Dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u kuloarima zgrade Ujedinjenih nacija u Njujorku lobirao za povlačenje priznanja lažne države Kosovo, premijer u SAD nimalo takozvanog Kosova Aljbin Kurti je na televiziji CNN opanjkavao Srbiju da je ruski igrač na Balkanu. I Vučić je gostovao na televiziji, ali na TV Newsmax, gde je kao neko ko „dobro poznaje“ Vladimira Putina ocenio da on ne blefira, kada kaže da će Rusija svim sredstvima, pa i nuklearnim, braniti ono, što on, Putin, smatra da se braniti mora.
Zasedanje Generalne skupštine UN, 77 po redu, sa radom je počelo 13. septembra, a od 20. do 23. septembra traje debata, obraćanje, predsednika država i vlada.
Ukrajinska tema svih tema
Kao prioritetne teme ovog zasedanja su navedene: očuvanje čarte UN i vladavine prava; podrška razvoju i ljudskim pravima; podrška pristupu visokom obrazovanju; jačanje svetske zdravstvene zaštite; klimatske promene.
Sve druge teme, i krize, je u svoju senku, međutim, bacila tema definisana kao: prevaziližanje globalnih posledica ruske agresije na Ukrajinu, pogotovu što je Vladimir Putin usred zasedanja proglasio delimičnu mobilizaciju, da će na ukrajinski front poslati još 300.000 vojnika.
U gomili visokokaratnih govornika pažnju je privukao prvi nastup na Generalnoj skupštini UN kancelara Nemačke Olafa Šolca koji je govorio o „ruskom imperijalizmu“, naravno predsednika SAD Džoa Bajdena koji je Rusiju naveo kao „jedinog krivca“ za rat u Ukrajini i sukob sa Zapadom i Volodomira Zelenskog koji je tražio da se Rusija izbaci iz UN. Američki komentatori su primetili da Bajden svoj govor nije suštinski menjao, nakon što je Putin proglasio mobilizaciju u Rusiji.
Srpsko-kosovarske čarke, agenda sa kojom je Predsednik Vučić otputovao u Njujork, malo su koga zanimale.
Vučićeva kritika
Vučić je počeo svoj govor državnički i kritički, a RTS ga je prenosio uživo: „Ovde sam po ko zna koji put. Ozbiljnost trenutka u kojem se nalazimo obavezuje me da sa vama podelim teške reči, ali istinite. Sve ovo što danas radimo deluje impotentno i bledo. Stvarnost je da ovde zapravo niko nikoga i ne sluša, niko ne teži stvarnim dogovorima i rešavanju problema i skoro svi vode računa samo o zadovoljavanju svojih interesa, neretko gazeći u tom procesu osnovne principe međunarodnog prava, bacajući pod noge Povelju UN i druge dokumente na kojima je ova organizacija zasnovana“.
Objasnio je predsednik Srbije svetskom auditorijumu da „za to nije kriv ni Antonio Gutereš ni bilo ko iz UN, već one sile koje ne vode računa ni o čemu osim o zadovoljenju sopstvenih političkih, ekonomskih i na žalost, vojnih ciljeva“, pa ko se prepozna, prepoznao se.
Analiza globalnih dešavanja
Svoju analizu globalnih dešavanja predsednik Srbije je podelio u nekoliko tačaka: povratak miru i očuvanje globalne stabilnosti; očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije, kao ključnog pricipa međunarodnosg javnog prava i odnosa među državama; energetska bezbednost u uslovima globalne krize; finansijska sigurnost siromašnih i zemalja u razvoju; snabdevenost hranom u uslovima ratom presečenih globalnih linija snabdevanja;
Kosovo i Ukrajina
Srž Vučićevog govora bila je kako su se svojevremeno najmoćnije zemlje sveta udružile da napadnu Srbiju koja nikoga napala nije, a sve to da bi joj oteli deo njene teritorije – Kosovo.
Optužio je Vučić države koje se tako zdušno protive povredi teritorijalnog integriteta Ukrajine i zahtevaju da se u ukrajinskom slučaju poštuje čarta UN, da su u slučaju Srbije same to isto činile, da su ignorisale i ignorišu UN rezoluciju 1244 koja Kosovo definiše kao sastavni deo Srbije, kada su priznale njegovu samoizvikanu nezavisnost.
Citirao je Vučić i Martina Lutera Kinga, njegove reči: “Nepravda bilo gde je pretnja pravdi svugde”.
„Živela Srbija!“, zaključio je predsednik Srbije svoje obraćanje za govornicom UN u Njujorku koje je uživo prenosio RTS.
A.I./RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
