Foto: Pixabay/Pexels
Iskustvo iz SAD u vezi sa masovnim pucnjavama u školama pokazuje da je u više od 80 odsto slučajeva bar jedna osoba imala informaciju da napadač razmišlja ili namerava da izvrši napad
Građanima Srbije uskoro će biti dostupna aplikacija posredstvom koje će moći anonimno da prijave da sumnjaju da je počinjeno krivično delo ili da će ono tek biti počinjeno.
Kako piše „Pilitika“, posredstvom te aplikacije, koja se koristi u više od 30 država, građani Srbije će moći da pošalju video i audio snimke i fotografije.
Sistem prijave krivičnih dela razvila je organizacija „Krajm stopers global solušn“ (Crime stoppers global solutions), a direktor te organizacije Džon Lamb naveo je da iskustvo iz Sjedinjenih Američkih Država u vezi sa masovnim pucnjavama u školama pokazuje da je u više od 80 odsto slučajeva bar jedna osoba imala informaciju da napadač razmišlja ili namerava da izvrši napad.
Kako navodi, ova aplikacija služi tome da građani mogu anonimno da prijave zločin ili potencijalni zločin, bez straha da će im se neko osvetiti.
Aplikacija će biti besplatna i moći će da se instalira na mobilne telefone, a prilikom instalacije građani će kreirati sopstvenu šifru i lozinku, što znači da će samo on imati pristup.
O tome da je prijava potencijalnih pretnji važna, pisala je za portal 021.rs dr Bojana Dinić sa Odsek za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Kako je navela, jedna FBI studiji je pokazala da je čak 88 odsto počinitelja pucnjave u školi svoju nameru za time saopštio verbalno ili preko društvenih medija, ali da je samo polovina od toga prijavljena nekoj odrasloj osobi.
„U Americi je razvijen program tzv. procene pretnje (engl. behavioral threat assessment and management ili kraće – threat assessment). To je praksa utvrđivanja verodostojnosti i ozbiljnosti potencijalne pretnje i znaka upozorenja o tome da se priprema napad, kao i verovatnoće da će pretnja postati realnost“, piše Dinić.
Ideja ovog preventivnog programa je da se osobe koje znaju za takav plan, a to su najčešće vršnjaci u školi, ohrabre da ga prijave, nakon čega se sprovodi akcija utvrđivanja kredibiliteta i ozbiljnosti pretnje, a potom i sledujuće akcije praćenja i reagovanja u skladu sa procenom pretnje.
„Da bi ova strategija bila uspešna, potrebno je osvestiti značaj prijave pretnje ne samo kod učenika, već i kod svih uključenih u školski sistem (nastavno, ali i nenastavno osoblje, uključujući zaposlene u administraciji, portire…), službi i institucija sa kojima škole sarađuju“, navodi Dinić.
Takođe napominje da je važno da se prijave shvate ozbiljno, da se učenicima pokaže da ih škola shvata ozbiljno i uvažava i da će preduzeti adekvatne akcije u vezi s tim.
B.G./FoNet/Politika/021.rs
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kada se dogodilo masovno ubistvo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ „cela Hrvatska je bila uz nas“ i „mi moramo biti uz Hrvatsku, porodicu ubijenog dečaka, porodice povređenih i njihove učiteljice“, navedno je u pozivu
„Ja sam rodonačlenik ovog projekta“, bio je poslovično skroman predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Srpske vlasti rešile su da na blokade i štrajkove u srednjim školama reaguju brzinskim zimskim raspustom. Ali, to neće umanjiti bunt đaka i nastavnika
Na blokadama je sve više građana, posebno mladih. Od akcije pojedinaca i aktivista, protest i u manjim gradovima postaje masovan
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je „plan za rušenje Srpske napredne stranke“ targetirajući inicijativu ProGlas. Nije izostalo ni crtanje na tabli
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Bojana Dinić sa Odsek za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu navodi da se najpre mora reći koje strategije se nisu pokazale kao uspešne. To su detektor metala/oružja na ulazima i prisustvo policajaca u školi
