Režimsko tužilaštvo u igri reči: Čik kaži „zvučni top“

Huk i stampedo hiljada ljudi u beogradskoj Ulici Kralja Milana od 15. marta prošle godine za sada imaju čudnovat bilans – mnogo priče i nula osumnjičenih.

Niti je neko bio pod istragom zbog navodne upotrebe zvučnog topa protiv građana, niti je – mada za to još ima vremena – neko osumnjičen ovih dana kada beogradsko Više javno tužilaštvo (VJT) na sav glas govori da je „afera zvučni top“ fabrikovana u velikoj zaveri da se sruši ustavni poredak, piše DW.

Ali, već ima odvedenih „na informativni razgovor u svojstvu građana“. Prvi je pao vojni analitičar Aleksandar Radić, čiji je stan pretresen u ponedeljak (22. jun), a sa njim i glavni urednik agencije Beta Vojkan Kostić, jer je, po tvrdnjama MUP-a, kod njega bio Radićev telefon.

Radić je među prvima, još iste večeri 15. marta 2025, na televiziji izneo tvrdnje da je korišćen zvučni top.

U utorak je na razgovor odveden i Dejan Petar Zlatanović, vlasnik i urednik portala „Srbin info“ koji je tog dana, oko dva sata posle događaja, na Tviteru tvrdio da „Vučić udari zvučnim topom na studente i narod da razbije skup“.

Kako prenose tabloidi bliski vlastima, traži se i aktivista Bojan Simišić iz Eko straže kao i „mnogi drugi“.

To što se tužilaštvo sada interesuje za ove ljude jeste pravni nonsens, kaže pravnik Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava. I to bez obzira na to da li je tog 15. marta protiv građana upotrebljeno kakvo zvučno oružje ili se desilo nešto drugo.

„Da bi nečija tvrdnja o upotrebi zvučnog topa bila krivično-pravno relevantna, morala bi kod te osobe da postoji svest da govori neistinu i namera da ugrozi ustavni poredak. Bez tih elemenata – eventualna greška je mišljenje i nije pravno relevantna“, kaže Ilić za DW.

Još čudnije, dodaje, jeste to što je tužilaštvo prošle godine pokrenulo predistražni postupak i saslušalo stotine ljudi kako bi utvrdilo šta se desilo 15. marta. Taj postupak nikad nije okončan, pa kako onda, pita Ilić, VJT sada može da se ponaša kao da zvučnog topa sigurno nije bilo?

Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić

Kako se vratio 15. mart

Povratak „zvučnog topa“ na naslovne strane počeo je objavom VJT da je u pretrazi Filozofskog fakulteta, nakon smrti studentkinje padom sa petog sprata u martu ove godine, pronađen „dokument“ u kojem plenumi beogradskih fakulteta pominju zvučni top.

Taj papir je prikazan u „specijalnoj emisiji“ na Radio-televiziji Srbije, u kojoj su događaji od 15. marta, tokom jednog od najvećih protesta u istoriji zemlje, „rekonstruisani“ baš onako kako odgovara VJT i predstavnicima vlasti.

U papiru datiranom na 22. januar 2025, studentska Krovna organizacija za bezbednost pominje mogućnost da policija upotrebi zvučni top protiv građana, uz opasku da je srpska policija te topove nabavila, da su korišćeni u Kini i da bi njegova upotreba izazvala „masan odgovor“ iz Brisela.

Taj deo o zvučnom oružju zauzima pet, šest redaka u papiru koji ima deset kucanih stranica.

Studenti u blokadi su saopštili da je dokument bio priprema za 24-časovnu blokadu Autokomande u Beogradu krajem januara prošle godine. „U tom kontekstu, pominjani su i zvučni topovi, vodeni topovi, suzavac i druga sredstva prinude, kao potencijalni rizici.“

No, za VJT u pitanju je tobožnji dokaz da je upotreba topa simulirana. Najavljeni su postupci protiv svih koji su navodno usmeravali kretanje mase, širili „laži“ u medijima ili „organizovali“ masovne lekarske preglede nakon stampeda.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić svakodnevno ponavlja isto. „Zvučnog topa u upotrebi nije bilo i svi oni koji o tome govore znaju da ga nije bilo, ali baš oni žele da ubede narod ga je bilo“, ponavlja, prikazujući sve kao napad na njega i porodicu.

Vučić je opet pozvao „sve strane službe“ da dođu u Srbiju i sprovedu istragu. Taj poziv do sada je sledila samo ruska služba FSB koja je navodno utvrdila da nikakvog zvučnog topa nije bilo. Za to su, predočio je Vučić, izvođeni i eksperimenti na psima.

Šta se desilo u Ulici Kralja Milana

Tog 15. marta na ulicama Beograda bilo je, procenjuje se, preko trista hiljada ljudi. Nešto posle 19 časova, tokom ćutnje za žrtve pada nadstrešnice, masa u Ulici Kralja Milana razbežala se sa kolovoza u roku od nekoliko sekundi, te su mnogi u stampedu i povređeni. Izveštavali su o snažnom zvuku koji su čuli, naletu vetra, jezi i panici.

