Foto: AP/Patrick Semansky
Ulaganje Pekinga u njegovu nuklearnu trijadu – na moru, kopnu i u vazduhu razlog je za zabrinutost u Vašingtonu. Da li su dve velike sile ušle u novu fazu hladnog rata?
Kina nastavlja da ubrzano modernizuje i širi svoj nuklearni arsenal sa „više od 500 funkcionalnih bojevih glava od maja 2023“ i na putu je „da nadmaši prethodna očekivanja“, navodi Pentagon u izveštaju o kineskoj vojnoj moći, prenosi BBC.
Iz sedišta američkog Ministarstva odbrane navode i da će Peking do 2030. godine udvostručiti svoj arsenal i da „gotovo sigurno“ uči lekcije iz ruskog rata u Ukrajini o tome kako bi mogao da izgleda sukob zbog Tajvana.
Upozoravaju da Kina možda teži novom interkontinentalnom raketnom sistemu koristeći konvencionalno oružje koje bi, ako bude postavljeno, omogućilo Pekingu „da zapreti konvencionalnim udarima protiv ciljeva u kontinentalnom delu Sjedinjenih Američkih Država, na Havajima i na Aljasci”.
U izveštaju se na primer dodaje da je kineska mornarica imala više od 370 brodova i podmornica, u odnosu na 340 brodova prošle godine.
Kina: Ne nameravamo da se upuštamo u trku
No, izveštaj iz Pentagona je, saopštava kinesko Ministarstvo spoljnih poslova, „pun predrasuda“ i „iskrivljuje činjenice“, a Kina „nije imala nameru da se upušta u trku nuklearnog naoružanja“.
„Sve dok bilo koja zemlja ne koristi ili preti upotrebom nuklearnog oružja protiv Kine, neće biti ugrožena kineskim nuklearnim oružjem“, rekla je portparolka Ministarstva Mao Ning.
Iako je navedeno da je rast kineskih nuklearnih zaliha premašio projekcije, one su i dalje ispod zaliha Rusije i Sjedinjenih Država, piše Radio Slobodna Evropa.
Rusija ima nuklearni arsenal od oko 5.889 bojevih glava, dok SAD mogu postaviti 5.244 bojevih glava, prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira u Štokholmu.
Godišnji izveštaj Pentagona o Kini počeo je 2000. U izveštaju iz novembra 2022. navedeno je da će Kina verovatno imati zalihe od oko 1.500 bojevih glava do 2035, pisao je CNN prošle godine.
A.E/BBC/Radio Slobodna Evropa
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Tužilaštvo za organizovani kriminal potvrdilo je za N1 da se ministar kulture Nikola Selaković bez opravdanja nije pojavio u petak u tom tužilaštvu na zakazanom saslušanju
Viktor Orban je postigao ono, u čemu je njegov „srpski prijatelj“ Aleksandar Vučić neslavno propao: da u istom mesecu dogovori jeftine energente iz Rusije i izuzeće Mađarske od američkih sankcija. Kako mu to uspeva?
Za novog generalnog direktora RTS-a prijavilo se sedam kandidata, od kojih troje ispunjava uslove konkursa. Jedan od njih, Branislav Klanšček, je u sukobu interesa na samoj granici zakonitosti
Tužilac Crkvenog suda Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke traži konačno isključenje iz crkvene zajednice za teologa Blagoja Pantelića, tvrdi on. Objašnjava da bi ova presuda značila da „kada premine, njegova porodica neće moći da ga sahrani po pravoslavnim običajima“
Aleksandar Vučić teži ka tome da sve što još uvek nije, stavi pod svoju kontrolu. Na red su došli Vojska Srbije i Tužilaštvo za organizovani kriminal. Vlast zbija redove ne bi li suzbila pobunu u društvu
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
