Foto: Pixabay/RebeccaLintzPhotographyOd zabrane će biti izuzeti oni koji prikazuju zabranjene simbole u naučne, umetničke ili novinarske svrhe
Australijska vlada će sledeće nedelje u parlamentu predložiti zakon kojim se zabranjuju javno prikazivanje i prodaja nacističkih simbola, ali će ipak jedan broj ljudi ostati izuzet od ovih zabrana, saopštio je državni tužilac Mark Drajfus.
Zakon je donet zbog povećanja aktivnosti ekstremne desnice u ovoj saveznoj državi.
„Pokazaćemo da kod nas nema mesta za širenje mržnje, nasilja i antisemitizma“, rekao je Drajfus.
Svima koji budu pokazivali nacističke simbole, poput kukastog krsta, odnosno. „svastike“, sledi kazna do godinu dana zatvora.
“Svastika”, kao i oznake SS jedinica neće moći da se koriste na zastavama, trakama, niti da se štampaju na odeći.
Salutiranje Hitleru
Neke australijske federalne jedinice moći će da odluče da li će na njihovoj teritoriji biti dozvoljeno ili zabranjeno nacističko salutiranje.
Uprkos tome što je jugoistočna australijska država Viktorija usvojila nove stroge zakone koji su stupili na snagu u junu prošle godine, nacistički pozdrav nije zabranjen.
Tako su prošle nedelje u glavnom gradu te države, Melburnu, dvojica mladića salutirali Hitleru dok su nosili majice na kojima se negira holokaust.
Malo ranije u martu ove godine grupa oko 30 nacista obučenih u crno marširala je na stepenicama ispred Viktorijinog parlamenta protiv transosoba.
Izuzeci od zabrane
Od zabrane će biti izuzeti oni koji prikazuju simbole u verske, obrazovne ili umetničke svrhe jer kukasti krstovi predstavljaju religiozni simbol u hinduizmu i budizmu.
Neće se goniti ni oni koji prikazuju zabranjene simbole u naučne, umetničke ili novinarske svrhe.
Takođe, neće biti zabranjeno ni privatno vlasništvo nad nacističkim priborom, poput ratnih suvenira, osim ako se takvi predmeti budu prodavali za novac.
Drajfus, koji je Jevrejin, rekao je da je to broj neonacista ipak mali, ali je domaća tajna služba izrazila zabrinutost u vezi sa njihovim aktivnostima jer deničarski ekstremizam, kako kažu, čini oko 30 odsto ukupne pretnje od terorizma.
„Ovo je veoma mali broj ljudi. Nadam se da će na kraju nestati“, zaključuje Drajfus.
A.E./Aldžazira/Dojče vele
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Vanredni parlamentarni izbori održavaju se u nedelju, 25. oktobra. Pravo glasa ima 6.451.292 birača, a glasaće se na 8.392 biračka mesta. Izborna tišina traje do zatvaranja biračkih mesta u 20 časova
Publicista Dejan Lučić uhapšen je zbog sumnje da je tvrdnjama o izbornom danu izazvao paniku i nerede, saopštilo je tužilaštvo
Može li lista sa 45 odsto glasova da dobije većinu u Skupštini? Može. Ključ je u cenzusu i raspodeli mandata. Evo kako to radi u Srbiji
Oko 90 aktivista i prevodilaca iz Mađarske i Vojvodine planira da prati izbore u Srbiji. Organizacija DE! Akcióközösség oslanja se na mobilne timove, snimanje događaja na terenu i brzo objavljivanje informacija o dešavanjima
Članice Stalne radne grupe za bezbednost novinara zahtevaju hitnu reakciju Republičke izborne komisije zbog uskraćivanja pristupa novinarima u Pančevu i Vranju i traže odgovornost onih koji ih sprečavaju da prate rad izbornih komisija
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
