Borut Pahor: Trebalo bi uvesti sankcije Rusiji

Postoji mogućnost da se na kraju svi slože da se Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Albaniji još brže otvore vrata, da se ubrzaju pregovori i da Srbija postane članica Evropske unije (EU), da do kraja ove nedelje Bosna i Hercegovina dobije status kandidata i da EU konačno ispuni svoju obavezu o viznoj liberalizaciji, rekao je Borut Pahor, predsednik Republike Slovenije pred medijima nakon jučerašnjeg sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, u Beogradu, a prenosi agencija FoNet.

Tom prilikom, predsednik Pahor je najavio da će Prištini, gde putuje u sredu „prvo reći da dijalogom treba rešiti i preostala pitanja aktuelna u septembru i oktobru, a drugo je da dijalog mora da bude ‘živahniji’, mislim da ima previše nepoverenja. Istakao je da sporazumi koji su potpisani moraju da se implementiraju i da je uvek u Prištini govorio da mora da bude ispunjena obaveza o stvaranju ZSO.“

Istakao je da će u drugoj polovini ove godine biti ponovo pokrenut Berlinski proces, koji ima mnogo zajedničkog sa inicijativom „Otvoreni Balkan“.

„Nije tajna da ja kao prijatelj ovog regiona podržavam inicijativu Otvoreni Balkan i čestitam Vučiću i njegovim kolegama za napredak u toj inicijativi. To je jedna od retkih konstruktivnih inicijativa za povezivanje i saradnju u regionu“, rekao je Pahor.

Naglasio je i da bi želeo da sve države koje žele da uđu u EU podrže sankcije Rusiji, „što bi za veliku većinu zemalja u EU bilo izraz kredibiliteta i verodostojnosti“. Dodao je da „nikada nije, pa ni danas, bežao od toga da pošteno kaže da ne podržava odluku Srbije da ne uvodi sankcije Rusiji, ali pokušava da razume tu odluku“.

„Mislim da bi toj eventualnoj odluci doprinela neka veća i odlučnija volja Brisela da brže uključuje države Zapadnog Balkana u EU“, kazao je Pahor i dodao da bi se, „kada bi postojala stopostotna evropska budućnost sigurno više razmišljalo o sankcijama, a ne samo o osuđivanju agresije“

Iz zajedničkih obraćanja dvojice predsednika nije se dalo naslutiti da li su se dotakli i nedavne reakcije Aleksandra Vulina ministra unutrašnjih poslova javno upućene predsedniku Pahora, povodom njegovog stava da Srbija mora da odustane od ideje srpskog sveta kao svoje zvanične politike, te da je to jedan od uslova za Srbiju za jasnu EU perspektivu.

Nakon obavezne rečenice kojom objašnjava srpski svet kako to nije opredeljenje i politika Srbije već prirodna potreba Srba da budu jedinstveni i da kao na primer Nemci žive ujedinjeno, Aleksandar Vulin se preusmerio na predsednika Pahora:

„Zastupati tezu da su Slovenci imali pravo da napuste Jugoslaviju, a da Srbi nemaju pravo da odlučuju o sebi je licemerno koliko i neodbranjivo. Pahor ne vidi pretnju miru u pokušajima ukidanja Republike Srpske i menjanju Dejtonskog sporazuma, baš kao što ne vidi opasnost ni u komadanju Srbije, ali vidi problem u ideji srpskog sveta. Zbog ideje srpskog sveta nije stradao nijedan čovek, ali zbog ideje o pravu Slovenaca na samoopredeljenje do otcepljenja, počeo je građanski rat u SFRJ u kom su stradale desetine hiljada ljudi. Pre nego Pahor nastavi da govori Srbiji šta i kako da radi, neka najpre vrati staž, prava i imovinu Srbima koji su do građanskog rata živeli ili još uvek žive u Sloveniji, a njegova država ih je učinila pravno nevidljivim – izjavio je ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin.“

Jedan od uslova za Srbiju za jasnu EU perspektivu je da odustane od ovakvih stavova i retorike.

Predsednici Vučić i Pahor su se juče sastali u Beogradu u okviru priprema za predstojerći Samit Procesa Brdo-Brioni, koji će biti održan 12. septembra na brdu kod Kranja. Samit će biuti prilika da se sagleda aktuelna situacija na Zapadnom Balkanu i da se uputi poziv članicama i institucijama Evropske unije da ubrzaju proces proširenja.

S.Ć./FoNet/RTS/Večernje novosti

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com