Istovremeno, kako je pisao nedeljnik „Vreme“, na građane su iz Pionirskog parka i sa jednog gradilišta u Ulici Kralja Milana bacani topovski udari. Za to nikad niko nije priveden.

Iako niko nije snimio niti tvrdio da je video zvučni top u upotrebi, a brojni svetski stručnjaci iznosili su razne hipoteze, Vladica Ilić kaže da ne postoji ni najmanja šansa da je ceo događaj insceniran.

„Jer je nemoguće onako to izvesti – da hiljade ljudi koji se ne poznaju sve sinhrono urade kao da su jato dronova. Takođe, ponašanje institucija do danas najbolje pokazuje gde je potencijalna odgovornost – da li na građanima i studentima ili na nekome ko je poznat vlasti i u dosluhu s njom“, kaže Ilić, ciljajući na to da prošle godine niko nije priveden.

Nevladine organizacije, u koje spada i Beogradski centar za ljudska prava, kažu da su prikupile oko četiri hiljade svedočanstava sa lica mesta, zavodeći tako i posledice toga što se desilo.

„Ljudi nisu dužni da znaju da li su bili na meti nekog zvučnog topa, pogotovo ne kojeg modela, ali su hiljade ljudi prijavile udar koji im je zvučao kao brujanje motora ili let aviona. Bilo je povreda usled stampeda, ali i somatske prirode, oštećenja sluha, psiholoških posledica. Imamo čoveka kojem je stao pejsmejker“, podseća Ilić.

Foto: Vesna Lalić / Nova.rs

Napraviti „rušitelje ustavnog poretka“

Osim studenata, i opozicija se oštro oglasila o potezima VJT koje vodi tužilac Nenad Stefanović, za kojeg se smatra da je odan vlastima Aleksandra Vučića.

Nagađa se koliko će vlast daleko ići i ko bi mogao da bude sledeći odveden „na informativni razgovor“, možda i optužen. Zdravko Ponoš, predsednik stranke Srce i bivši načelnik Generalštaba, takođe je bio među prvima koji su nakon događaja u ulici Kralja Milana optužili vlast da koristi zvučno oružje.

„Teško je reći da li će mene ili nekog drugog privesti“, kaže Ponoš, „jer bi čovek morao da se kreće u granicama njihove pokvarenosti da bi to procenio. Ali sve je moguće u ovako iščašenom sistemu gde se političkim protivnicima otvaraju lobanje, a policiji predsednik zamera što je tog 15. marta navodno ’otkazala poslušnost’. A šta to znači – nisu hteli da biju narod? Pa su zato bile spremne falange batinaša?“

Ponoš podseća da su predstavnici vlasti danima tvrdili da nemaju zvučni top u arsenalu, pa da imaju, ali da nije raspakovan, a onda je jedan takav uređaj snimljen na policijskom džipu na dan protesta.

Po njegovom tumačenju, igrica je politička. Vlast ovom akcijom „maskira sopstvene probleme“.

„Njihov slogan sada nije da Vučić pobeđuje, nego da ‘’Srbija pobeđuje’. Da bi oni kao branili Srbiju, onda svi ostali moraju da budu teroristi. S obzirom na to da sa studentima nisu uspeli da izađu na kraj, a bogami ni sa opozicijom, sve nas hoće da brendiraju kao rušitelje ustavnog poretka“, kaže Ponoš za DW.

„Generalna prevencija“ protesta

Advokat Marko Pantić, koji nema veze s tim predmetom, ali je ranije branio ljude optužene za navodno rušenje ustavnog poretka, kaže da VJT razvlači institut „osnovane sumnje“ koliko može – a sve može kad se politika umeša u pravo.

„Moja pretpostavka je da je u pitanju generalna prevencija – da se budućim demonstrantima stavi do znanja da ne idu nigde, jer eto šta može da im se desi“, kaže on, podsećajući da su do sada ljudi optuživani za rušenje ustavnog poretka, jer su možda bacili jednu kamenicu na administrativnu zgradu ili na nekom prisluškivanom sastanku fantazirali o rušenju vlasti.

„Koliko znam, osuđeni su jedino oni koji su pristali na sporazum sa tužilaštvom, često zbog maltretmana i straha. Ko god je ostao da se bori, ili su prijave odbačene ili je stvar pala na sudu“, dodaje Pantić za DW.

Vladica Ilić je uveren da ni od ovog postupka ne može ispasti bogzna šta, posebno jer se studentima pripisuje nešto čega u famoznom papiru sa plenuma nema.

„Sad se pravi terminološka igra – ko god kaže ‘zvučni top’, on treba da se goni“, priča Ilić. „Studenti jesu pomenuli tu vrstu uređaja, ali kontekst čak ni posredno ne govori da studenti imaju nameru da uređaj upotrebe ili da simuliraju takvu upotrebu. Dakle, nema ni najnižeg posrednog osnova za sumnju.“

Ilićev Beogradski centar za ljudska prava i druge organizacije civilnog društva u saopštenju su podsetili vlasti da je postojao predlog Visokog komesara UN za ljudska prava Folkera Tirka da pošalje misiju za utvrđivanje činjenica oko celog događaja. Možda je, navode NVO, vreme da se to konačno desi.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!