Praznik
Muzej Jugoslavije: Dođite na žurku za Dan mladosti
Muzej Jugoslavije poziva na obeležavanje 25. maja Dana mladosti, praznika koji ne postoji ali nije zaboravljen
Beograd
Otvorena je Plava dvorana Sava Centra, spona nostalgije i budućnosti
Rekonstrukcija Plave dvorane i svega ostalog u Sava Centru, za naše prilike redak je primer dobre prakse čuvanja a modernizovanja gradskih vrednosti
Sećanje
Dan mladosti: „Titovke“, pionirske marame i protest članova SKOJ-a u Beogradu
Na današnji dan 25. maj obeležavao se Titov rođendan, koji je 1957. godine na njegovu inicijativu postao Dan mladosti. Okupljao je omladinke i omladince iz svih delova SFRJ. Danas je obeležen manifestacijom u Kumrovcu i protestom članova SKOJ-a u Beogradu
„Vreme“ istražuje
Tajna sefa 555: Koliko je Titovih dragocenosti pokradeno?
„Vreme“ donosi veliko istraživanje sage oko Titovog nasledstva, pohranjenog u sefu Narodne banke. Ishod čekaju potomci, država, ali i porodica Karađorđević koja se uzda u restituciju
Beograd
Ako Šapić premesti Kuću cveća, šta će biti sa turizmom
Od kako je uspostavljena, Kuću cveća je posetilo 20 miliona turista. Zbog Kuće cveća, Muzej Jugoslavije je najposećeniji muzej u Srbiji, a ona je i jedno od najposećenijih mesta u državi
Komentar
Šapićevo proterivanje Tita: Najava egzorcizma na Dedinju
Vučićev kandidat za gradonačelnika Aleksandar Šapić bi da protera Tita iz Beograda. Još jednom je pokazao da mu, uz sve drugo, ni sagledavanje neke šire slike nije jača strana
Tito i nasleđe
Pre Šapića i Tuđman je hteo da „preseli“ mrtvog Tita iz Kuće cveća
Nakon što je Aleksandar Šapić najavio inicijativu da se Titovi posmrtni ostaci „vrate u Kumrovec“, unuk bivšeg predsednika Joška Broz za „Vreme“ govore unuk i unuka Josipa Broza Tita
Preporuka
O deceniji kad se ovde dobro živelo
„Dvadeset četiri hiljade poljubaca“ Frenčeske Rolandi, knjiga o popularnoj kulturi i ljudima koji su imali sreću da na ovom mestu žive pedesetih i šezdesetih prošlog veka
Feljton: Alhemija bombe (1/4)
U novom broju: Titov reaktor
Njihova imena izazivaju strah. Nije neophodno da poznajete strukturu atomskog jezgra ili da razumete silinu lančane reakcije, dovoljno je samo da neko u prostoriji izgovori jednu od tih zastrašujućih reči – Hirošima, Černobilj, Fukušima – zli dusi nuklearne fizike odmah će izviriti iz mračnih uglova. Dramatična istorija nuklearne ere opisana je u knjizi Alhemija bombe Slobodana Bubnjevića kroz dvadeset takvih strašnih toponima, raznolikih lokacija na planeti gde je korišćenje energije atoma ostavilo trajne ožiljke i preraslo u svojevrsne simbole savremenog doba. Nedeljnik “Vreme” donosi odlomak iz poglavlja 13, posvećenog nastanku i razvoju nuklearnog instituta Vinča
Feljton: Alhemija bombe (1/4)
Titov reaktor
Njihova imena izazivaju strah. Nije neophodno da poznajete strukturu atomskog jezgra ili da razumete silinu lančane reakcije, dovoljno je samo da neko u prostoriji izgovori jednu od tih zastrašujućih reči – Hirošima, Černobilj, Fukušima – zli dusi nuklearne fizike odmah će izviriti iz mračnih uglova. Dramatična istorija nuklearne ere opisana je u knjizi Alhemija bombe Slobodana Bubnjevića kroz dvadeset takvih strašnih toponima, raznolikih lokacija na planeti gde je korišćenje energije atoma ostavilo trajne ožiljke i preraslo u svojevrsne simbole savremenog doba. Nedeljnik “Vreme” donosi odlomak iz poglavlja 13, posvećenog nastanku i razvoju nuklearnog instituta Vinča
Tito i javnost
U novom broju: Najbolji loš govornik na svetu
