Foto: Naja Medić
“Na konkurs je bilo prijavljeno 14 televizija, a REM je odlučio da nagradi one četiri za koje je sam konstatovao da nemaju kvalitetan program, da ne unapređuju tržište, izricao im mere opomene, čak privremene zabrane programa i, na kraju, opet rekao da će te četiri televizije zadržati nacionalnu frekvenciju – to je neverovatno”
Sada kada su nacionalne frekvencije dodeljene, ceo konkurs se može svesti na jedan jedini kriterijum koji se iz vrha REM-a još ranije mogao čuti: prilikom odlučivanja neće se uzimati u obzir ništa od prethodnog ponašanja nacionalnih emitera. Drugim rečima, još tada je moglo biti jasno da su već postojeće nacionalne televizije Pink, Hepi, Prva i B92 bile korak ispred svih drugih.
I u prethodnom periodu zajedno su činile neumoljivu propagandnu mašineriju vladajućeg režima, a posle ponovnog dobijanja frekvencije narednih osam godina činiće je i dalje, pa izgleda kao da ništa osim toga i nije važno.
Među medijskim profesionalcima novih osam godina nacionalne pokrivenosti koja je dodeljena tim televizijama tumači se kao šamar REM-a, kao nagrada što su bili šrafovi u industriji populizma, kao nepoštovanje propisanih kriterijuma i kao isključivo politička odluka pod kontrolom Aleksandra Vučića i naprednjaka.
O aspektima ovog konkursa, kao i samoj odluci REM-a, razgovaramo sa Anom Martinoli, profesorkom na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, teoretičarkom medija, producentkinjom.
“VREME”: REM kaže da je pored dodeljene četiri frekvencije TV emiterima odlučio da raspiše još jedan konkurs za petu frekvenciju. Zašto će taj konkurs biti održan naknadno, izdvojen?
ANA MARTINOLI: Konkurs za ove četiri frekvencije morao je da bude raspisan sada jer su isticale postojeće dozvole televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Konkurs za petu frekvenciju nije morao da bude raspisan, nijedan rok na to nije obavezivao, ali mišljenja sam da on nije raspisan u ovom, “prvom krugu”, zato što je dobar mamac i mogućnost za razne vrste eventualnih pogodbi, ali i prostor u kom će moći da se manevriše kad se vide reakcije na ove rezultate.
O tome zašto se naknadno raspisuje konkurs za petu frekvenciju za sada postoje samo spekulacije. Na primer – da se čekaju određene televizije koje se tek osnivaju. Takođe, kupio se izvestan period za pacifikaciju tržišta i javnosti da oni koji su zainteresovani ne budu previše glasni u svom negodovanju jer postoji mogućnost te pete frekvencije koja će možda nekome od njih pripasti.
Šta god da se desi sa petom frekvencijom, neće me iznenaditi, kao što me nije iznenadio ni ovaj rezultat. Ostaje bojazan da ni peta nacionalna dozvola neće biti ni u interesu publike, ni društva. Volela bih da me praksa demantuje…
Pročitajte ceo inervju sa Anom Martinoli u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka 4. avgusta 2022.
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Ćacilend je pretvoren u „Božićno seoce“, kako ga zovu vladini tabloidi. Za 31. je na meniju silna besplatna hrana - samo nije najjasnije ko sve to plaća
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
