Vanredni profesor Fakulteta za bezbednost Univerziteta u Beogradu Vladimir Ajzenhamer kaže za „Vreme” da dalji rast cena nafte može da bude posledica eskalacije sukoba na Bliskom istoku, bez obzira na to u kom pravcu će se dalje odvijati. Strahuje se i od sukoba sa Hutima
Cene nafte porasle su na tržištima pošto su izgledi za širenje bliskoistočnog sukoba zasenili dobre izglede globalne ponude, prenosi Rojters. Pojedini analitičari strahuju da bi širi sukob mogao poremetiti tokove snabdevanja siranovom naftom iz ključnog izvoznog regiona.
Fjučersi na naftu Brent su porasli za 94 centa, ili 1,27 odsto, na 74,84 dolara za barel u 08:15.
Fjučersi američke nafte West Texas Intermediate porasli su za 99 centi, ili 1,41 odsto, na 71,09 dolara.
Ceo region Bliskog istoka je izvor oko 31 odsto ukupne proizvodnje sirove nafte. Od toga je Iran izuzetno plodonosan.
Strah od sukoba sa Hutima
Vanredni profesor Fakulteta za bezbednost Univerziteta u Beogradu Vladimir Ajzenhamer kaže za „Vreme” da dalji rast cena nafte može da bude posledica eskalacije ovog sukoba, bez obzira na to u kom pravcu će se dalje sukob odvijati.
Kada je reč o ceni nafte pitanje je da li će iranska energetska infrastruktura biti na nišanu Izraela.
„Sam region Bliskog istoka je omeđen sa dva ključna toka, oba su pomorska, jedan se tiče Persijskog, drugi Adenskog zaliva i Crvenog mora.
U oba postoje takozvana uska grla i to su mesta gde se strahuje da može doći do zagušenja ukoliko sukob eskalira”, kaže Ajzenhamer.
Sagovornik „Vremena” dodaje da u oba slučaja ni sam Iran nije toliko relevantan, iako postoji mogućnost da zatvori Hormuški tesnac.
„Mnogo više se strahuje od sukoba sa pobunjeničkom grupom Huti u Jemenu, kao iranskog proksija, kada je u pitanju taj prelaz iz Crvenog mora u Adenski zaliv.
Huti su za sada tamo odgovorili na samo jedan napad Izraelaca, tako što su i sami napali nekoliko tankera koji su prekršili ono što oni smatraju njihovom zabranom trgovine sa Izraelom”, kaže Ajzenhamer.
On objašnjava za „Vreme” i da potencijalni napad Izraela na iranska naftna postrojenja pre svega može da ugrozi ekonomsku stabilnost Irana, jer je već godinama ponovo pod najoštrijim sankcijama.
„Uništavanje njegove infrastrukture, ukoliko bi se govorilo o gasu, gura Iran u ozbiljan problem pred zimu. Iran izvozi sirovu naftu, pa bi ovo bio ozbiljan udarac na njegov budžet”, kaže Ajzenhamer i dodaje da u gradaciji potencijalnih meta, na koje bi Izrael mogao da udari, naftna postrojenja jesu cilj na koji bi se Netanjahu odvažio.
Uprskos sugestijama SAD da to ne čini.
Nuklearna postrojenja ozbiljnija meta
„Mnogo je ozbiljnije pitanje da li bi se usudio da napadne iranska nuklearna postrojenja. To bi bio veoma jak udarac, a sa druge strane, povratna reakcija ne bi mnogo naštetila Izraelu”, kaže Ajzenhamer.
On podseća i na socioekonomski aspekt, koji se tiče Huta.
Izrael je 29. septembra proširio dejstva na Bliskom istoku, pokrenuvši veliki vazdušni napad na položaje Huta.
Gađao je elektranu i luku u Ras Isi i Hodejdi. Udari na Hute usledili su pošto je Izrael izveo nove napade širom Libana, među kojima i na uporište Hezbolaha u južnom Bejrutu. Tom prilikom su ubijena dva lidera Hezbolaha.
Predstavnici Huta su na to odgovorili da „jemenski front otpora neće stati“.
Od početka rata Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze pre skoro godinu dana, Huti su stali uz palestinsku ekstremističku grupu, napadajući brodove u Crvenom moru u znak odmazde.
„Izraelski sukob sa Hutima može imati ozbiljne posledice, koje onda uvlače i Saudijsku Arabiju u strepnju od napada na njena naftna postrojenja”, zaključuje Ajzenhamer.
Dosadašnji sekretar za komunalne i stambene poslove Beograda Rajko Tanasijević podneo je ostavku bez javnog objašnjenja i bez obaveštavanja medija, saopštio je Centar za lokalnu samoupravu
Vojvođanski advokati štrajkuju jedan dan zbog „Mrdićevih zakona“ koji ugrožavaju nezavisnost pravosuđa. Ministarstvu pravde upućen je hitan zahtev za izmene
Vrh policije doneo je odluku da smanji fizičko obezbeđenje inspektorima Slobodanu Milenkoviću i Dušanu Mitiću, koji su godinama unazad izloženi pretnjama nakon otkrivanja plantaže marihuane „Jovanjica“
„Možete svašta da mi zamerite, milion grešaka, možete da me mrzite ili volite, ali ne možete da lažete da nisam bio vredan, marljiv i da nisam radio”, kaže Vučić za sebe
Posle višemesečnih protesta i političke krize, Aleksandar Vučić se prvi put vratio u Novi Sad. Bez najave i bez javnog programa, pojeo je sendvič, popio vino i otvorio sajam
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
