Od 1. septembra osnovne namirnice u pojedinim marketima drastično su pojeftinile – mleko, hleb, jogurt, ulje i jaja mogu da se kupe za manje od 600 dinara, dok u drugim radnjama sniženja jedva da se primećuju
Sagovorici „Vremena“ upozoravaju da bi zbog administrativnog ograničenja marži trgovci mogli da traže zadovoljenje pred Ustavnim sudom, ali i da ne postoji dovoljno efikasan način koji bi ih sprečio da gubitak na marži nadomeste na drugi način
Udruženje za zaštitu potršača „Efektiva” pozvalo je potrošače u Srbiji na jednonedeljni bojkot trgovinskog lanca DIS
Bauk bojkota trgovinskih lanaca počeo je u Hrvatskoj. Odatle se dalje proširio i na region. Kako žive građani u Srbiji i regionu (Hrvatska, BiH i Crna Gora)? Kakav je odnos cena i zarade? Konačno, koliko je akcija bojkota trgovina bila efikasna? “Vreme” je razgovaralo sa ekonomskim stručnjacima širom regiona
Posle jednodnevnog, udruženje potrošača Efektiva pozvalo je na petodnevni bojkot velikih trgovinskih lanaca. Razlog su visoke cene, a prethodni bojkot trgovina rezultirao je smanjenjem prometa za trećinu
Nakon relativno uspešnog bojkota velikih trgovinskih lanaca 31. januara u nekim supermarketima su, suprotno namerama bojkota, cene pojedinih proizvoda povećane. Zbog toga je Udruženje za zaštitu potrošača Efektiva pozvalo na novi petodnevni bojkot, od 10. do 14. februara
Završava se akcija države i lanaca supermarketa koje ta ista država optužuje da su „derikože“
Premijer Srbije Miloš Vučević osvrnuo se na rast cena namernica i lekova i insistirao na tome da država za to nije odgovorna. Bes građana usmerio je na trgovce jer da oni "skidaju kožu s leđa građana"
Postupak protiv „Deleza“, „Merkatora S“, „Univereksport-importa“ i „DIS-a“ može imati značajne posledice ukoliko se utvrdi da su ove kompanije prekršile zakone o zaštiti konkurencije ili učestvovale u nezakonitim radnjama
Sećate se čuvenih “dva jaja” ministra Momirovića? E pa, sva je prilika da su ta “dva jaja”, pre sniženja cene, bila u nekom od marketa koji je bio deo organizovanog nameštanja cena, kako tvrdi Komisija za zaštitu konkurencije
Protiv trgovinskih lanaca Deleze, Merkator, Univereksport i DIS pokrenut je postupak zbog sumnje da su nezakonito dogovarali cene određenih proizvoda. Ove četiri kompanije drže više od polovine tržišta maloprodaje na teritoriji Srbije
Pokrenut postupak protiv četiri maloprodajna lanca zbog povrede konkurencije na tržištu zaključivanjem restriktivnog sporazuma, odnosno dogovaranja istih cena za određene proizvode
U Zakonu o radu navdeno je da radna nedelja traje pet dana, ali u praksi, trgovci rade najčešće šest dana u nedelji, često i prekovremeno, zato što nema dovoljno radnika. Međutim, taj prekovremeni rad ne donosi nikakvu značajniju zaradu
U Srbiji je hrana znatno skuplja nego u regionu, te će Vlada u narednih desetak dana saopštiti konkretne mere za pravičnije cene najpotrebnijih namirnica. Koliko „pravične“ mogu da budu, drugo je pitanje. Kao i koliko je građana Srbije prinuđeno da štedi na hrani
Kućni budžeti se smanjuju, a profiti trgovinskih lanaca rastu. Dok traže robu po razumnim cenama kako bi zadovoljili osnovne životne potrebe, sve više kupaca smatra da prehrambene kompanije pokušavaju da ih prevare. Među brojnim trikovima izdvojili su se najnoviji fenomeni "šrinkflacija" i "skimpflacija"
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je jutros u prodavnici uštedeo više od 700 dinara na 25 proizvoda, u odnosu na istu kupovinu pre tri dana, što pokazuje da je cena zaista niža za oko 15 odsto.
„Kupio sam 25 proizvoda iz 23 kategorije koje su predmet ograničenja marži. Pre tri dana koštali su 4.992 dinara, a danas sam za iste proizvode platio 4.247 dinara, što je razlika od 744,8 dinara”, naveo je Mali.
[gallery ids="4934977,4934976,4934975,4934978"]Zašto su cene negde više snižene?
Ključ za različite cene mogao bi da leži u prethodno ostvarenom profitu.
Od 1. septembra pa u narednih šest meseci cene oko 25 vrsta proizvoda trebalo bi da budu niže, budući da je Vlada Srbije usvajanjem Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe ograničila marže na do 20 odsto.
Nova pravila se odnose na sve trgovine koje su u 2024. ostvarila prihode veće od 4,5 milijardi dinara ili oko 38 miliona evra, a to znači da će morati da ih primenjuju i svi trgovinski lanci, a pojedinima je tokom prošle godine u kasu leglo i više od milijardu evra, preneo je portal Nova.
