ChatGPT: Saputnik, kolega, pomoćnik, učitelj, planer…

„Jednom sam imao neki problem sa autom, signalizirao mi je neku grešku. Ja na brzinu slikam ChatGPT-ju i on mi kaže šta je problem. Pozovem majstora, objasnim mu i on potvrdi ono što mi je ChatGPT napisao“, priča za „Vreme“ student Nemanja (21).

Kada je Open AI 2022. godine predstavio ChatGPT, četbota zasnovanog na veštačkoj inteligenciji, bio je to revolucionaran korak u unapređenju veštačke inteligencije. Ova inovacija ubrzo je postala deo svakodnevnice mnogih, najčešće mladih ljudi, koji su odrasli uz računare i mobilne telefone.

„Koristim ChatGPT od njegovog pojavljivanja na našem tržištu, a u protekla tri meseca koristim pro verziju koja se plaća 20 dolara mesečno. Zadovoljan sam i ne žalim taj novac jer mi mnogo olakšava svakodnevni život“, kaže sagovornik „Vremena“.

ChatGPT je pronašao primenu u raznim sferama života. U januaru 2025. godine, sa ovim četbotom nedeljno komunicira oko 300 miliona korisnika, podaci su koje je saopštila kompanija Open AI, a najviše ih je iz Sjedinjenih Američkih Država, Indije i Brazila.

Besplatan, brz i jednostavan

Besplatan, brz, jednostavan za korišćenje – to su samo neki od razloga zašto je ChatGPT, po pokretanju, za samo pet dana dostigao cifru od milion korisnika. Primera radi, Instagramu je za prvi milion 2010. trebalo oko dva i po meseca, dok je Facebook davne 2004. isti broj dostigao za deset meseci.

Uz sve svoje prednosti, uspon veštačke inteligencije probudio je i različite brige – postalo je mnogo lakše širiti dezinformacije, granica između stvarnog i izmišljenog se zamaglila, a javila su se i pitanja bezbednosti.

U ovom tekstu, ipak, pitamo se sledeće: koliko je ChatGPT, gotovo tri godine nakon što je pušten u svet, uticao na svakodnevnicu prosečnog korisnika? I, na kraju, da li je moguće postati zavistan od ovog četbota jednako kao što je dokazano moguće razviti zavisnost od društvenih mreža?

ChatGPT kao nastavnik

„Kad sam u žurbi, ubacim u ChatGPT fajl koji želim da mi prepriča. Mada u tom slučaju moram detaljno da napišem šta hoću, na primer: ‘detaljno obradi sva poglavlja i podnaslove i lepo prepričaj, ne previše kratko’. Ili mu čak napišem da je maksimalan broj reči, recimo, 1000“, kaže za „Vreme“ studentkinja Danka (22).

Ističe da bi se život danas značajno razlikovao da nema ChatGPT-ja.

„Ranije se mnogo sporije dolazilo do informacija. Ako se uvežbaš i naučiš da koristiš ChatGPT, on postaje sto odsto tačan i mnogo pomaže“, kaže sagovornica „Vremena“.

Na pitanje da li koristi plaćenu verziju ovog četbota, kaže – ne, ali razmišlja o tome, prvenstveno da više ne bi imala ograničenja sa ubacivanjem fajlova.

Osim za potrebe fakulteta, Danka ChatGPT koristi i u privatne svrhe. Trenutno sa svojim četbotom uči španski.

„Napišem mu koji je moj nivo znanja i onda mu tražim da mi daje zadatke, na primer da prevodim rečenice sa srpskog na španski. Ako smo danas radili jednu stvar, dogovorimo se sutra da radimo nešto drugo. Kada mu pišem sutradan, on zapamti naš dogovor i zna šta tog dana da radimo.“

Tražila je od svog četbota i da joj napravi plan učenja, kako bi ono bilo najefektnije.

Planovi, putovanja, učenje

Danka nije jedina koja kaže da je ChatGPT odličan za kreiranje planova. I druga sagovornica „Vremena“ Aleksandra (21) kaže da ga ponekad koristi u iste svrhe.

„Inače je ChatGPT veoma dobar u pravljenju planova, ako planiraš obroke, uvek napravi listu jela za tu sedmicu i napravi plan kupovine“, ističe ona.

Osim u te svrhe, Aleksandra je četbota koristila i za planiranje putovanja.

