Foto: Screenshot N1
Ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko pitao je Borka Stefanovića da li vodi računa o mišljenju većine kada u Parlamentu predlaže Rezoluciju o usklađivanju spoljne politike Srbije sa EU. Najnovije istraživanje CRTE govori da je broj onih koji bi da vlasti u Beogradu uvedu sankcije protiv Kremlja porastao od maja za 10 odsto, pa sada, posle 10 meseci rata, iznosi 19 odsto
Budućnost Srbije je u Evropskoj uniji (EU) i sve drugo bi značilo izolaciju sa katastrofalnim posledicama, saopštio je danas potpredsednik Skupštine Srbije i zamenik predsednika Stranke slobode i pravde (SSP) Borko Stefanović, reagujući na komentare ruskog ambasadora Aleksandra Bocan-Harčenka na Predlog rezolucije o usklađivanju spoljne politike Srbije sa EU koji je Stefanović podneo Odboru za spoljnu politiku Skupštine Srbije.
„Ukoliko ambasador Rusije u Srbiji, Aleksandar Bocan-Harčenko, želi da zaista pomogne Srbiji, umesto komentarisanja Rezolucije trebalo bi da objasni rukovodstvu Rusije koliko je štetno po interese Srbije kada se, da bi objasnili pokušaj otcepljenja delova Ukrajine, pozivaju na kosovski presedan“, poručio je Stefanović.
Prema njegovom stavu, „Srbija mora da vodi samostalnu politiku, ne može da reaguje na pritiske sa Zapada i pojedine pokušaje oduzimanja dela teritorije, ali i na pritiske sa Istoka da ostane izolovano ostrvo na evropskom kontinentu“.
Podsećamo, ambasador Bocan-Harčenko je komentarišući Rezoluciju o usaglašavanju spoljne politike sa EU i uvođenju restriktivnih mera prema Rusiji upitao „da li Stefanović vodi računa o mišljenju većine državljana Srbije“, navodeći da se po ispitivanju javnog mnjenja „njegov predlog ne poklapa sa stavom više od 80 odsto srpske javnosti“.
„Zašto gospodin Stefanović, govoreći o mogućim gubicima zbog neslaganja Srbije sa evropskim restrikcijama, lukavo zaobilazi one probleme koji će se sigurno pojaviti u slučaju ograničavanja saradnje Srbije sa Rusijom u sferama ekonomije koje su od vitalnog značaja“, rekao je Bocan-Harčenko.
Prema najnovijem istraživanju javnog mnjenja koji je upravo objavio Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA, broj onih koji su za to da vlasti u Beogradu uvedu sankcije protiv zvaničnog Kremlja porastao je za 10 odsto: u maju ove godine je bilo 9 posto a u oktobru je 19 odsto. Takođe, u maju je 32 odsto građana bilo da se zadrže dobri odnosi sa Rusijom, a u oktobru je taj procenat porastao na 61 odsto.
Rezultati ukazuju da se trend velike podrške Rusiji s početka rata smanjuje.
Istraživanje je sprovedeno na uzorku od hiljadu ispitanika u periodu od 24. septembra do 3. oktobra ove godine.
S.Ć./FoNet/RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Već danima se vode rasprave – da li smo za EU ili za Rusiju, da li više trčimo ka Zapadu ili više mašemo tradicijom. A mi, iznova i iznova, ponavljamo – za SLOBODU smo“, objavili su studenti u blokadi
Lider Srpske demokratije Aleksandar Arsenijević je traženo lice na Kosovu zbog toga što je na imanju u selu Valač pronađena veća količina naoružanja i municije
Studentu Stefanu Tomiću je određeno zadržavanje do 48 sati zbog postojanja sumnje da je izvršio krivično delo Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja, navodi se u saopštenju Višeg javnog tužilaštva u Beogradu
Studenti u blokadi formulisali su jasan politički ultimatum: ili izbori, ili građanska neposlušnost. Šta će od svega toga biti, to zavisi od građana Srbije
Student Fakulteta političkih nauka u Beogradu Petar Gardović koji je pozvan na "informativni razgovor" za „Vreme” prepričava susret sa inspektorima policije
Lazar Hrebeljanović nije samo vojnik i vladar, već svetitelj koji svedoči da Carstvo Božije nije u suprotnosti sa borbom za pravdu
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Pretnje Aleksandra Vučića i njegovi pokušaji da obeshrabri građane da se priključe Vidovdanskom protestu zvuče kao zviždanje u mraku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
