šabić ističe da je „možda i jedina odbrana protiv dalje zloupotrebe leks specijalisa otpor javnosti“.

Odlučujuća uloga TOK-a

Istog dana kada je vest о Kušnerovom odustajanju objavio Volstrit Žurnal, Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) podiglo je optužni predlog protiv ministra kulture Srbije Nikole Selakovića zbog nezakonitosti prilikom skidanja svojstva kulturnog dobra nad zgradama Generalštaba.

„Zbog toga što značajni projekti treba da ujedine, a ne da dele, i iz poštovanja prema građanima Srbije i Beograda, povlačimo našu prijavu i ovog puta se sklanjamo u stranu“, izjavio je portparol Kušnerove firme, a preneo Volstrit Žurnal.

To je drugi put da su pobunjeni građani osujetili milionska muljanja – prvo je bilo iskopavanje litijuma, a u slučaju Generalštaba odlučujuću ulogu je odigrao TOK koji od maja vodi istragu zbog sumnji o falsifikovanju dokumentacije na osnovu kojih je Vlada Srbije ukinula status kulturnog dobra zgrade Generalštaba.

Međutim, čak iako Kušner zaista odustane od izgradnje na mestu Generalštaba, ostaje pitanje šta će biti sa tim kompleksom, jer je, da bi zakonski njegovo rušenje bilo omogućeno usvojen leks specijalis koji predviđa ekspresno rušenje Generalštaba.

Odustajanje Kušnera deluje destimulativno

Advokat Rodoljub Šabić kaže za „Vreme“ da je leks specialjis „formalno na snazi“.

„To formalno daje mogućnost vlasti da postupa u skladu sa njim, uključujući i to da pronađe novog investitora, ali bar što se tiče investitora to ne bi trebalo da bude jednostavno“, ocenjuje Šabić.

Ističe da ne bi trebalo zaboraviti da je leks specijalisu prethodio niz nezakonitih poteza vlasti.

„Ti nezakoniti potezi vlasti protežu se od pritisaka na institucije zaštite kulturnog nasleđa, preko falsifikovanja dokumenata za ukidanje statusa kulturnog dobra, povodom čega Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi postupak – pa do pravno neosnovane, na falsifikatu zasnovane, odluke Vlade Srbije o ukidanju statusa kulturnog dobra. Tek kada je istraga pokazala da postoji osnovana sumnja da su ministri u Vladi Srbije i njihovi najbliži saradnici vršili krivična dela da bi realizovali unapred, mimo svih zakona, dogovorenu ‘kombinaciju’, onda je po hitnom postupku predložen sam po sebi pravno skandalozan leks specijalis“, kaže Šabić.

Napominje da je sve sada poznato i najširoj javnosti, pa tako i potencijalnim investitorima i da na njih „svakako deluje destimulativno, odbijajuće“.

Da li je moguć scenario Leks Tenisa?

Postavlja se i pitanje da li bi leks specijalis za Generalštab mogao da posluži za sklapanje drugih unosnih ugovora za investitore po volji vlasti, kao što je za to poslužio takozvani Leks Tenis.

Izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, odnosno Leks Tenis, usvojene su krajem 2015. godine kako bi bio omogućen dolazak velikih investitora poput nemačkog uzgajivača svinja Klemensa Tenisa.

On je, ubrzo po dolasku Vučića na vlast, najavljivan kao spasilac srpskog svinjogojstva koji će otvoriti niz farmi i klanica po Vojvodini.

Zato je država smislila zakon po kojem deo atara svake opštine može da se dodeljuje po prečem pravu i tako oduzima iz zakupa malim paorima koji su tu zemlju obrađivali decenijama.

Iako je, kao i Kušner u slučaju Generalštaba i Tenis pored usvojnog leks specijala odustao od investiranja u Srbiji, Leks Tenis je omogućio dugoročni zakup zemljišta (do 30 godina) mnogima koji su podneli investicioni plan.

