Sutdenti su stigli u Inđiju. Dočekao ih je veliki broj meštana. Naprednjačka gradska vlast zatvorila je sve veće prostore. Zato će jedan broj studenata morati da spava na otvorenom
00.05
Inđijci kažu da je smeštaj obezbeđen za oko 2500 ljudi, ostali moraju da spavaju na ulici u centru grada, na stiroporu, pod vedrim nebom.
Neki će prenoćiti i u sekend hend šopu
23.30
Ogroman broj meštana Inđije izašao je da dočeka studente. Osim što nisu dozvolile spavanje u halama, vlasti Inđije uklonile su i cisternu s vodom.
Inđijci su se potrudili da studentima obezbede smeštaj po kućama. Podeljeni su po fakultetima. Pravni i Mašinski prvi odlaze u autobuse i dalje u privatne smeštaje. Za ostale pauza od 20 do 30 minuta, pa onda dalje.
Na ulazu u Inđiju dve policajke su snimale studente.
21.38
Pred Inđijom se put odužio. Možda zato i što je to danas najduža deonica. Na početku se brže hodalo, dok je pri kraju kolona bila razvučenija.
Bolovi su sve primetniji. Prazne se baterije.
Baš u tom trenutku prošao je “Soko”, a mašinovođa zalegao na sirenu.
Najednom svi se ohrabruju da niko nije umoran.
Dvadesetak minuta kasnije pred nama je bila tabla Inđija.
Sada još samo da stignemo do centra. Još če
21.45
Tamara i Nikolina sa Fakulteta za medije i komunikacije krenule su zajedno iz Beograda za Novi sad
„Meni je ovo prva šetnja i nekako mi se čini značajnija od onih prethodnih“, kaže Tamara.
Njih dve postuju hajlajte sa ovog marša na Instragramu. Jedan od vrhunaca današnjeg dana za Tamaru je doček u Staroj Pazovi.
Kaže da jedva čeka da vidi šta su im spremili u Inđiji, „raduje se tome“.
Pred starom Pazovom počeli su da je zatežu listovi, bole je stopala. Ali menja čarape, i skida patike u pauzama. Ne pada joj na pamet da odustane.
„Za sada je OK“, kaže kroz smeh, a videće kako će biti sutra.
Nikolini je cela atmosfera za vreme šetnje jedan veliki hajlajt. Ona je ranije učestvovala u studentskom maršu na Kragujevac.
Svrha ove komemorativne šetnje za nju je poniznost, zato je drugačija od drugih.
„Mi znamo zašto pešečimo do Novog Sada“, kaže Nikolina.
Imala je fizičkih kriza usput ali je uspela da ih prevaziđe.
20.34
Na dosadašnjem putu, Stara Pazova se kao i prošli put pokazala kao najbolji domaćin.
Uz doček bakljama, veliki broj Staropazaraca dočekao je studente.
Bila je tu i ozbiljna trpeza. Ipak, manja ponuda nego u januaru. Tada je internetom kružila slika kako se studenti vraćaju s marša uz dosta veće stomake.
Kada se stiglo u Staru Pazovu, deo pešaka pojurio je ka parku s hranom. Hrane je bilo razne – od peciva, super, gulaša, graška, pasulja, do roštilja, pečenja, palačinki, kolača i voća. Hrana na kašiku brzo se razgrabila, a ostalo je mesa. Možda nije uspeo svako da dođe do pasulja, ali roštilja je bilo za sve.
Ipak, ovaj doček mi se čini slabijim i drugačijim pd januarskog. Mišljenje deli i poznanica s prethodnog puta.
“Slabije i drugačije. Ne znam do čega je”, kaže ona.
19.47
Spavanje studenta u Inđiji na ulici će biti zanimljivo, posred centra grada na madracima pod otvorenim nebom.
Katolička crkva otvorila svoju portu, ali su srpske škole zatvorile vrata za studente.
19.17
Na kilometar pred Starom Pazovom, kolonu predvodi Dušan, niški student.
Pešačio je iz Niša onomad za Beograd, a sada mu je pripala čast da maše zastavom.
To mu nije lako.
Žuljeve na nogama nema, ali su ruke ozbiljno u bolovima i žuljevima.
