Istraživači Akcije progresivne Vojvodine (APV) su ukrstili podatke sa biračkih spiskova i one dobijene po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kao što su broj preminulih i odseljenih, te procenili broj novih punoletnika. Na osnovu svega toga došli su do zaključka da je od aprila 2022. do izbora 2023. godine broj novoupisanih birača u Novom Sadu porastao čak za 38.000, što iznosi 10 odsto biračkog tela
„Teoretski je nemoguće da je Novi Sad dobio više od 30.000 novih punoletnih građana za 20 meseci, ili u proseku 50 svakog dana“, navode u ovoj organizaciji.
Oni su u javnost izašli sa podatkom da brojni građani imaju prebivališta i na novosadskim adresama na kojima ne postoje stanovi i stambene zgrade. „To jasno ukazuje da je reč o sistematskom i organizovanom prijavljivanju građana iz drugih opština, ili okolnih država, na adrese koje nisu predviđene za stanovanje, kako bi se uticalo na rezultate republičkih, a potom i lokalnih izbora“, navodi ova organizacija.
Uloga Marka Bosanca Bosketa u izbornom inženjeringu
Ranije je APV konstatovao da je „izborni inženjering“ u najvećoj meri sprovođen u prigradskim naseljima Kać i Bukovac, kao i u gradskim kvartovima Liman 1 i Novo naselje. U Bukovcu je za posmatrani period (20 meseci) broj birača porastao za 10,5 odsto, a na biračkom spisku se pojavljuje 182 birača sa prezimenima koji nikada nisu postojali u ovom naselju. Na Limanu 1 za 20 meseci, od izbora 2022. godine do izbora 2023. godine, broj birača je porastao za 25,7 odsto, što je, kako tvrdi ova organizacija, apsolutno nemoguće, jer je ovaj deo grada odavno urbanistički završen i nema novih građevina za stanovanje.
Slične tendencije su primećene i u Kaću i na Novom naselju.
U javnost je sa podacima izašao i Pokret za preokret, takođe član „Srbija protiv nasilja“. On je saopštio da je u Novom Sadu na proteklim izborima Srpska napredna stranka organizovala „paralelno glasanje“ tako što je više hiljada ljudi glasalo na najmanje dva biračka mesta u ovom gradu.
„Kriminalne radnje, kažnjive našim zakonodavstvom, realizovale su se tako što su ista lica glasala na više biračkih mesta u Novom Sadu. Za te radnje isplaćivana im je nagrada od 50 evra. Glasali su na području Limana, Detelinare, Novog naselja, a nakon toga u prigradskim mestima poput Bukovca, Kovilja ili Kaća. Deo birača fiktivno je preseljavan i unutar gradskih naselja, pa je tako deo glasača fiktivno prijavljen na nekim biračkim mestima na Limanu. Istovremeno su ostajali na biračkim spiskovima na starim adresama. Slična situacija je i na Novom naselju“, navodi se u saopštenju PzP.
Ova stranka navodi da je samo na jednoj kućnoj adresi u Bukovcu za ove izbore prijavljeno 80 lica. Tvrdi da je jedan od glavnih organizatora paralelnog glasanja kontroverzni biznismen Marko Bosanac Boske, čije firme godinama dobijaju najunosnije poslove od javnih preduzeća. O Bosketu, slavskom kumu novosadskog SNS-a, desnoj ruci Zvonka Veselinovića, osuđivanom nasilniku i vlasniku mnogih krivičnih prijava, „Vreme“ je već pisalo.
Kolarski: Prevara na „softeverskom nivou“
Bogdan Kolarski iz Akcije progresivne Vojvodine, koji se više decenija bavi izbornim analizama, u razgovoru za portal „Vremena“ podseća da je procedura promene adrese stanovanja komplikovana i da podrazumeva odlazak u lokalnu policijsku stanicu sa vlasnikom nekretnine (ukoliko lice nije samo vlasnik) i popunjavanje obrasca, potom prijavu kod „matičara“, koji menja adresu na biračkom spisku.
On, međutim, misli da se naprednjački „izborni inženjering“ sprovodi u većini slučajeva samo na „softverskom nivou“, odnosno da su procedure po svemu sudeći – preskočene. Kaže da će biti „zanimljivo“ pogledati da li u MUP-u postoje sve prijave koje su zabeležili.
Kolarski ponavlja da su najdrastičniji primeri ovih nepravilnosti zabeleženi u Bukovcu i Kaću, na Limanu I i Novom naselju.
