Bogati sa bogatima, siromašne u prigradska naselja: U Jabučki rit ne stižu novine

Jabučki rit je naselje u opštini Palilula, udaljeno dvadesetak kilometara od centra Beograda.  Sa druge strane Dunava je naselje Novi Dorćol, u opštini Stari grad, u centralnoj zoni Beograda.

U Jabučkom ritu je 2015. godine završeno i useljeno 42 stambene jedinice u okviru programa socijalnog stanovanja. U Novom Dorćolu se gradi za prodaju 572 stambene jedinice, pri čemu se završena prva faza prodaje po prosečnoj ceni kvadrata od 3.355 evra.

Novi Dorcol_google maps

U Jabučkom ritu možete da se razbolite radnim danima samo do 10:30. Posle toga je lokalna ambulanta zatvorena, pa morate do prve zdravstvene stanice u Padinskoj skeli. Do nje se stiže automobilom za 25 minuta, peške za 2 i po sata ili autobusom za 57 minuta. Do najbliže osnovne škole jedan sedmak može da stigne za najmanje 65 minuta peške.

Stanovnici Novog Dorćola mogu da se razbole kad požele. Njima je prva ambulanta u Venizelosovoj udaljena 450m. Prvi dom zdravlja im je u Siminoj ulici na 15 minuta peške ili 6 minuta kolima. Osnovnih škola u krugu od 15 minuta pešaka ima sedam. Autobus 37 staje im ispred zgrade, a na nešto više od 500 metara se nalaze i stanice autobuskih linija16, 32E, 23, 24, 26, 27E, 35, 43,  44, 58, 79 i 95, kao i tramvaja 2, 5 i 10.

Tako izgledaju efekti prostorne nejednakosti i stambene segregacije.

Svi du jednaki, ali su neki jednakiji od drugih

U poslednjih deset godina, izgrađeno je nekoliko naselja za socijalno stanovanje na teritoriji Beograda, između ostalog u Mislođinu, Orlovskom naselju i Jabučkom ritu. U svakom od ova tri projekta, sopstvena ulaganja Gradske uprave Grada Beograda bila su ustupanje i opremanje građevinskog zemljišta u javnoj svojini. Iako nemamo javno dostupne podatke o tome koje su sve parcele u javnoj svojini na teritoriji Beograda, znamo da je u trenutku gradnje ovih naselja bilo i drugih lokacija koje su bolje povezane sa javnim uslugama i ostatkom grada. Recimo, parcela u Bloku 63 na Novom Beogradu koja je 2017. godine prodata da bi se na njoj izgradila kombinacija komercijalnih sadržaja sa stanovanjem – čuvena „Petica“.

Međutim, Grad Beograd je ipak odlučio da se za ovu svrhu ustupe parcele na obodima grada, gde je javno zemljište manje lukrativno. Time se jasno šalje poruka da nije svaka lokacija za stanovanje i lokacija za socijalno stanovanje.

Osim toga, u ovako izolovanim naseljima čiji stanovnici već imaju nepravedno otežan pristup drugim javnim uslugama se, po pravilu, grupišu homogene grupe marginalizovanih i ekonomski ugroženih domaćainstava. Tako su, na primer, useljene 42 romske porodice u Jabučkom ritu, 32 u Mislođinu i 36 u Orlovskom naselju.

E, tako se grade i održavaju prostorne nejednakosti i stambena segregacija.

Princip mešovite zajednice stanovanja

Da li mora tako?

Generalni plan Beograda iz 2003. godine, važeći u trenutku izgradenje Jabučkog rita, u segmentu „Socijalno i priuštivo stanovanje” navodi: Ovim GP [generalnim planom] se planira da se za potrebe socijalnog stanovanja obezbede dve vrste lokacija. Jedna vrsta lokacija za podizanje socijalnih stanova su unutar stambenih grupacija koje su veće od 250 stanova u kojim treba obezbediti od 5 do 8 odsto stanova za ove potrebe. […] Drugi vid organizovanja socijalnih stanova je na zasebnim lokacijama. […] Spisak od 58 lokacija za socijalno stanovanje, koji je dat u dokumentaciji ovog GP, treba i može da bude dopunjavan i menjan (premda se i u GUP-u Beograda iz 2016. godine prepisuje isti tekst, konkretnim lokacijama se gubi trag).

Prvi pristup realizaciji socijalnog stanovanja koji se navodi ovde – tzv. princip mešovitih zajednica, stanovanje u mešovitoj svojini, a šire i inkluzivnog zoniranja – proizvodi ravnomerniju distribuciju stanova za različite grupe stanovništva, pa tako i bolje pozicije stambenog prostora u odnosu na druge javne usluge i za one porodice koje ne mogu samostalno da priušte stan na tržištu, a takvih ima preko 80 oddsto prema podacima Ministarstva za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu objavljenim 2017. godine.

Princip mešovitih zajednica – stanovanje u mešovitoj svojini – naveden je u urbanističkom planu najvišeg reda, koji strateški ustanovljava pravac razvoja Beograda. Iako se planovi nižeg reda (plan generalne regulacije i planovi detaljne regulacije) moraju uskladiti sa višim  (član 33 Zakona o planiranju i izgradnju), u pravilima gradnje za veće stambene komplekse preko 250 jedinica u ovim planovima nije se prenosila obaveza da se 5-8 odsto jedinica opredeli za priuštivo stanovanje.

Uz to, i još važnije, ovaj strateški princip nije vodio ni uspostavljanju institucionalne infrastrukture i regulacije koja bi ga operacionalizovala i to na način da se zaista dosledno primenjuje jednak tretman svih stanara u takvim naseljima (što nije uvek bio slučaj u pokušaju primene ovog principa u drugim zemljama). Da jeste, Novi Dorćol bi imao najmanje 28 priuštivih stanova za različite ekonomski ugrožene grupe – od mladih do socijalno ugroženih domaćinstava. A gde je tu K-distrikt, A blok, Beograd na vodi, …

Segregacija izazvana koncentrisanim siromaštvom

I šta ćemo sad?

Nacrt Prostornog plana Republike Srbije iz 2021. godine upravo navodi kao jedno od planskih rešenja za odgovarajuće i održivo stanovanje „operacionalizaciju koncepta socijalno mešovitog stanovanja (sa stanovima za tržište i stambenu podršku) koji ima za cilj podsticanje socijalne integracije osetljivih i marginalizovanih socijalnih grupa, tj. sprečavanje segregacije izazvane koncentrisanim siromaštvom”.

Ali ne sme da ostane na tome! U situaciji u kojoj je rapidno porastao broj onih kojima je potreban neki vid stambene podrške, vreme je da se politike upravljanja zemljištem, stambene politike i urbanističko planiranje odlučno i dosledno usmere na smanjenje stambene segregacije i prostornih nejednakosti, što kroz uspostavljanje dodatnih institucionalnih kapaciteta, što kroz dodatnu razradu regulatornog okvira.  A onda da tih 5-8 odsto poraste i na 10, 15 ili 20 odsto.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com