Foto: A. Anđić
“Mnogi naši poslovi, lični i državni, započeti su a nisu dovršeni, i naše kuće su započete i nedovršene – zvrje kao rugla pored izlokanih puteva, a ‘graditelji’ i ‘srpski domaćini’ tumaraju po njima kao posustale aveti. Mi smo slepi kod očiju, kod nas ‘kako koje gudi, sve više ludi’, da upotrebim tu srpsku izreku kao oblik samospoznaje”
„Ovi izbori su dokazali tvrdnju Jovana Cvijića još iz 1903. godine da u Srbiji vlada ’politička ciganija’, kako je on to formulisao. Nedavno su se jedva ti svati iz opozicije nekako skupili ’s koca i konopca, a nije prošla nijedna sedmica, evo ih, opet se svađaju. Videćete, oči će povaditi! Ja sam svojevremeno čitao knjigu Politička istorija Srbije Živana Živanovića u četiri toma (izašla 1925. godine, i nikada više nije objavljena), i shvatio sam da se u političkom životu Srbije do dana današnjeg ništa nije promenilo, osim povremeno sijalice u klozetu.
Evo šta Živanović na jednom mestu piše: ’Ako se građani jedne iste države u svojim ‘političkim ubeđenjima’ toliko raziđu da su stalno na ratnoj nozi, da su zapojeni mržnjom, da su toliko otuđeni i u netrpljivosti ogrezli; ako se građani takvim načinima ‘vaspitaju’ u nepomirljivoj isključnosti i gruboj i bezobzirnoj sebičnosti da ne samo što jedni drugima žele i spremaju svako zlo, već i visoki državni interesi ne samo što ne nalaze opštu potporu, već se partijski interesi u tolikoj meri pretpostavljaju visokim državnim interesima, onda, sasvim prirodno, to sve ukupno donosi i svoje rezultate kakve niko savestan ne može poželeti ni svojoj otadžbini ni onoj kolektivnoj celini što se zove narod.’
Posvađali su se i oni Titovi u jednopartijskom sistemu i rasturili državu od 22 miliona stanovnika. Ti su, zajedno sa onim Pašićevim, u stvari bili najgori. Ovi sadašnji će rasturiti i ovu, koja će stvarno stati ’pod jednu šljivu’. Ali pitanje je da li su za sve ovo krivi samo jurodivi pojedinci. Mislim da je to krivica čitavog naroda, ma koje vere ili narodnosti bio. Reč je o karakteru ovog naroda. O njegovoj sebičnosti, zavisti, želji za osvetom, neobrazovanosti, nevaspitanju, potuljenosti i bandoglavosti. Davno je to lepo opisao Vladimir Dvorniković u svojoj knjizi Karakterologija Jugoslovena. Ali zalud knjige kad svuda zvone zvona i zveče praporci, a pevačica se penje na astal.“
Pročitajte ceo intervju sa Brankom Kukićem u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (21. aprila)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Predstoje lokalni izbori 29. marta 2026. godine u deset opština Srbije. Saznajte koliko građana ima pravo glasa i koje vrste izbornih lista ih očekuju na biralištima
Opozicija u Boru upozorava na kupovinu glasova, upis novih birača i razne vrste pritiska pred lokalne izbore 29. marta. Režim Aleksandra Vučića čini sve da SNS sačuva vlast
O tome kako se Beograd menjao u poslednjih deset godina, kako danas izgleda odnos između gradnje, javnog interesa i struke, kao i o tome šta ove promene znače za identitet grada i kvalitet života u njemu, razgovarali su učesnici tribine „Šta se gradi, a sta ruši u Beogradu" u organizaciji nedeljnika Vreme
U samo nekoliko dana studenti su uhapšeni u Novom Pazaru, u Aranđelovcu su im izbušene gume i otete im donacije, a pretučeni cu i učenici Valjevske gimanzije. Režim pred lokalne izbire pokreće novi talas nasilja
U Novom Pazaru je protest zbog hapšenja dvojice studenata na treći dan Ramazanskog bajrama, zbog navodnog rušenja ustavnog poretka
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
