Foto: Stevo Vasiljević/Pobjeda
Prvi autoput u Crnoj Gori doneo je već u prvoj sedmici nepredviđene probleme. Ukupna investicija ove deonice duge četrdeset kilometara iznosi skoro milijardu evra koja je obezbeđena spornim kreditom kineske Exim banke. Ekonomska isplativost ovog projekta je upitna, a postoji i sumnja na koruptivne radnje
Deonica crnogorskog auto-puta “Princeza Ksenija” otvorena je na dan državnosti Crne Gore 13. jula. Od tada se incidenti i bizarne neprijatnosti samo ređaju.
Ovaj najzahtevniji deo autoputa od mesta Smokovac kod Podgorice do Merošina kod Kolašina, koštao je gotovo milijardu evra. Deonica ima dosta vijadukta, mostova i tunela pa je maksimalna dozvoljena brzina samo 100 kilometara na sat. Bezinskih stanica nema, još uvek se razmatra kome će biti dodeljena koncesija.
U prvoj nedelji od puštanja u promet nekolicina automobila se zapalila. U preduzeću Monteput, koje upravlja deonicom, razlog tome vide u starosti vozila koja su poklekla pod strminom puta: imala su petnaestak godina.
Autoput počinje, naime, kada se ide u pravcu Srbije na oko 400 metara nadmorske visine i penje se do preko 1000 metara. Takav uspon u kombinaciji sa starijim vozilima i neprikladmom vožnjom može dovesti do izbijanja vatre u motoru.
Kamere Monteputa zabeležile su u prvim danima i da je jedno vozilo šest kilometara išlo u suprotnom smeru, kao i da automobili staju u zaostavnoj traci da bi se putnici fotografisali, kao da se radi o vidikovcu, a ne autoputu.Jedan putnik iz Srbije je, ipak, ovu deonicu autoputa nazvao “spektakularnom”. Za sve one koji, uprkos zadivljujućoj prirodi, nisu voleli vožnju kroz Kanjon Morače, „Princeza Ksenija“ je svakako veliko olakšanje, a i brže se stiže do mora.
Ekonomski neisplativ projekat
Putarina za putnička vozila iznosi 400 dinara, za motore 200 dinara, a za kamione i autobuse preko 15 evra. Prvog dana ovom deonicom je, kažu u Monteputu, prošlo oko 18.000 vozila.
Gradnja je počela pre sedam godina, a rokovi su probijani jedan za drugim. Prvobitno predviđena cena od 800 miliona evra narasla je na 942 miliona, novac je obezbeđen kreditom u kineskoj Exim banci. Radove je izvodila kineska državna kompanija “China Road & Bridge Corporation” (CRBC).
U tekstu “Asfaltiranje na kineski način” “Vreme” je ranije pisalo da rok otplate kredita sa godišnjom kamatnom stopom od 2 odsto iznosi 20 godina (6 godina grejs perioda i 14 godina otplate). Crna Gora se u potpisanom ugovoru odrekla imuniteta po osnovu suverenosti u slučaju arbitraže u vezi s kreditom – arbitraža po eventualnom sporu po osnovu ugovora o kreditu ugovorena je u Pekingu. U slučaju da korisnici kredita ne budu u poziciji da otplate preuzete kreditne obaveze, kineski stratezi su veoma zainteresovani i otvoreni za preuzimanje strateških resursa države kroz koncesione aranžmane.
Kada je gradnja autoputa počela, u crnogorskim medijima se pominjalo da će za isplativost deonice biti potreban promet od oko 8.000 vozila dnevno. “Vreme” je izračunalo da bi, kako bi se kineski kredit otplatio iz prihoda od putarina, bilo potrebno da 14 godina 24 sata dnevno 7 dana nedeljno svake 3 sekunde ovom deonicom prolazi jedno vozilo.
Sumnja u korupciju
Takođe, postoje određene indicije da je projekat prioritetne deonice auto-puta duge svega 42 kilometra mogao biti predmet korupcije. Prema zvaničnim finansijskim iskazima CRBC-a, samo u 2018. godini za plate 1436 kineskih državljana koji su bili angažovani na projektu isplaćeno je čak 86,3 miliona evra, što iznosi nestvarnih 5000 evra mesečno po jednom radniku.
Dodatnu sumnju na postojanje korupcije izaziva i činjenica da je ovaj projekat težak gotovo milijardu evra u potpunosti sproveden van sistema javnih nabavki čime se stvorio prostor za favorizovanje pojedinih kompanija.
F.M./RSE/Vijesti
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Raskrsnice u Omladinskih brigada, Jurija Gagarina, Zorana Đinđića i kružni tok kod opštine Novi Beograd večeras su bile blokirane u znak protesta i građanskog okupljanja. Inicijativa dolazi iz lokalnih zborova, koji kroz predavanja, kvizove i tišinu traže promene
Zašto i kako se patrijarh Porfirije u „inkvizitorskom” procesu okomio na teologa Blagoja Pantelića koji – bez ikakvih privilegija, funkcija i moći – postavlja nezgodna pitanja i ne pristaje da ćuti, za “Vreme” objašnjava sveštenik Nenad Ilić
Koje je sve poslove firma za obezbeđenje iz Kraljeva obavljala za javne institucije pre nego što su njeni radnici viđeni u sukobu sa studentima na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru? Spisak je dug, a način angažovanja, makar u poslednjem slučaju - netransparentan
Novosadski parlament usvojio je inicijativu gradonačelnika Žarka Mićina za podizanje spomenika stradalima u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu
Vojnim paradom Hrvatska obeležava 30. godišnjicu svog oslobođenja od delimične okupacije. Ta proslava, međutim, otvara brojna pitanja – o sadašnjoj poziciji Hrvatske, ali i o njenoj prošlosti.
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Višeminutno izlivanje predsednikovog gneva na građane Novog Pazara nije ništa drugo, do poslednji trzaj jedne poražene politike čoveka koji misli da je država, a zapravo je ćacilend
Da li iko veruje, osim možda Vučića, da bi čistka tužilaca i sudija uspela? Da li on zaista veruje da može da pronađe dovoljan broj Bokana, jer, ako ćemo pravo, Bokan je ipak biser među biserima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