18.40
Milica i njen pas Nami hodaju do Novog Sada.
„Meni je super, osećam se divno, energija je predivna. Nismo imali lošu sreću da pada kiša ili da bude hladno. I Nami je super, trčkara sve vreme i možda sam je nosila samo osminu puta“, kaže Milica za „Vreme“.
Dodaje da je nosila Nami prevashodno zbog toga šti je bila gužva i što se plašila za Nami, nego što je Nami stvarno bila umorna.
„Volim da šetam oko Ade Ciganlije sa Nami dva ili tri kruga, pa je ona delimično i navikla na duge šetnje, ali je ova šetnja zaista izazovna, posebno zbog toga što je mnogo ljudi, a ona nije navila na toliko ljudi. Vidim da je srećna, i ja sam srećna, i to je najbitnije“, kaže Milica.
18.27
Vukašin Slavković, docent iz Kragujevca koji se sam uputio ka Novom Sadu na obeležavanje godišnjice pada nadstrešnice priključio se studentima koji pešače iz Beograda.
18.05
Nova Pazova donela vetar u leđa studentima
Blagi skepticizam koji se osećao na delu današnjeg puta, prošao je u Novoj Pazovi.
Meštani Nove Pazove odradili su dobar posao i dali vetar u leđa hodačima.
Učinilo mi se da je podrška koju studenti dobijaju sada ipak manja nego u januaru, na osnovu utiska do Batajnice i u Batajnici, ali kako se kilometri pred grupom smanjiju, podrška raste.
Studenti su organizovaniji nego tokom te prve šetnje. Više je redara, nema kašnjenja, poštuje se unapred saopštena satnica.
Meštani naselja kroz koja se prolazi, pozdravljaju grupu rečima: “Vidimo se u subotu”, pitam se koliko će ljudi biti u Novom Sadu.
17.50
Nastavak puta – do Stare Pazove
Pred nama je još bar sat i po vremena hoda do naredne tačke – Stare Pazove, a onda još toliko do današnjeg cilja.
Zahladnelo je, a malo smo se i ohladili, pa je bilo pravo vreme za pokret.
17.10
„Znam da bi Novak voleo da šeta sa nama”, kaže Pijanista
Umetnik Andrej Josifovski Pijanista je u koloni studenata i nosi fotografiju Novaka Đokovića koju je prelepio na zgradu, a koju su neki ljudi prefarbali.
„Očigledno da ih boli Novak, Znam da bi on voleo da šeta sa nama, a ja ga iz prkosa i bunta nosim da bude tu“, rekao je Pijanista za „Vreme“.
On kaže da mu je ovo prva šetnja između gradova.
„Atmosfera je dobra i puno je sugrađana, što me još više raduje, jer su se ljudi konačno uključili i shvatili da su im studenti dali zeleno svetlo da krenu“, kaže Pijanista.
Ocenio je da su jedno vreme studenti i njihovi profesori bili kao „gladijatori u areni“ koje su drugi ljudi gledali sa strane.
„Sad mi deluje da zborovi i svi oni koji su dodatno motivisani, sad konačno dolaze na svoje“, kaže Pijanista.
Istakao je da 1. novembra ne očekuje reakciju policije.
„Oni se se sad mole da sve protekne mirno. Jedina šansa je da nas ne diraju“, zaključuje Pijanista.
16.35
Ljubav je na ulici
Na putu ka Novoj Pazovi dvoje maloletnih srednjoškolaca drže se za ruke.
Najednom dečko odlazi u travu, saginje se i bere cvet, a zatim devojci upliće u kosu.
U koloni se već priča u dočeku u Statoj Pazovi.
Tamo je prethodnog puta bila ozbiljna gozba, a sada se priča o pečenju.
Do Stare Pazove ima bar još 10 kilometara, taman da se dobro ogladni.
Na oko četiri i po kolometra do Nove Pazove, proprskavaju prve kapi kiše.
U jednoj grupi šetača, nezadovoljstvo.
“Šta ćemo sad”, kaže jedan od njih dodajući i dobro poznati srpsku psovku.
“Pa šta ćemo, obući ćemo kabanice.”
Zasad samo po koja kap, a videćemo šta nas sa nema nadalje čeka.
