Foto: Wikipedia
Beograd na vodi odustao je od vraćanja „starog sjaja“ zgradi Pošte na Savskom trgu i njeno rušenje je odloženo. Prema dostupnim javnim podacima investitor je odlučio da odustane od zahteva za dobijanje lokacijskih uslova
Prvi zahtev za dobijanje lokacijskih uslova za rekonstrukciju zgrade Pošte, investitor je podneo krajem 2023, tačnije 25. decembra. Međutim, Gradski sekretarijat za urbanizam je odbio zahtev.
Iz dostupnih podataka se ne vidi šta je razlog odustajanja osim što se navodi da je došlo do obustave postupka na zahtev podnosioca.
Neki od razloga bili su neslaganje u brojkama. Naime, u katastru se vodi da zgrada Pošte ima prizemlje i tri sprata dok je u stvarnosti još tri sprata viša. Takođe, u podnetoj dokumentaciji ne slažu se ni podaci o ukupnoj površini objekta jer se na jednom mestu navodi brojka od 10.909 kvadrata, na drugom 10.880, a na trećem 11.931 te je naloženo da se to uskladi.
Gradski sekretarijat osvrnuo se i na izvorni projekat arhitekte Momira Korunovića u domenu spoljašnjeg izgleda i naložio da investitor priloži taj projekat ukoliko postoji ili neki drugi dokaz na osnovu kojeg se može utvrditi autentičnost izvornog projekta.
Takođe je kao razlog odbijanja zahteva navedeno još nekoliko tehničkih nedostataka koje je potrebno otkloniti.
Beograd na vodi je odbijen 17. januara, a nepunih mesec dana kasnije, sredinom februara, podneli su drugi zahtev za dobijanje lokacijskih uslova.
Sve do početka aprila je bio u procesu razmatranja da bi usledio odustanak investitora.
Udruženje „Naša mesna zajednica” je prošle godine ukazalo javnosti i da je rušenje zgrade Stare pošte nezakonito jer jer je parcela na kojoj se nalazi zgrada u javnoj svojini, a zgrada je u državnoj svojini.
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
