Premijer Kosova Aljbin Kurti pohvalio se na društvenim mrežama da su u Prištinu stigle hiljade borbenih dronova iz Turske. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić shvatio je to kao „pokušaj obnavljanja Otomanskog carstva“
Izgradnjom monumentalnih džamija širom Balkana i šire, Turska ne širi samo veru, već i svoj politički uticaj. Pod rukovodstvom Redžepa Tajipa Erdogana, verski objekti postali su deo šire geopolitičke strategije – u kojoj su minareti visoki 50 metara i političke poruke još više
Sastanak je bio zatvoren na medije, a nakon sastanka niko se nije obratio javnosti
Više od 1.100 ljudi uhapšeno je od početka protesta u Turskoj zbog privođenja gradonačelnika Istanbula Ekrema Imamoglua. Iz Nemačke stižu oštre kritike,
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i njegov srpski kolega Aleksandar Vučić koriste isti rečnik kada se obračunavaju sa neistomišljenicima
Ekrem Imamoglu, najizgledniji rival tuskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, smenjen je sa funkcije gradonačelnika nakon što mu je određen pritvor. Turska je u protestima
Za dvanaest godina na vlasti, Aleksandar Vučić je izgradio bliske odnose sa vlastodršcima među kojima su i Redžep Tajip Erdogan, Viktor Orban i Edi Rama. Sva ova prijateljstva spaja jedno – poslovno-politički interesi koji nadilaze moguća neslaganja
Iako je 2017. godine dočekan u Novom Pazaru uz povike „Sultan Erdogan“, turski predsednik ovog puta nije posetio Sandžak. Bošnjački lideri su otišli kod njega u Beograd
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvorio je poslovni forum Srbija - Turska, pozdravljajući turske privrednike i naglašavajući značaj njihove uloge u ekonomskom razvoju Srbije
Predsednik Turske dolazi u Beograd, a odatle će posle na samit BRIKS-a. Predsednik Srbije na taj samit izgleda ići neće. Zašto neće? I o čemu će Vučić razgovarati sa Erdoganom?
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić biće domaćin predsedniku Republike Turske Redžepu Tajipu Erdoganu, koji će boraviti u zvaničnoj poseti Srbiji u 10. i 11. oktobra
Ankara podržava Palestince, kritikuje Izrael i pažljivo prati uticaj Irana u tom regionu. Da li postoji mogućnost da se Turska vojno umeša u sukob?
„Pozvaću papu prvom prilikom da podelim s njim nemoral počinjen protiv hrišćanskog sveta i svih hrišćana", istakao je Erdogan, govoreći o ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara u Parizu
Turska opozicija iz temelja je uzdrmala režim predsednika Redžepa Tajipa Erdogana nanevši mu najveći poraz u više od dve decenije. Erdogan je priznao poraz
Vlada predsednika Redžepa Tajipa Erdogana godinama sprovodi mere za zabranu konzumiranja alkohola. Visoke poreze na alkoholna pića mnogi kritikuju kao mešanje u životni stil, ali i novčanik stanovnika Istanbula
U prvom krugu izlaznost je bila čak 89 odsto što pokazuje koliko su Turci okrenuti demokratiji. Dok Erdogan ima puno razloga za zadovoljstvo pošto je potvrdio da je "majstor preživljavanja", njegov rival Kemal Kiličdaroglu najverovatnije će politički postati deo istorije
Treći kandidat u prvom krugu izbora Sinan Ogan koji je osvojio skoro tri miliona glasova odlučio je da podrži aktuelnog predsednika zemlje, zbog čega mediji i analitičari smatraju da Erdoganov rival Kemal Kiličdaroglu nema velike šanse za pobedu
Turci odlučuju između kemalističke opozicije i sve ukorenjenijeg i nepopustljivijeg islamističkog vladaoca Erdogana na izborima koji su proglašeni za najvažnije na svetu, ne toliko zbog podržavanja demokratije, ispravljanja ekonomije, upravljanja društvenim raskolima, čak ni zbog razlika između kemalističkog i islamističkog nacionalizma, pa ni zbog priželjkivanja okončanja jedne dvodecenijske vladavine – već zbog geopolitike
