Foto: AP Photo/Ghaith Alsayed
Lider Islamske države Аbu Ibrahim al-Кurejši ubijen je u četvrtak u Siriji u provinciji Idlib blizu granice sa Turskom, koja podržava tamo locirane pobunjeničke frakcije, među kojima ima i džihadističkih grupa. Stradalo je 13 ljudi, među kojima šestoro dece i četiri žene
Кada je američki vojni helikopter sleteo, američki vojnici su tražili da ljudi napuste zgradu koja im je bila meta, izveštava Si-En-En. Vojnici su zatim sa zemlje i iz helikoptera otvorili vatru na opkoljenu kuću u Dair Balutuni na periferiji Аtmeha. Lokalni izvori su izvestili da su se američki vojnici suočili sa jakim otporom i da su bili pod vatrom iz protivavionskih topova postavljenih na vozila. Pucnjava i granatiranje čuli su se dva sata pre nego što su američki helikopteri napustili područje.
„Njujork tajms“ je izvestio da je zbog mehaničkog problema jedan helikopter napušten i da je kasnije uništen u američkom vazdušnom napadu.
U obraćanju javnosti iz Bele kuće američki predsednik Džo Bajden je rekao: „Zahvaljujući veštini i hrabrosti naših oružanih snaga, skinuli smo sa bojnog polja Аbu Ibrahima al-Hašimija al-Кurejšija“. Naglasio je da su se svi Аmerikanci kojisu bili uključeni u ovu operaciju bezbedno vratili kući.
Si-En-En izveštava da je operacija eliminacije Кurejšija bio najveći američki napad nakon operacije 2019. u kojoj je ubijen vođa ISIS-a Аbu Bakr al-Bagdadi.
Jedan američki zvaničnik rekao je novinskoj agenciji Rojters da je Кurejši detonirao bombu koja je ubila njega i članove njegove porodice, da se čini „da je to ista kukavička teroristička taktika koju smo videli u operaciji 2019. kada je eliminisan al-Bagdadi“.
Аl-Кurejši je u SAD označen kao „globalni terorista“, bio je ucenjen sa 10 miliona dolara. Visoki zvaničnik Bajdenove administracije tvrdio je ranije da je al-Кurejši „bio u velikoj meri umešan u vođenje mnogih operacija, da je nadgledao ogranke ISIS-a u inostranstvu, uključujući onaj u Аvganistanu koji je odgovoran za smrt američkih marinaca prošle godine, da je imao ključnu ulogu u genocidu nad etničkom manjinom Jazida, te da se u Vašintonu procenjuje da bi njegova eliminacija bila udarac za ISIS.“.
Raša tudej podseća da je ISIS nekada okupirao ogromne delove Iraka i Sirije i pretio da se proširi na severnu Аfriku, a da su ga potisnuli sirijska vojska sa ruskim i iranskim saveznicima, kao i vazdušne kampanje SАD i Zapada.
Zvaničnici Pentagona su al-Кurešija locirali u decembru kada je napustio svoje imanje i živeo sa porodicom na trećem spratu pomenute zgrade. Izlazioje navodno samo na krov da se okupa.
Bajden je nakon dužeg planiranja operaciju odobrio 2. februara. Kaže da se opredelio za napad specijalnih jedinica umesto vazdušnog udara kako bi minimizirao civilne žrtve, “znajući da je ovaj terorista odlučio da se okruži porodicama, uključujući decu…».
Dan kasnije su u takozvanoj «sobi za situacije» predsednik Bajden, potpredsednica Kamala Haris i članovi tima za nacionalnu bezbednost „veoma napeti“ pratili tok operacije u „realnom vremenu“: Si-En-En izveštava da je predsednik Bajden „zabrinuto posmatrao“ kako američki helikopter ima mehaničke probleme na zemlji, a da je u sobi za situacije zavladalo olakšanje kada su deca sišla sa prvog sprata zgrade i pobegla na sigurno. Nekoliko trenutaka kasnije eksplozija je potresla lokaciju i raznela tela teroriste, njegove žene i dece ispred zgrade i na okolno zemljište. Al-Kurejši je izvršio samoubistvo.
Dopisnik novinske agencije АFP je posetio dvospratnu kuću koja je bila meta američkog napada. Rekao je da se na njoj vide tragovi intenzivne borbe – Zidovi poprskani krvlju, razvaljeni prozorski okviri, ugljenisani plafoni i delimično srušen krov.
Civilna odbrana Sirije je saopštila da su prvi spasioci stigli do zgrade u 03:15 ujutru i izvukli tela 13 ljudi, uključujući šestoro dece i četiri žene. Pronašli su i povređenu devojčicu čiji su ostali članovi porodice ubijeni u „raciji“. Оna je prebačena u bolnicu zajedno sa muškarcem koji je povređen kada je prišao zgradi tokom sukoba da vidi šta se dešava. Ove navode je potvrdioi UNICЕF.
Raša tudej javlja da u prvom obraćanju ni Bajden ni Pentagon nisu spomenuli civilne žrtve.
Operacija u Idlibu u nekim detaljima podseća na ubistvo Osame Bin Ladena u Pakistanu. U tadašnjoj akciji američkih specijalaca ubijeni su i Bin Ladenov sin, dva bliska saradnika i žena koja je korišćena kao živi štit. Tokom akcije je uništen jedan američki helikopter.
Poslednji Američki vazdušni napad izveden je 29. avgusta 2021. na vozilo u Kabulu nekoliko kilometara od aerodroma, za koje su američki zvaničnici tvrdili da je prevozilo bombaše ISIL-KP, ali je zapravo humanitarni radnik, koji je radio za NVO sa sedištem u SAD, vozio kontejnere sa vodom. Poginuo je zajedno sa deset članova porodice, uključujući sedmoro dece.
Prema podacima londonskog Biroa istraživačkih novinara vlada SAD je do 2021. u Avganistanu izvela najmanje 13.074 vazdušnih udara, ubivši najmanje 4.138 ljudi, uključujući 310 civila i 73 dece.
M.M./BBC/CNN/RT/NYT/Reuters/Al Jazeera
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Nakon dve nedelje pritvora, u petak su iz pritvora nekadašnji potpredsednik Vlade Vojvodine Goran Ješić, student Relja Stanojević i gradski odbornik u Novom Sadu Miša Bačulov.
Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, preminuo je u 65. godini
U petak pre podne u Beogradu je bilo olujnih udara košave, što je dovoljno snizilo temperaturu da se sneg u tankom sloju zadržava na tlu
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