Na osnovu Leks Tenisa i prava prvenstva zakupa za investitore, ugovore su sklopile druge domaće i strane kompanije. Do 2018. godine, komisija Ministarstva poljoprivrede odobrila je ukupno 22 investiciona projekta za zakup oko 8700 hektara.

Najznačajniji investitori koji su dobili zemljište na 30 godina po tom osnovu su: Foodland, kao deo Atlantic grupe, koji je dobio pravo zakupa zemljišta u opštini Svilajnac za potrebe primarne proizvodnje i prerade; Mitros Fleischwaren u Sremskoj Mitrovici, kompanija u vlasništvu austrijskog Gierlingera, koja je aplicirala je za zemljište za obezbeđivanje sirovinske baze za svoju klanicu i Master Fruits, investitor koji je dobio zakup u opštini Prokuplje za razvoj voćarstva i prerađivačkih kapaciteta.

Zakup zemljišta na do 30 godina tada je omogućen i i italijanskoj grupaciji La Linea Verde, firmi Jakuma u kojoj vlasnički udeo ima francuska kompanija Andros kao i firmi Yaylafiliz u većinskom vlasništvu investitora iz Turske.

Od domaćih privrednika, pozitivnu ocenu Komisije Ministarstva poljoprivrede dobio je projekat firme Andex iz Subotice kojoj je odobren zakup 30 hektara zemljišta za preradu voća i proizvodnju alkoholnih pića.

Na osnovu odobrenog projekta dugoročni zakup oko 200 hektara poljoprivrednog zemljišta u opštini Inđija odobren je i firmi Aliquantum, koja je prema tadašnjim izveštajima portala Voice, imala sedište na istoj adresi na kojoj se nalaze prostorije Narodne seljačke stranke Marijana Rističevića. Prema tadašnjim podacima zvaničnog registra, ta firma nije imala nijednog zaposlenog.

Šabić navodi da bi leks specijalis i po tom pitanju mogao formalno da bude iskorišćen.

„Moglo bi da bude tako, bilo za stvarne ugovore, bilo za one koji, kao u slučaju koji pominjete – a i nekim drugim slučajevima – posluže kao ‘ogromni uspesi’ za neumesno glasnu propagandu, a na kraju ostanu bez ikakvih efekata, bar onih korisnih po našu zemlju“, kaže Šabić.

Ustavni sud bi morao da spreči neotklonjivu štetu

Međutim, napominje da, kao što je već javno govorio: Ustavni sud bi – da su prilike iole normalne – morao tu mogućnost da spreči.

„Ustavni sud, po Članu 56 Zakona o Ustavnom sudu, može u toku postupka, do donošenja konačne odluke, da obustavi izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje, ako bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice. I to bi morao učiniti povodom već podnetih predloga za ocenu ustavnosti ovog višestruko neustavnog zakona“, naglašava Šabić.

Ipak, napominje da „nažalost prepoznatljiva kadrovska politika“ u upravo aktuelnom izboru novih sudija – ne čini verovatnim da će Ustavni sud to i učiniti.

„Čak i ako bi Ustavni sud to učinio, nije isključeno da bi bahata vlast na to reagovala kao i u odnosu na deo pravosuđa čiji joj se postupci ne dopadaju, etiketirajući odluku kao ‘blokadersku’ i ‘kriminalnu’. Zato je definitivno najbolja a možda i jedina odbrana protiv dalje zloupotrebe leks specijalisa otpor javnosti, građana“, zaključuje Šabić.

Rušenje Generalštaba kao svrha leks specijalisa

Ono što je očigledna namera leks specijalisa o Generalštabu vidi se već u Članu 3 tog zakona u kome je navedeno da zgradama preti urušavanje, a poseban kuriozitet je to što je stanje u kojima se nalaze te zgrade decidno navedeno u zakonu, čime se to stanje zapravo koristi kao neoborivi argument za rušenje Generalštaba.

Ovo posebno „bode oči“ zbog toga što je drugim zakonima već omogućeno da neki objekat, ukoliko predstavlja opasnost po život ljudi, bude srušen na zahtev investitora,. Rušenje takvog objekta može da naredi i građevinski inspektor.

Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.