Javni nastupi predsednika su se ozbiljno pripremali. Pojedina ministarstva ili druge ustanove davale su pismene predloge, a komisija u njegovom kabinetu, koji smo zvali “maršalat”, sve bi utanačila. Tito je relativno često držao govore u javnosti, ali uvek određenim povodom, držeći se teme, uvek iznoseći stav predsednika države. Retko bi odstupao od unapred napisanog teksta. Nikada ti nastupi nisu prelazili u nekakvo ćaskanja sa publikom, ma kome da se obraćao. Imao sam utisak da je on mrzeo da čita govore koje su pisali za njega iako bi ih prethodno pogledao i odobrio
Tito i javnost
Najbolji loš govornik na svetu
Javni nastupi predsednika su se ozbiljno pripremali. Pojedina ministarstva ili druge ustanove davale su pismene predloge, a komisija u njegovom kabinetu, koji smo zvali “maršalat”, sve bi utanačila. Tito je relativno često držao govore u javnosti, ali uvek određenim povodom, držeći se teme, uvek iznoseći stav predsednika države. Retko bi odstupao od unapred napisanog teksta. Nikada ti nastupi nisu prelazili u nekakvo ćaskanja sa publikom, ma kome da se obraćao. Imao sam utisak da je on mrzeo da čita govore koje su pisali za njega iako bi ih prethodno pogledao i odobrio
Sedamdeset godina od prekretnice u SSSR
Jugoslovenska daća za Staljina
U četvrtak 5. marta u 4.35 ujutru objavljen je drugi lekarski bilten i obznanio da se zdravstveno stanje druga Staljina pogoršava. U 18.30 novi bilten: akutne smetnje kardiovaskularnog sistema, veoma otežano disanje, stanje zdravlja druga Staljina je veoma ozbiljno. Uvodnik lista “Pravda” istoga dana pisao je “o velikom jedinstvu Partije i naroda”, a pored Lenjina i Staljina pomenut je samo Georgij Maljenkov. To se moglo shvatiti kao siguran znak ko će zauzeti prvo mesto u SSSR. A onda je “seljačina” Nikita Hruščov izigrao sve
Kultura
U Jagodini o Jovanki Broz: Izložbe kolekcije slika i haljina prve dame Jugoslavije
Koje slike je čuvala na zidovima i u kojim haljinama je predstavljala svoju zemlju i bila uzor Jugoslovenkama, pokazano je izložbama u Muzeju naivne i marginalne umetnosti
Kultura
Kokan Mladenović: Kako sam od jedne fotografije napravio predstavu
Predstavu zasnovanu na stvarnom susretu Tita i Jovanke sa Ričardom Bartonom i Elizabet Tejlor, prvo će videti Svilajnac pa onda u Beograd. Njen autor pita zašto bi nekome to bilo čudno
Kultura sećanja
Poslednji pioniri u SFRJ: Inicijacija pred fajront
Prijem u Savez pionira Jugoslavije izgledao je tako što su nam pokupili pare za kape i marame, odveli nas u svečanu salu, okačili nam iste, hor je nešto otpevao, a onda su poslali svakoga tamo gde su mislili da mu je mesto: decu kući, a titovke, crvene marame i Jugoslaviju u zaborav, pisalo je “Vreme” u broju 882
Sećam se
Tito u Ujedinjenim nacijama: Počasni gost i rađanje Nesvrstanih uz čaj na Petoj aveniji
Pre 59 godina Tito je bio počasni gost na sednici Generalne skupštine UN. Na američko tlo je, međutim, stupio kao predsednik SFRJ u zvaničnoj poseti SAD na poziv Džona F. Kenedija koji je po njega poslao predsednički helikopter da ga doveze na travnjak ispred Bele kuće gde ga je sačekao uz sve državne počasti. Tito je posle toga iz Vašingtona otišao u Njujork. Nije to bilo nimalo slučajno
Sećam se
Dan mladosti: Zbogom maršale, zbogom Jugoslavijo
Na sletu povodom Dana mladosti na stadionu nikad nisam bio. Ne volim takve spektakle. Za mene Tito nikako nije bio Kim Il Sung, ali me je nerviralo što su sletovi u SFRJ mirisali na Severnu Koreju. Dok sam služio vojni rok 1954. Danu mladosti mogao sam da zahvalim mesec dana poštede od svih dosadnih vojnih aktivnosti: zauzvrat sam po naređenju komandanta garnizona morao da sastavim nekoliko prikladnih rečenica u čast rođendana druga Tita. Za to mi je bilo potrebno oko pola sata
