Beogradski centar za ljudska prava (BCLJP) podsetio je da ni posle četiri godine od održavanja „julskih protesta“ širom Srbije 2020. godine, ni u jednom od mnogobrojnih slučajeva policijskog zlostavljanja građana nije došlo do utvrđivanja individualne odgovornosti policijskih službenika.
BCLJP je istakao da bi pasivnost javnih tužilaštava u ovim predmetima mogla da dovede do zastarevanja krivičnog gonjenje pojedinih policijskih službenika, te da su zamenici tužioca u nekoliko predmeta dali naredbe pisarnici da se drže u evidenciji ‘do pronalaska nepoznatih učinilaca, a najkasnije do nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja’.
„Ukoliko su tužioci zadržali pasivan stav u predmetima – a sva je prilika da jesu, s obzirom da oštećeni i njihovi punomoćnici do sada nisu obaveštavani o preduzimanju bilo kakvih radnji u tim predmetima – do zastarelosti krivičnog gonjenja će, shodno odredbama Krivičnog zakonika, doći i pre isteka roka za apsolutnu zastarelost“, upozorio je BCLJP.
Novčana naknada kao za ujed psa
Iz ove organizacije dodaju da je mogućnost zastarevanja krivičnog gonjenja osumnjičenih za dela mučenja, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja i kažnjavanja suprotna međunarodnopravnim obavezama Srbije u ovoj oblasti, kao i da su Srbiju zbog toga više puta kritikovala nadzorna međunarodna tela.
„U slučajevima u kojima je Zaštitnik građana prethodno utvrdio da je nezakonitim postupanjem policijskih službenika povređeno pravo građana na nepovredivost psihičkog i fizičkog integriteta, pravnosnažno je okončan samo jedan postupak za naknadu nematerijalne štete”, navodi BLJCP.
Presudu u korist žrtve doneo je Apelacioni sud u Novom Sadu, a iznos novčane naknade koju je žrtva dobila je na nivou naknade za napad i ujed psa, ili na nivou iznosa novčane prekršajne kazne.
Kako je sve počelo?
Ulicama Beograda, Novog Sada i Niša širio se suzavac, policija je “šakom i kapom” delila udarce pendrekom, a napadnuti su bili i novinari koji su izveštavali uživo sa protesta.
Ovim spontanim građanskim demonstracijama prethodili su, tri nedelje ranije, republički izbori na kojima je vlast Aleksandra Vučić dobila gotovo dvotrećinsku većinu jer je opozicija bojkotovala izbore.
Vlast je pre toga zbog održavanja izbora popustila epidemijske mere, što je, kako se ispostavilo, bilo nesmotreno jer se broj umrlih i obolelih ubrzo ponovo popeo na veoma visok nivo.
Imajući u vidu da su protesti bili spontani i da su ih predvodili obični građani širom Srbije, izrazito nezadovoljni ovom “prevarom” vlasti, Vučićev režim reagovao je toliko brutalno da se tako nešto ne pamti još od 1990-tih godina pod vlašću Slobodana Miloševića.
Posle nekoliko večeri intenzivnih sukoba na ulicama Beograda, broj ljudi koji je dolazio na protest se smanjio a ubrzo se i sam protest okončao.
