Foto: AP Photo/Alexei Alexandrov
Ukrajinski vojnici pružaju poslednji otpor. Iz Kijeva je stiglo naređenje da se ne predaju, a Rusi prete da će ih „uništiti“. Pad strateški i simbolički važnog ukrajinskog lučkog grada na Azovskom moru čini se izvesnim. Nakon što konačno zauzmu Mariupolj, očekuje se velika ruska ofanziva na Donbas
Ušančeni u čeličani Azovstal branitelji Mariupolja ruskim trupama pružaju poslednji otpor. Oglušili su se na ultimatum da se predaju, u kom slučaju im je bilo obećano da će im biti pošteđen život, a u suprotnom im je ruska komanda zapretila „uništenjem“. Rok je istekao u nedelju posle podne.
Ukrajinski Generaštab je sopštio u nedelju uveče da su ruske rakete i bombe obasipale grad, naročito u blizini čeličane, i da su upotrebljeni i bombarderi tipa Tu-22M3.
Pad strateški važnog lučkog grada Mariupolja, koji se čini izvesnim, bi bila prekretnica u ratu: Rusi bi bili veliki korak bliže stvaranju kopnenog koridora između Krima i Donjecke i Luganske narodne republike koje drže pod kontrolom, a predsendik Ukrajine Volodomir Zelenski je izjavio da će prekinuti svaki razgovor sa Moskvom, ukoliko branioci Mariupolja budu bili ubijeni.
Prethodno ih je Zelenski pozvao da ne popuste ruskom ultimatumu i da se ne predaju. „Mariupolj još uvek nije pao“, rekao je šef ukajinske Vlade Denis Šmihal ameriškoj televiziji ABC. „Naše oružane snage, naši vojnici su još uvek tamo. Boriće se do kraja“.
Šmihal je rekao i da njegova Vlada traži diplomatsko rešenje konflikta, ali da će se „boriti do kraja“, ukoliko Rusi ne žele da pregovaraju“, da neće kapitulirati, da će braniti svoju „zemlju i porodice“.
Portparol ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov je izjavio da su se ukrajinske jedinice zabarikadirale u Azovstalu i da im je Kijev zabranio da polože oružje. „U slučaju da nastave da pružaju otpor, svi će biti uništeni“, izjavio je Konašenkov.
Potpuno uništeni Mariupolj, u kome su ukajinske ruskim snagama pružale žestok otpor, osim strateškog ima si simbolički značaj: Rusi bi bez obzira na cenu pokazali da će zauzeti šta su naumili i da ukrajinske snage u tome ne mogu da ih spreče, ma kolikon žilav otpor pružale.
Ruska ofanziva na istoku
Ukrajinske snage se spremaju za veliku rusku ofanzivu pre svega na istoku, ali i na jugu zemlje. Cilj je zauzimanje čitavog Donbasa, a ta bitka bi odlučila tok čitavog rata. Uspeh ukrajinskih snaga umnogome će zavisti od količine i tipa oružja kojim ih Zpad snabdeva. Ukrajinski vojni stručnjaci smatraju da bez tenkova i teže artiljerije neće biti u stanju da zaustave prodor ruske armije.
Ukrajinska vojska u Donbasu bi se našla između ruskih jedinica koje se spremaju za prodor iz pravca Harkova i proruskih trupa koje se nalaže na teritoriji Donjecke i Luganske republike. Očekuje se krvavo proleće.
Ukrajinske vlasti danima pozivaju civilno stanovništvo da napustu to pordručje i upute se u pravcu zapada. Planirani koridori za evakuaciju su, međutim, u nedelju bili zatvoreni. Zamenica ukrajinskog premijera Irina Vereštčuk kaže, da sa ruskim „okupatorima“ nisu uspeli da se dogovore prekidu vatre.
Smatra se da bi Vladimir Putin želeo da ruske snage čitav Donbas zauzmu do Dana pobede 9. Maja, pa da može da proglasi pobedu u Ukrajini.
J.H./Spiegel/CNN/BBC
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