Novi Sad
Jovanka Broz: Imaginarni muzej sećanja prve dame Jugoslavije
Vilu u kojoj je proživela svoje poslednje 33 godine, Jovanka Broz je uredila po ugledu na rezidenciju u kojoj je živela pre toga, sa Titom. Izložba „Partizanka i Fragonar“ otvorena u Galeriji Matice srpske, nastavila je u tom pravcu
Analiza
Top lista regionalnih lidera: Ko napreduje, a ko igra za opstanak na tabeli
Od smrti Josipa Broza Tita, apsolutnog šampiona u liderstvu na području bivše Jugoslavije, prošlo su četrdeset i dve godine. Kako danas stoje stvari
Sećam se
Godišnjica Staljinove smrti: Svako umire shodno svom karakteru
Josifa Visarinoviča Džugašvilija mnogi ovih dana pominju u vezi sa Putinovim ratom u Ukrajini. Staljin je mro na današnji dan pre 69 godina u skladu sa tim kako je živeo. Bio je to kraj jedne epohe
Komentar
Srbija i Rusija: Spasiba za družbu, ali šta da radimo
Koliko je istorijski maksimum Vučićevog lošeg raspoloženja u poslednjih deset godina zapravo pokazatelj da Srbija reaguje samo na pretnje i ucene
Sećam se
Referendumskim trikom do izborne pobede: Kako je to radio Bruno Krajski
Valjda da bi skrenuo razgovor sa sumornog pitanja šta će biti nakon Titove smrti, Bruno Krajski je izvan svakog konteksta ispričao kako je on organizovao referendum o izgradnji nuklearne centrale Cventendorf sa namerom da izgubi, ali da bi posle dobio apsolutnu većinu na parlamentarnim izborima. Veselin Đuranović me je zapanjano gledao, valjda se pitao da li pravilno prevodim, ali sam jednako zapanjen bio i ja
Sećam se
Dobrica Ćosić: Pisac, član CK, „otac nacije“ i neposredan i prirodan čovek
Na današnji dan pre 100 godina rođen je Dobrica Ćosić. Bilo kao član CK, ili kao otpadnik i kasnije „otac nacije“ i predsednik države, uvek je bio neposredan i drugarski nastrojen. Rođen u Velikoj Drenovi, selu na Zapadnoj Moravi, srcu izvorne Srbije, bio je Srbin dušom i telom. Bio je stresao sa sebe plašt lažnog internacionalizma. Nisam se slagao sa politikom proizašlom iz njegovih nacionalnih ubeđenja koju je zastupao, ali sam uvek voleo tog čoveka
Sećam se
Ministri spoljnih poslova: Ko je znao, a ko nije, gde su klozeti u MIP-u
Miloša Minića i Josipa Vrhovca je vetar partijske politike naneo u kancelariju ministra spoljnih poslova na uglu zgrade MIP-a. U tu zgradu sa lavirintom beskonačno dugačkih hodnika su prvi put ušli na veliki, svečani ulaz, a ne na druga dva službena ulaza, kroz koja na posao dolaze diplomate, činovnici i čistačice. Zato nikada nisu do kraja shvatili kako ministarstvo spoljnih poslova funkcioniše
Kult ličnosti
Bogovi među nama
Ne može svako da bude vođa. Ne grade se svakome spomenici za života, imenuju po njima gradovi i ulice. Ne stremi svaki šef države ili vlade tome da ga obožavaju mase, da mu pišu pesme, da mu se ministri bespogovorno pokoravaju, da bude bezgrešan, da bude božanstvo. To su ljudi posebne fele. Jedno im je zajedničko bez obzira na ideologiju: svi su prikriveni ili otvoreni diktatori i grade kult ličnosti da bi mogli nesmetano i doživotno da vladaju
Pola veka od ubistva Džona Kenedija
Nemogući pogoci
Jugoslovenski stručnjaci inscenirali su atentat na predsednika SAD i došli do zaključka da je zvanična verzija američkih bezbednosnih agencija prosto naprosto nemoguća. Taj izveštaj nikada nije objavljen