16.24
Sa studentima iako je operisan
Penzioner Milovan i danas je sa studentima, baš kao i pre 10 meseci.
Iako je u junu operisao kičmu, to ga ne sprečava da hoda i danas.
Noge ga bole, ali ne odustaje, makar do Inđije, za dalje, videće.
“Mislio sam da se neću oporaviti od operacije, ali vidiš, opet hodam s vama”, govori, a zatim dečko koji hoda pored njega pokazuje gde je služio vojsku i prepričava priče iz JNA.
16.15
Studentsko srce za penzionera Nikolu
Penzioner Nikola Bogovac na putu dočekuje studente i nastavlja dalje ka Novoj Pazovi, biciklom, na začelju kolone.
Hodao je prethodne večeri sa studentima iz Novog Pazara, a ni danas mu nije bilo teško da podrži studente.
16.00
Kolona prolazila 12 minuta kroz Batajnicu
Dvanaest minuta prolazila je kolona kroz Batajnicu od prvog do poslednjeg reda redara – na početku i kraju.
Predvodi je velika zastava Srbije, na začelju ista samo manja. Između zastave zborova, fakulteta, gradova.
Nose ljudi rančeve, vreće za spavanje i govore da niko nije umoran.
Ima zavijenih nogu u zavoje, neki hramlju.
15.40
Studenti krenuli ka Novoj Pazovi
Posle duže pauze, kolona je krenula dalje. Sledeća stanica Nova Pazova.
Učenica četvrtog razreda srednje škole Petra Janičić kaže da je šetala 15. marta i da je bila u srednjoškolskoj šetnji ka Novom Sadu.
„Šetnje su životno iskustvo, ali mama mi nije dala da idem na svaku šetnju. Šetnje su veoma emotivne i na njima se zapravo vidi koliko ima dobrih ljudi“, kaže ona za „Vreme“
Doček 14. marta uveče je bio neverovatan i neponovljiv.
„Verujem da će i ovaj doček biti takav. Bukvalno nisam mogla da plačem koliko sam bila istrošena. Isplakala sam se u Zemunu, a i ljudi pored su bili predivni, i oni su plakali“, kaže ona za „Vreme“.
Navodi da tokom šetnje pred 15. mart nije bilo toliko ljudi koji su dočekivali studente, i nije bilo toliko vode i hrane.
15.00
Prva velika pauza
Posle četiri i po sata hodanja i 15 pređenih kilometara, vreme je za prvu ozbiljniju pauzu studenata koji hodaju ka Novom Sadu.
Sunce je zašlo, a čini se i da je početni entuzijazam polako opao.
Pauzu mnogi koriste da oporave noge, a i prva pomoć ima posla.
14.35
Bakljada u Batajnici
Uz baklje, muziku i trpezu izašli su Batajničani da pozdrave šetače, manje ih je nego u januaru, ali okrepa i podrška koju nude – znači šetačima.
14.28
Novopazarci krenuli iz Nove Pazove
Studenti iz Novog Pazara krenuli su iz Nove Pazove ka Banstolu, koji je udaljen 33 kilometra. Iako se neki od njih povređeni, ne odustaju. Plan je da u petak uveče stignu u Novi Sad.
14.23
Studenti ušli u Batajnicu
14.10
Ljiljana u invalidskim kolicima: Kad već ne mogu da hodam sa njima…
Da pozdravi studente u invalidskim kolicima i korpom punom mandarina izašla je Ljiljana.
I njeno dete je u inostranstvu.
„Otišlo je zbog ove dobre države”, kaže ona plačući dok joj šetači prilaze, grle je, zahvaljuju se i služe mandarinama.
„Kad već ne mogu da hodam sa njima, mogu bar ovako da im pokažem koliko mi znače, kaže ona.
I prošlog puta penzioneri su izlazili iz dvorišta da pozdrave šetače uz suze i osmehe.
14.08
Pozdravi za studente na ulazu u Batajnicu
14.00
Mihail Dudaš i Dragan Jovanović sa studentima
Podrška studentima stiže sa svih strana, pa su čuveni srpski atletičar i glumac odlučili da krenu zajedno ka Novom Sadu.