„Dečku i meni je preporučio grad i plan razgledanja, plus budžet. Naravno, nismo ga slepo pratili, ali nam je dosta pomogao.“

Slično kao i Danka, i Aleksandra koristi ChatGPT kao pomoć u učenju.

„Ako mi nije jasan neki deo teksta, uzmem samo taj deo i zamolim ChatGPT da mi ga pojednostavi. Efikasna ušteda vremena“, ističe ona.

Sa time je saglasan i Vukašin (21), još jedan student sa kojim je „Vreme“ razgovaralo.

„Najviše koristim ChatGPT kada mi trebaju primeri za nešto što piše, ili kada nešto dodatno treba da se pojasni kako bi mi bilo jasnije. Ponekad ga koristim da pronađem neku literaturu ili da jednostavno sažmem neki tekst koji treba da naučim jer uradi sasvim korektan posao“, objašnjava Vukašin.

„I dalje 90 odsto posla radim sam, ali nekada samo postavim tekst u ChatGPT da izvuče najbitnije“, dodaje sagovornik „Vremena“.

Zavisnost od ChatGPT-ja?

Godinama je jedna od najdražih rečenica srpskog roditelja upućena tinejdžeru koji se požali da ga, recimo, boli glava, bila: „To ti je sve od tog telefona.“ Pomenuti arhetip tinejdžera na telefonu je visio, isprva na Facebook-u, nekoliko godina kasnije na Instagramu, Snapchat-u i sličnim mrežama, a na kraju i na TikTok-u. Da li će roditelji budućnosti optuživati tinejdžere budućnosti da ih glava boli od „tog“ ChatGPT-ja i sličnih četbotova?

O tome je i dalje rano govoriti, ali stručnjaci nagoveštavaju da je stvaranje zavisnosti moguće.

U naučnom radu objavljenom 2024. godine, profesori Ala Jankusaja, Magnus Libher i Rajan Ali, sa Univerziteta u Bornmutu, Univerziteta u Duizburg-Esenu i Hamad Bin Kalifa univerziteta bavili su se upravo ispitivanjem potencijala ChatGPT-ja da kod korisnika razvije zavisnost.

U svom radu objašnjavaju da su tri glavne karakteristike ovog i sličnih četbotova razlog njihove velike popularnosti, ali, istovremeno, mogu biti i razlog razvijanja zavisnosti.

Prva karakteristika jeste činjenica da ChatGPT predstavlja siguran prostor – obraća se korisniku uljudno i druželjubivo, podstičući ga da postavi pitanja koja možda, inače, u stvarnom životu, ne bi postavio, bez straha da može ispasti glup.

Druga karakteristika, sposobnost veštačke inteligencije da pamti ranije razgovore, daje utisak korisniku da ga ChatGPT poznaje.

Treća karakteristika jeste svestranost veštačke inteligencije – ona zna sve, od poezije do kodiranja, i tako daje korisniku osećaj sigurnosti kakav se stiče samo u razgovoru sa kompetentnim sagovornikom.

„Dokle god smo svesni, nema pretnje“

Uz to, autori rada dodaju i da korišćenje veštačke inteligencije kao ispomoći, paradoksalno, neretko navodi korisnike da više rade. Međutim, iako ChatGPT može poboljšati produktivnost i efikasnost, može i nenamerno omogućiti ili pogoršati radnu zavisnost, posebno kod osoba sklonih kompulsivnom radnom ponašanju.

„Bez svesne pažnje i zdravih granica, prekomerno oslanjanje na alate poput ChatGPT-a može dovesti do neodrživog ciklusa prekomernog rada, slično drugim zavisničkim ponašanjima“, objašnjavaju naučnici.

Ipak, student Nemanja sa početka ovog teksta kaže da je, za njega, ChatGPT do sada i te kako bio od pomoći.

„Kada mu dam dobar ‘prompt’, on je odličan da mi otvori neke nove vidike, može da bude i kreativan. Komunikacija sa ChatGPT-jem mi je već prešla u normalu, ja sa njim razgovaram kao sa kolegom na poslu, ili nekim svojim mentorom“, objašnjava Nemanja, i dodaje:

„Navikao sam da mi ChatGPT bude desna ruka. Da i te kako može biti od pomoći, da štedi vreme. Ne vidim to kao neki ozbiljan problem, jer dokle god smo svesni načina na koji on funkcioniše, koliko energije troši, on nije pretnja po ljude“, zaključuje sagovornik „Vremena“.

Ovaj tekst nije napisan uz pomoć veštačke inteligencije.