Foto: Tanjug
Prema istraživanju Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost Politički pritisci na birače ne dešavaju se samo uoči izbora. O tom problemu se ćuti. Mehanizmi pritisaka obuhvataju i kontrolu nad privatnim životom pojedinca
Politički pritisci na birače ne dešavaju se samo uoči izbora, već gotovo svakodnevno, jedan je od ključnih nalaza istraživanja Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) o političkim pritiscima, koje su sproveli tokom 2022. godine, u periodu pre i posle izbora. Prikupljena su svedočenja više od 70 građana koji su bili žrtve ili svedoci političkih pritisaka.
Rezultate su izneli sinoć u Kragujevcu, u okviru serije javnih razgovora u gradovima širom Srbije pod nazivom „Čaj protiv političkih pritisaka“.
Iako su politički pritisci, kako je istraživanje pokazalo, deo svakodnevice za mnoge građane Srbije, o tom problemu se nedovoljno govori. Žrtve pritisaka najčešće ćute u strahu od posledica, a deo javnosti na partijske zloupotrebe, ucene i „usluge“ gleda kao na pojavu koja se podrazumeva u „političkoj borbi“.
Pritisci su posebno rasprostranjeni u javnom sektoru, odnosno u javnim preduzećima i ustanovama i organima lokalnih samouprava, ali ni preduzetnici i zaposleni u privatnom sektoru nisu imuni na njih, a marginalizovane i ranjive grupe su u posebno nezavidnom položaju.
Osim aktivnosti vezanih za obezbeđivanje sigurnih glasova, podršku u promociji stranke i političkih aktera ili dokazivanje lojalnosti stranci, mehanizmi pritisaka obuhvataju i kontrolu nad privatnim životom pojedinca.
Pritisci se najčešće sprovode po centralizovanom sistemu, i to hijerarhijski, pa zadaci obično dolaze direktno od najvišeg rukovodstva stranke i prenose se dalje do rukovodilaca u javnom sektoru, vlasnika privatnih firmi i pojedinaca a potom na zaposlene u javnom sektoru, radnike, stranačke aktiviste, nezaposlene, socijalno ugrožene i ostale kategorije.
“Crta poziva nadležne državne organe i sve političke partije da onemoguće i obustave nelegalne i nelegitimne načine obezbeđivanja političke podrške. Dok se građani ne oslobode mreže pritisaka, neće biti uslova za slobodne i poštene izbore, kao ni za ukupan razvoj društva, jer će poslušnost strankama sve više potiskivati stručnost, etičnost i poštovanje zakona”, poručio je programski direktor Crte Raša Nedeljkov.
S.Ć./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Ćacilend je pretvoren u „Božićno seoce“, kako ga zovu vladini tabloidi. Za 31. je na meniju silna besplatna hrana - samo nije najjasnije ko sve to plaća
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