Među onima koji su ovog četvrtka otpočeli svoju šetnju su Dragan Jovanović, legendarni srpski glumac, ali i i njegov zet Mihail Dudaš, čuveni srpski atletičar koji se proslavio u desetoboju.
13.53
Kreću bolovi u nogama, mnogi jedva čekaju pauzu
Dok koračamo Batajničkim drumom čujem kako neko pita iskusnog hodača s prve ture kada kreću bolovi. Neki se sada već žale na bolove, a neki na sunce koje je pripeklo.
Redari, kojih je ovog puta više stotina, vode strogo računa o držanju linije, napred, ali i sa strane, da se kolona ne širi van kolovoza.
Neko je najavio pauzu za 10 minuta, a iz kolone se čulo oduševljenje.
Razmišljam kako je bilo pre 10 meseci i primećujem da je više ljudi pozdravljalo šetače, makar na do sada pređenoj ruti.
Videćemo kako će nadalje biti.
13.30
Nepregledna kolona studenata i građana sve bliža Batajnici
13.25
Ljudi izlaze iz fabrika da pozdrave hodače
Duž Batajničkog druma, ljudi iz fabrika izlaze da pozdrave hodače. Na nekoliko mesta duž kolone pušta se muzika. Liči ova šetnja na januaraki marš. Samo je sada više hodača.
Jesen je obojila okolna stabla i hoda se brže.
Kolona studenata traje 12 minuta u ulici sa dve duple trake.
13.20
Policija šeta sa studentima
Kako javlja reporterka „Vremena“, sa šetačima ovog puta u koloni hoda i policija. Menjaju se na pojedinim mestima, pa dvoje novih menja dvoje koji su do tada hodali.
Pojedini šetači nose štapove za hodanje, neki su u papučama, a dvojica studenata poneli su bicikle u rukama. Neće ih voziti zasad, jer je kažu ovo pešačka ruta.
13.18.
Đakonije za studente kod Zemun Polja
Građani su na Batajničkom drumu kod Zemun Polja delili studentima gibanicu, vodu, sokove i grickalice
12.42
Studentska baba
Iz kolone neko doziva moje ime.
To je Sofija, studentska baba, upoznale smo se krajem januara na prvoj studentskoj šetnji i od tada sretale na brojnim protestima.
Baš kao i u januaru, uputila se i deset meseci kasnije ka Novom Sadu. Sada, osim tramsparenta, nosi sada i niz bedževa. Umorna nije i kaže da su “ova deca probudila Srbiju”.
„Šetam za promene. Ovo mi je jedino put ako želim da mi se sin posle 13 godina vrati iz Amerike u normalniji Srbiju od one iz koje je otišao.”
Za smeštaj u Inđiji i ovog puta kaže da će onako kao i svi. U januaru je spavala u šatoru na fudbalskom terenu, a i sada bi joj taj scenario bio u redu. U Novom Sadu obezbedila je luksuz kreveta.
12.34
Student koji je prepešačio 1.000 kilometara
Student Matematičkog fakulteta Ivan Nedelinski kaže da mu je ovo barjaku koji nosi deveta šetnja i da je do sada prešao 1.000 kilometara. Nosi i šlem na kome stoji ova oznaka.
„Meni će biti hiljaditi kilometar kada dođemo u Novi Sad“, napominje on uz opasku da je ova kilometraža rađena „malo po malo“.
„Prvo je bio uspeh kada je bilo 300 kilometara do Niša, pa je onda svaka dalja šetnja dodavala kilometražu. Ovo je sada meni deseta šetnja“, kaže on.
Na pitanje da se je umorio, odgovara: „Ma jok. Može i do Subotice“.
12.10
Nastavljeno pešačenje, sledeća stanica – Batajnica
Nakon 16 minuta tišine i odavanje počasti stradalima u padu nadstrešnice u Novom Sadu, neprekledna kolona studenata je krenula dalje, ka Batajnici.
Tamo će napraviti malu pauzu.
Na putu ih pozdravljaju građani.
12.06
Nenad Hadži Maričić: Moj deda je 1945. godine iz logora došao peške do Ivanjice, pa šta je meni teško dva dana do Novog Sada
Glumac Hadži Nenad Maričić koji je u koloni šetača ka Novom Sadu, kaže za „Vreme“ da nije mogao da se oodupre izazovu, kao i da je već jednom pešačio ovu rutu.
