Vanredni profesor Fakulteta za bezbednost Univerziteta u Beogradu Vladimir Ajzenhamer kaže za „Vreme” da dalji rast cena nafte može da bude posledica eskalacije sukoba na Bliskom istoku, bez obzira na to u kom pravcu će se dalje odvijati. Strahuje se i od sukoba sa Hutima
Cene nafte porasle su na tržištima pošto su izgledi za širenje bliskoistočnog sukoba zasenili dobre izglede globalne ponude, prenosi Rojters. Pojedini analitičari strahuju da bi širi sukob mogao poremetiti tokove snabdevanja siranovom naftom iz ključnog izvoznog regiona.
Fjučersi na naftu Brent su porasli za 94 centa, ili 1,27 odsto, na 74,84 dolara za barel u 08:15.
Fjučersi američke nafte West Texas Intermediate porasli su za 99 centi, ili 1,41 odsto, na 71,09 dolara.
Ceo region Bliskog istoka je izvor oko 31 odsto ukupne proizvodnje sirove nafte. Od toga je Iran izuzetno plodonosan.
Strah od sukoba sa Hutima
Vanredni profesor Fakulteta za bezbednost Univerziteta u Beogradu Vladimir Ajzenhamer kaže za „Vreme” da dalji rast cena nafte može da bude posledica eskalacije ovog sukoba, bez obzira na to u kom pravcu će se dalje sukob odvijati.
Kada je reč o ceni nafte pitanje je da li će iranska energetska infrastruktura biti na nišanu Izraela.
„Sam region Bliskog istoka je omeđen sa dva ključna toka, oba su pomorska, jedan se tiče Persijskog, drugi Adenskog zaliva i Crvenog mora.
U oba postoje takozvana uska grla i to su mesta gde se strahuje da može doći do zagušenja ukoliko sukob eskalira”, kaže Ajzenhamer.
Sagovornik „Vremena” dodaje da u oba slučaja ni sam Iran nije toliko relevantan, iako postoji mogućnost da zatvori Hormuški tesnac.
„Mnogo više se strahuje od sukoba sa pobunjeničkom grupom Huti u Jemenu, kao iranskog proksija, kada je u pitanju taj prelaz iz Crvenog mora u Adenski zaliv.
Huti su za sada tamo odgovorili na samo jedan napad Izraelaca, tako što su i sami napali nekoliko tankera koji su prekršili ono što oni smatraju njihovom zabranom trgovine sa Izraelom”, kaže Ajzenhamer.
On objašnjava za „Vreme” i da potencijalni napad Izraela na iranska naftna postrojenja pre svega može da ugrozi ekonomsku stabilnost Irana, jer je već godinama ponovo pod najoštrijim sankcijama.
„Uništavanje njegove infrastrukture, ukoliko bi se govorilo o gasu, gura Iran u ozbiljan problem pred zimu. Iran izvozi sirovu naftu, pa bi ovo bio ozbiljan udarac na njegov budžet”, kaže Ajzenhamer i dodaje da u gradaciji potencijalnih meta, na koje bi Izrael mogao da udari, naftna postrojenja jesu cilj na koji bi se Netanjahu odvažio.
Uprskos sugestijama SAD da to ne čini.
Nuklearna postrojenja ozbiljnija meta
„Mnogo je ozbiljnije pitanje da li bi se usudio da napadne iranska nuklearna postrojenja. To bi bio veoma jak udarac, a sa druge strane, povratna reakcija ne bi mnogo naštetila Izraelu”, kaže Ajzenhamer.
On podseća i na socioekonomski aspekt, koji se tiče Huta.
Izrael je 29. septembra proširio dejstva na Bliskom istoku, pokrenuvši veliki vazdušni napad na položaje Huta.
Gađao je elektranu i luku u Ras Isi i Hodejdi. Udari na Hute usledili su pošto je Izrael izveo nove napade širom Libana, među kojima i na uporište Hezbolaha u južnom Bejrutu. Tom prilikom su ubijena dva lidera Hezbolaha.
Predstavnici Huta su na to odgovorili da „jemenski front otpora neće stati“.
Od početka rata Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze pre skoro godinu dana, Huti su stali uz palestinsku ekstremističku grupu, napadajući brodove u Crvenom moru u znak odmazde.
„Izraelski sukob sa Hutima može imati ozbiljne posledice, koje onda uvlače i Saudijsku Arabiju u strepnju od napada na njena naftna postrojenja”, zaključuje Ajzenhamer.
Patrijarh srpski Porfirije služio je danas Svetu arhijerejsku liturgiju u Pećkoj patrijaršiji, istakavši važnost ljubavi prema bližnjima, ali i prema onima koji nas ne razumeju i ponekad ne prihvataju. Studenti u blokadi uputili su vernicima iskrene želje za mir, ljubav i nadu
Zahtev Milorad Dodik za privremenu meru odbijen je pred Evropski sud za ljudska prava, dok će se o njegovoj apelaciji odlučivati u narednim fazama postupka
KRIK je pisao da aktuelni premijer Srbije poseduje vilu od milion evra, pa je Đuro Macut podneo žalbu da mu crtaju metu na čelu i pozvao se na zlu kob Zorana Đinđića
Zašto Aleksandar Vučić uporno zove studente i opozicione partije na dijalog i treba li oni ikada da se odazovu
Konzorcijum privatnih prevoznika zvanično je zatražio od Grada Beograda povećanje plaćanja iz budžeta za više od šest odsto, navodi Centar za lokalnu samoupravu
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
