Ništa nije slučajno, na lokaciji gde je preko noći buknuo požar, planirani su rudnik i vetropark, kaže lokalni aktivista
Kiša je pomogla gašenju požara na Homoljskim planinama, kaže za „Vreme“ aktivista Udruženja građana „Čuvari Homolja“ Nenad Radulović, dodajući da gori još poneko stablo.
„Požari su buknuli na nekoliko lokacija u noći između subote i nedelje. Za sada se ne zna tačno sa koliko lokacija je požar krenuo, ali ono što znamo sigurno i tu smo informaciju dobili od vatrogasaca, da je juče primećena osoba koja ide i namerno pali“, kaže Radulović.
U požaru koji na tromeđi opština Žagubica, Majdanpek i Bor izgorelo je 200 hektara šume i niskog rastinja, navodi Radulović.
„Na toj lokaciji se još od 2004. godine vrše istražni radovi. U pitanju je kompanija Dandi. Ali na toj lokaciji ubrzano se izvode i pripremni radovi za postavljanje vetrogeneratora u okviru vetroparka Crni vrh Power“ kaže Radulović, dodajući da ništa nije slučajno.
Borba nije gotova
Danas će na Homolju biti između 40 i 50 ljudi na terenu, kako vatrogasaca i šumara, tako i vlasnika okolnih imanja i aktivista.
„Požari su lokalizovani i sada nastavljamo dogašavanje. S obzirom da je požar izbio na teritoriji tri opštine, pomagali smo jedni drugima, gasili smo zajedno sa kolegama iz drugih vatrogasnih jedinica“, kaže za “Vreme” komandir vatrogasne jedinice Žagubica Radiša Simeonović.
Prema njegovim rečima, vatrogasci nisu zapazili nikoga da podmeće požar, a kolika je šteta i šta je sve izgorelo, utvrdiće se naknadno.
Kome sve smeta šuma
Prema ranijem pisanju Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, 50 odsto firme Crni Vrh Power, koja na Homolju gradi istoimeni park, u vlasništvu je Nikole Petrovića, kuma predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Aktivisti smatraju da bi izgradnja vetroparka zahtevala da se poseče velika površina šume na teritoriji koja je istovremeno najveća neprekinuta šuma u Srbiji i kandidat za proglašenje za Nacionalni park.
Osim toga, na Homolju je bio planiran površinski rudnik zlata, gde bi se na velikoj površini koristio cijanid. Nakon što je prethodna ministarka rudarstva, Zorana Mihajlović, izjavila da se takav rudnik neće graditi, ista kompanija se preorijentisala na projekat podzemnog rudnika na užoj lokaciji, navode lokalni aktivisti.
Kanadska kompanija Dandi, koja vrši istraživanja za rudnik zlata, među aktivistima dobila je nadimak Novi Rio Tinto, a Homolje – Istočni Jadar.
Ekstremni desničar Pavle Bihali u jednom tajno snimanom razgovoru kaže da radi kao dragstor „šta mu se kaže“ jer je „ucenjen“ i inače će ići na „robiju“. A deo posla je, naslućuje se, Ćacilend. U istom kontekstu Bihali pominje kriminalnog bosa Luku Bojovića pa posle javno pojašnjava
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić kaže da ga ne interesuje šta se radi u Beogradu na vodi, jer da je to doček u privatnoj režiji. U ovom kojim on upravlja, biće mrak i tišina – zbog bezbednosnih razloga
Nagrada „Vitez poziva“ prvi put dodeljena van Narodnog pozorišta. Dobro je što je tako, rekao je jedan od nagrađenih Predrag Voštinić
Niš je postavio novogodišnju jelku preko spomen-česme Stevanu Sremcu, što je pandan Novom Sadu koji je centar ukrasio svetlećim vozom
Najava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će abolirati državne funkcionere u slučaju Generalštab tumači se kao njegov stav da je svemoćan, kaže predsednik Romske partije Srđan Šajn
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Preuzimanjem „na sebe“ odgovornost za aferu Generalštab i obećavanjem amnestije Selakoviću i drugim potencijalnim osumnjičenim licima, Vučić hoće da se osigura da mu saradnici ne postanu svedoci-saradnici. Zato je spreman da razori sudsku granu vlasti
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