Uredbom o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe predviđeno je da se ograničenje marži na maksimalnih 20 odsto odnosi na oko 25 vrsta proizvoda kojima bi u trgovinama trebalo da budu niže cene.
Šta je obuhvaćeno sniženjem:
Ko mora da snizi marže?
Ova uredba odnosi se na sve trgovine na malo koje su u 2024. ostvarile ukupan poslovni prihod veći od 4,5 milijardi dinara ili oko 38 miliona evra, osim trgovaca u trgovini na prodajnom mestu u prenosivim prodajnim objektima. To znači da bi niže cene trebalo da očekujemo i u najvećim trgovinskim lancima koji ostvaruju enormne prihode. Tako je Delez Srbija prošle godine prihodovao oko 1,4 milijarde evra, Idea marketi oko 911 miliona evra, Univereksport oko 355 miliona evra, Lidl oko 940 miliona evra, piše N1.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pre nekoliko dana rekao da su merom smanjenja trgovačkih marži obuhvaćena 24 trgovca na malo, dok trgovačke radnje po selima nisu obuhvaćene kako bi uspele da posluju u toj konkurenciji. Naveo je da će, osim četiri velika lanca – Delez, Lidl, Merkator, Univereksport, marže morati da smanje i Aman, koji ima relativno malu maržu ili Štamparija sistem, koja neće morati da smanjuje jer sada ima prosečnu 14,97 odsto.
Obuhvaćeni su, kako je rekao Vučić, Gomeks Zrenjanin, koji ima veliku maržu od 39 odsto, zatim BB Trade Zrenjanin, Beltorg Beograd, Mikromarket Sremska Kamenica, Rost Produkt Beograd, Veropulos. Dodao je da su obuhvaćeni i Europrom Valjevo, Leon, Konditor Zvornik, Dufri Beograd, koji ima ogromne marže, Senta promet, Tekijanka, Metalac, Proleter, Fortuna Market, Lucky Commerce, koji prosečno ima maržu od 20 odsto, Šumadija market koji takođe ima niske marže, kao i Cash&Carry Kula i Wum Šabac.
Izvor: Vreme/Nova/N1
', title: 'Krenula sniženja: „Vidi, 50 dinara, što da ne kupim”', pubdate: '2025-09-01 11:09:06', authors: authors, sections: "Ekonomija", tags: "Cene,Osnovne namirnice,Prodavnice,Sniženje cena,trgovina,Trgovinski lanci", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Krenula sniženja: „Vidi, 50 dinara, što da ne kupim”', 'pageContent': 'Prvi septembar nije doneo samo novu školsku godinu, već i najavljene niže cene u marketima, a u zavisnosti od toga u koji veletrgovinski lanac odete, možda ćete moći da pazarite osnovne namirnice za manje od 1000 dinara.
Posetili smo nekoliko radnji i naišli na suprotne scenarije. U nekima se proizvodi mogu naći jeftiniji i za više od 50 odsto, dok su u drugim prodavci zbunjeni, jer i dalje nemaju nove cene, a kažu da su neki proizvodi sniženi za dinar.
Suprotno tome, sniženja u drugom trgovinskom lancu su evidentna.
Tako litar mleka, ulja, jogurta, rezani hleb i deset komada jaja koštaju 600 dinara. Treba napomenuti da smo odabrali najjeftinije proizvode i proizvode robne marke tog trgovinskog lanca.
[caption id="attachment_4934955" align="aligncenter" width="2560"]
„Najviše su sniženi proizvodi naše robne marke, ali su sniženi i drugi”, kaže radnica za vitrinom sa suhomesnatim proizvodima.
Izdvaja pileće viršle, čiji kilogram sa pređašnjih 380, sada košta 220 dinara. Pojeftinio je i kulen i to za oko 300 dinara po kilogramu, kačkavalji su jeftiniji od 300 do 700 dinara po kilogramu, snižene su i cene belog sira i kajmaka.
[caption id="attachment_4934959" align="aligncenter" width="2560"]
„Nije baš sve, ali mnogi proizvodi jesu”, dodaje.
Daje nam i ilustrativni primer - na jednoj od vaga ostala je stara cena pileće pariske kobasice koja je do danas koštala 629,90 dinara po kilogramu, a od danas je 179,90 dinara. Izvlači cenu, datum je današnji na obe, ali tu je i kolega koji sređuje problem.
[caption id="attachment_4934956" align="aligncenter" width="1372"]
Navodi još jedan primer, pa tako kesica praška za pecivo njihove robne marke sada košta manje od pet dinara, a tvrdi da je bila oko 30.
Ipak, roba poput one koju nabavljaju od Imleka ili Zlatiborca, nije snižena ili je sniženje minimalno.
Sveže meso je i danas isto koliko je koštalo juče.
Ovo je bio jedan od najzastupljenijih trgovinskih lanaca u Srbiji, čije su cene ranije važile za najviše.
U prolazu čujemo jednu ženu koja komentariše cenu deterdženta za sudove.