„Mnogo mojih prijatelja i poznanika ide, tako da nisma hteo da ostanem u Beogradu. A i da vam kaže, moj deda je 1945. godine iz logora došao peške do Ivanjice, pa šta je meni teško dva dana do Novog Sada“, rekao je Maričić.
On se dotakao i situacije u Narodnom pozorištu.
„Još uvek smo zatvoreni. Smatramo da je njihova odluka politička i da su zloupotrebili svoj položaj. Radićemo na tome da se sve istera na čistac. Ako govorimo jezikom činjenica, oni su zatvorili Narodno pozorište 3. oktobra, iako su govorili da su bili dobro upoznati sa situacijom 20 i nešto dana, oni su zatvorili pozorište na dan kada je najavljen štrajk kojim se traži njihova smena. dakle, jasno je o čemu se radi“, ističe Maričić.
12.05
Kako izgleda kolona šetača iz vazduha
View this post on Instagram
11.54
I pas hoda sa studentima do Novog Sada
Prema rečima reporterke „Vremena“, do Novog Sada će i pas Bela.
Za sada dobro podnosi tempo hoda tempo, a za dobro ponašanje upravo je dobila slatkiš.
11.52.
Počelo 16 minuta tišine
11.45
Reporterka na studentkom maršu do Novog Sada
Reporterka „Vremena“ Katarina Stevanović krenula je sa studentima pešice od Beograda do Novog Sada, pa će čitaoci našeg bloga moći da saznaju najnovije vesti u vezi sa šetnjom koja će trajati dva dana.
11.35
Lea Ristić: Želela sam da odem do Novog Sada svakako, a pešaka je najbolje
Studentkinja Lea Ristić, koja studira dva fakulteta, kaže za „Vreme“ da joj je ovo treća šetnja i da zna šta je očekuje. Prethodno je šetala od Bora do Niša i od Lazarevca do Beograda.
„Želela sam da odem do Novog Sada svakako, a pešaka je najbolje. Izdržaću do tamo, drago mi je da je lepo vreme, važno mi je da nije kiša. Drago mi je što se prijavilo ovoliko ljudi za pešačenje, i čula sam da će nam se priključiti još dok budemo šetali“, rekla je Lea Ristić.
11.30
Podrška građana Zemuna
11.29
Studenti iz Šapca danas idu do Rume, sutra do Novog Sada
Studentkinja Teodora Radaković rekla je za N1 da je u Šapcu, gde je grupa studenata prenoćila, sve proteklo u savršenom miru.
„Plašili smo se da ne dođe do nečega u obe škole, redari su dežurali, proveravali smo i traktore, na kraju je ispalo sve super, doček je bio divan, šetači su zadovoljni, rekli da je noć bila lepa, da su zadovoljni jer su svi spavali na istom mestu“, kaže ona.
Studenti danas pešače od Šapca do Rume, a do Novog Sada će ih pratiti 16 traktora iz Bogatića.
11.26
Ista poruka Zemunaca i studenata
Zemuci i stidenti imaju istu poruku jedni drugima – „Vidimo se u subotu i Novom Sadu“.
11.20
Velibor Vuković: Moramo ovo da sklonimo da bismo preživeli
Zemunac Velibor Vuković čija je ćerka muđu studentima koji šetaju navodi da trenutna situacija nije normalna, poručuje za „Vreme“ da sadašnji režim „mora da se skloni“.
„Bio sam na svim ključnim protestima, 1991. godine, 5. oktobra, i evo 30 godina živimo u haosu. Moramo ovo da sklonimo da bismo preživeli. Fizički da bismo preživeli „, rekao je on.
Vuković ocenjuje da su studenti ostatku Srbije pokazali veliko zajedništvo, kao i da se ljudi ne dele po nacijama u našoj zemlji.
„Svi smo zajedno u ovome“, naglašava Vuković.
11.17
Posluženje u Zemunu
U Zemunu su građani pripremili kafu i cigarete za studente
11.15
Oko 6.000 studenata i građana krenulo peške za Novi Sad
Kolona duga više od kilometra, u kojoj su mahom studenti, prošla je Bulevarom Nikole Tesle.