„Na svim ’problematičnim’ biračkim mestima, samo 25 dana posle izbora, birači se ispisuju sa biračkog spiska. Našli smo prijavljene birače na stadionu FK ‘Kabel’, Đačkom igralištu, a u privatnim kućama – na desetine njih“, kaže on, dodajući da su, prema njegovim saznanjima, neki vlasnici nekretnina koji su prijavljivali nove birače na svoje adrese dobijali novac ili su oslobađani plaćanja komunalnih usluga.
Na pitanje zašto opozicija ranije nije kontrolisala biračke spiskove, Kolarski odgovara: „Mimo izbornog procesa je teško kontrolisati ove događaje. Tek nedavno su otvoreni birački spiskovi, 2022. godine, sa vrlo ograničenim podacima o svakom biraču, samo ime i prezime. No, to ne menja stvar, podaci postoje i mogu se naknadno uporediti. Svako menjanje u biračkom spisku se beleži, kada je izvršena promena, koji službenik je to radio. Ti logovi se čuvaju na serveru. Svakako su u problemu i lica koja pristanu da se prijave na lažnoj adresi, i ’stanodavac’, i službenik MUP-a, ukoliko ne postoji validna dokumentacija“, kaže Kolarski.
Kaže i da su rezultati izbora „bitno različiti od volje građana uz ovakve biračke spiskove“.
Rešenje – formiranje radnog tela za „čišćenje“ biračkog spiska
Kolarski smatra da opozicija mora konstantno da prati nepravilnosti i da o njima upoznaje javnost, domaću i stranu. Ne sme biti umaranja, kaže. „Moramo da vršimo stalni pritisak na vlast, u cilju formiranja radnog tela, u kojem bi bili i predstavnici opozicije i nezavisni eksperti, koje bi raščistilo nepravilnosti. U protivnom će se desiti da se građani pasiviziraju, a to je upravo ono što vlast želi“, smatra on.
Kolarski očekuje da će podsticaj za „čišćenje“ biračkih spiskova doći i iz međunarodnih tela i institucija. Vlast će se praviti da ih mišljenje međunarodne zajednice ne dotiče, ali to će biti usmereno samo domaćoj javnosti. „Osluškujući članove SNS-a, kod njih postoji ozbiljna zabrinutost za ishod ovih kriminalnih radnji“, kaže Kolarski.
„Poruka građanima je da ne treba da se obeshrabre. Izborni rezultat ’Srbije protiv nasilja’ je istorijski, najbolji rezultat opozicije u proteklih 11 godina“, ističe Kolarski. „Svaki građanin može da pomogne u raskrinkavanju prevara, ukoliko ima saznanja, kontaktirajući nas ili neku od članica SPN-a. Takođe, treba napomenuti da ćemo nastaviti još intezivnije da pratimo kretanje birača, te da je svaka radnja na lažnom prijavljivanju krivično delo koje će se procesuirati“.
Ukinuto pravo na slobodne i fer izbore
Otkako je Srpska napredna stranka došla na vlast, građani Srbije izgubili su pravo na slobodne i fer izbore. To je odavno opšte mesto, potkrepljeno brojnim dokazima. Osim medijskog mraka, kupovine glasova, odnosno korupcije građana, ucena zaposlenih u javnim sektorima i njihovih porodica, pa i prinude uposlenika u povezanim privatnim kompanijama da glasaju za Srpsku naprednu stranku, te bugarskih vozova i ordinarnih krađa na nedovoljno kontrolisanim biračkim mestima – decembarski izbori ponudili su nepobitne argumente da postoje drastični problemi sa biračkim spiskovima, koji – blago rečeno – ne odgovaraju realnosti.
O tome se ranije dosta pričalo, ali sada su sumnje, ako su i postojale, otklonjene. Birački se spiskovi prepakuju, tzv. fantomski birači se transportuju po Srbiji, iz zemlje i inostranstva, neki birači verovatno glasaju na više mesta, verovatno pojedinci sa falsifikovanim dokumentima. Glasači su prijavljeni na adresama trafo-stanica, stadiona, đačkih igrališta… U pojedinim stambenim jedinicama „živi“ više glasača nego što imaju kvadrata….
Kako saznajemo, birački spiskovi su već za izbore 2014. godine značajno „korigovani“, a naprednjački aktivisti su se toliko u međuvremenu razbahatili da se međusobno svađaju, pa i tuku, oko toga ko će više fantomskih birača „prebaciti“ na „svoja“ izborna mesta. Naime, njihova dalja karijera zavisi od izbornih rezultata – stranka je tako ustrojena.
Kako god, sve „velike pobede“ Srpske napredne stranke protekle decenije dovedene su u pitanje, u najmanju ruku – one su prenaduvane.