„Vidi, 50 dinara, što da ne kupim”, pokazuje pola litra tečnosti za pranje sudova trgovačke marke tog lanca komšinici.
Jeftinije za dinar
U drugoj radnji, maloprodajnom objektu drugog trgovinskog lanca, radnica govori da su sniženja minimalna.
„Ovde u delu suhomesnatih proizvoda, cene su otišle za dinar dole, ili čak gore”, govori, dok mnogi proizvodi stoje izloženi bez cene.
„Mi smo pogubljeni, vidite da još nemamo cene, sve ovo što je prazno, ni mi ne znamo koliko košta”, dodaje.
Kako objašnjava, snižene cene kod njih u radnji nisu toliko evidentne.
„Sniženi su proizvodi naše robne marke, ali drugi i ne toliko”, kaže ova radnica.
[caption id="attachment_4934958" align="aligncenter" width="2560"]
Šta kaže udruženje potrošača?
Udruženje potrošača Efektiva, ranije ove godine pozivalo je na bojkot pojedinih trgovinskih lanaca zbog previsokih cena.
Iz ovog udruženja juče su se oglasili, poredeći cene proizvoda pre i posle sniženja.
Prema njihovim uvidima, nema velike razlike.
Siniša Mali u jutarnjoj kupovini📢 EKSKLUZIVNO 📢
‼️NOVE CENE U MAXIJU‼️ Ovo su nove i stare cene, za deo asortimana u Maxiju. Možete videti da, prema ovim slikama, neke veće razlike u cenama i nema‼️ Izgleda da nisu problem samo krajnji prodavci, već i proizvođači. Uskoro još novih/starih cena! Šta kažete… pic.twitter.com/WeLQ6EEflv — Udruženje potrošača EFEKTIVA (@UBKEFEKTIVA) August 31, 2025
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je jutros u prodavnici uštedeo više od 700 dinara na 25 proizvoda, u odnosu na istu kupovinu pre tri dana, što pokazuje da je cena zaista niža za oko 15 odsto.
„Kupio sam 25 proizvoda iz 23 kategorije koje su predmet ograničenja marži. Pre tri dana koštali su 4.992 dinara, a danas sam za iste proizvode platio 4.247 dinara, što je razlika od 744,8 dinara”, naveo je Mali.
[gallery ids="4934977,4934976,4934975,4934978"]Zašto su cene negde više snižene?
Ključ za različite cene mogao bi da leži u prethodno ostvarenom profitu.
Od 1. septembra pa u narednih šest meseci cene oko 25 vrsta proizvoda trebalo bi da budu niže, budući da je Vlada Srbije usvajanjem Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe ograničila marže na do 20 odsto.
Nova pravila se odnose na sve trgovine koje su u 2024. ostvarila prihode veće od 4,5 milijardi dinara ili oko 38 miliona evra, a to znači da će morati da ih primenjuju i svi trgovinski lanci, a pojedinima je tokom prošle godine u kasu leglo i više od milijardu evra, preneo je portal Nova.
Uredbom o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe predviđeno je da se ograničenje marži na maksimalnih 20 odsto odnosi na oko 25 vrsta proizvoda kojima bi u trgovinama trebalo da budu niže cene.
Šta je obuhvaćeno sniženjem:
Ko mora da snizi marže?
Ova uredba odnosi se na sve trgovine na malo koje su u 2024. ostvarile ukupan poslovni prihod veći od 4,5 milijardi dinara ili oko 38 miliona evra, osim trgovaca u trgovini na prodajnom mestu u prenosivim prodajnim objektima. To znači da bi niže cene trebalo da očekujemo i u najvećim trgovinskim lancima koji ostvaruju enormne prihode. Tako je Delez Srbija prošle godine prihodovao oko 1,4 milijarde evra, Idea marketi oko 911 miliona evra, Univereksport oko 355 miliona evra, Lidl oko 940 miliona evra, piše N1.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pre nekoliko dana rekao da su merom smanjenja trgovačkih marži obuhvaćena 24 trgovca na malo, dok trgovačke radnje po selima nisu obuhvaćene kako bi uspele da posluju u toj konkurenciji. Naveo je da će, osim četiri velika lanca – Delez, Lidl, Merkator, Univereksport, marže morati da smanje i Aman, koji ima relativno malu maržu ili Štamparija sistem, koja neće morati da smanjuje jer sada ima prosečnu 14,97 odsto.
Obuhvaćeni su, kako je rekao Vučić, Gomeks Zrenjanin, koji ima veliku maržu od 39 odsto, zatim BB Trade Zrenjanin, Beltorg Beograd, Mikromarket Sremska Kamenica, Rost Produkt Beograd, Veropulos. Dodao je da su obuhvaćeni i Europrom Valjevo, Leon, Konditor Zvornik, Dufri Beograd, koji ima ogromne marže, Senta promet, Tekijanka, Metalac, Proleter, Fortuna Market, Lucky Commerce, koji prosečno ima maržu od 20 odsto, Šumadija market koji takođe ima niske marže, kao i Cash&Carry Kula i Wum Šabac.
Izvor: Vreme/Nova/N1
', 'pageDate': '2025-09-01 11:09:06', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