Više o tome čitajte u odvojenoj vesti.
11.01
Krenuli traktoristi iz Šapca ka Novom Sadu
Kolona traktora krenula je od Šabačke gimnazije ka Novom Sadu.
10.50
Građani sa terasa stanova pozdravljaju studente
10.45
Nepregledna kolona studenata ide ka Zemunu
Prema rečima reporterke „Vremena“, nepregledna kolona studenata kreće sa Novog Beograda ka Zemunu.
Predvode ih redari sa zastavama Srbije i pojedinih fakulteta, dok ih prolaznici pozdravljaju.
Sa studentima hoda i košarkaš Vladimir Štimac.
10.40.
Hiršl: Pravedno društvo, pravda i bolje sutra
Jedan od okupljenih građana koji je došao da isprati studente je Miljan Hiršl.
„Ja sam izašao sa posla da ispratim ovu decu, iako se ne osećam mnogo starije od njih. Došao sam da ih ispratim, da im poželim sreću – da lagano stignu do njihovog odredišta. Ispratio sam sve proteste do sada, i krivo mi je što nisam stigao da odem u Novi Pazar. Studenti su nam pokazali u prethodnih godinu dana kako nam treba malo volje i želje da isteramo ono za šta se zalažemo – pravedno društvo, pravda i bolje sutra“ .
10.29.
Anamarija Šešlija: Želimo da pokažemo da nismo utihnuli
Studentkinja Anamarija Šešlija sa Veterinarskog fakulteta kaže za „Vreme“ da je za Novi Sad krenula da bi pokazali da su studenti istrajni u poruci da država mora da radi svoj posao.
„Želimo da pokažemo da nismo utihnuli. U proteklih godinu dana su ljudi shvatili koliko je sati, i videli smo da nas mnogo više podržavaju. Sada imamo mnogo veću podršku nego što smo se nadali u početku“, kaže ona.
Govoreći o broju studenata koji je krenuo peške iz Beograda za Novi Sad, ona je navela: „Ovo je duplo više studenata od onoga što smo očekivali. A radujemo se tome da će nam se uz put priključivati još više ljudi“
10.26
Pred studentima dva dana hoda
Prema rečima reporterke „Vremena“, tačno u 10 sati nekoliko hiljada studenata krenulo je iz Beograda od Fakulteta dramskih umetnosti ka Novom Sadu.
Pred njima je dva dana hoda i 80 kilometara. Stanovnici Novog Beograda pozdravljaju ih, aplauzima, „pumpanjem”, a čuje se i „bravo, deco”.
10.00
Kolona studenata krenula ka Novom Sadu
Nekoliko hiljada studenata krenulo je peške na veliki komemorativni skup u Novom Sadu 1. novembra. Oni su iz Beograda krenuli sa platoa ispred Fakulteta dramskih umetnosti.
Kolona je krenula u 10 časova, proći će pored Visoke zdravstvene škole strukovnih studija u Beogradu, pauze će se praviti u Batajnici, Novoj Pazovi, Staroj Pazovi, dok će noćiti u Inđiji.
Narednog dana, 31. oktobra, studenti polazak planiraju u 9.30 časova, a pauze će praviti kod „Domaćinskog salaša“, Čortanovaca, Sremskih Karlovaca i Petrovaradina.
Devet osoba, uključujući petoro dece, evakuisano je u četvrtak, 19. novembra, iz poplavljenih domaćinstava na području Vranja, nakon što su obilne padavine podigle nivo Južne Morave i dovele do poplava na jugu Srbije
Odlaganje izbora ništa neće doneti Aleksandru Vučiću, kaže politikolog Dejan Bursać. Vlastodržac još jedino može da se nada raskolu na opozicionoj sceni
Obraćanju Dijane Hrke prisustvovalo je tridesetak građana
Kosovo nije dobilo novu Vladu, pošto je za mandatara Gljuka Konjufca glasalo 56 poslanika, dok je 53 bilo protiv
Dvadesettrogodišnji student Stefan Kostić, nosilac liste “Ujedinjeni za Mionicu”, kaže za „Vreme“ da je atmosfera pred izbore „zategnuta“, ali da se „osećaju promene u vazduhu“
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