Najveći rival Redžepu Tajipu Erdoganu u drugom krugu predsedničkih izbora u Turskoj Kemal Kiličdaroglu od prvog dana kampanje krenuo je da se zbližava sa najmlađim glasačima
Na osnovu 99,38 odsto prebrojanih glasova, aktuelni šef države Redžep Tajip Erdogan dobio je 49,42 odsto glasova. Glavni opozicioni kandidat Kemal Kiličdaroglu osvojio je 44,95 procenta
Prema zvaničnim podacima, aktuelni predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan pao je ispod 50 odsto osvojenih glasova. Međutim, biće neizvesno do samog kraja, a još uvek se broje milioni glasova
Socijaldemokrata, „turski Gandi“, kandidat ujedinjenih opozicionih partija. Prepoznatljivo lice opozicione scene, čovek koji je već dvadeset godina na udaru vladajućeg režima Redžipa Tajipa Erdoana. U kampanju ide sa sloganom „Sve će biti u redu – Hajde Turci, hajde!“ i obećava sve suprotno stvarnosti koju već dve decenije gradi aktuelni predsednik koga naziva „zavodljivim autokratom“
Inflacija kojoj se ne vidi kraj i loša reakcija države i predsednika na posledice zemljotresa glavni su aduti protivkandidata. Stručnjaci tvrde da se Erdoganu u maju može obiti o glavu što u njegovoj vladavini više nema ni "d" od demokratije
U kvartu Taksim u glavnom gradu Turske se oko 16.20 časova čula jaka eksplozija. Njen uzrok u ovom trenutku nije poznat, ali je predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio da sve „smrdi na terorizam“
Potez Turske dodatno je iznenadio Vučića i zbog toga što se on donedavno na sav glas hvalio izuzetno prisnim odnosom sa Erdoganom.
Prošle godine, tokom posete Erdogana Srbiji, njih dvojica su, uz mnogo reči međusobne hvale pregovarali o isporuci turskih vojnih dronova Srbiji.
Tada je Vučić hvalio Tursku kao „najvećeg igrača na Balkanu“ i „važnu političku i ekonomsku silu na evroazijskom i svetskom planu“.
Ni Erdogan nije štedeo komplimente pa je ocenio da je odnos sa Srbijom ušao u „zlatno doba“ i da ekonomski odnosi upravljaju dinamikom saradnje dve države.
„Sa Vučićem smo razmenili mišljenja i očekivanja u vezi sa regionalnom saradnjom i takođe podvukli značaj mira i stabilnosti na Balkanu. Veoma je važno imati zdrav razum u pristupu rešavanja problema u vezi sa tenzijama na Kosovu“, rekao je u oktobru 2024. godine Erdogan prilikom posete Srbiji.
Tada su njih dvojica pričali i o dronovima i vojnoj saradnji dve zemlje, a Vučić naglasio da postoji „mnogo ideja o tome kako bi mogle da sarađuju vojne industrije Srbije i Turske“.
Dodao je i da je već sastavljen tim koji će razmotriti šta je Vojsci Srbije potrebno od Turske i šta bi dve zemlje mogle zajednički da razvijaju u budućnosti.
„Turska vojna industrija je značajno snažnija od naše. Ali, bez lažne skromnosti, ni mi nismo za zanemarivanje. U tim okvirima vidim prostor za veliku saradnju“, rekao je tada Vučić.
Istakao je tada da Srbija ima puno poverenje u Erdogana i njegov odnos prema miru i stabilnosti.
Erdogan je tada rekao da bi turski dronovi mogli biti „jedan od osnova saradnje u domenu namenske industrije“ Srbije i Turske.
Na isporuku turskih dronova Prištini reagovao je i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, ali je samo ponovio ono što je Vučić već rekao: da je Turska naoružavanjem Prištine direktno prekršila Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, prema kojoj je KFOR jedina oružana sila na KiM.
Zaključio je da je „militarizacija Prištine“ i davanje ubojitog oružja „u ruke piromana Aljbina Kurtija“ usmerena protiv mirnog srpskog naroda.
Istakao je da nije slučajno što su dronovi isporučeni tri meseca pre roka, „svega nekoliko dana pred lokalne izbore”, kako bi se Kurtiju, koji je premijer u tehničkom mandatu, „pružila neophodna podrška pred izbore 12. оktobra, da bi bio u prilici da nastavi da teroriše srpski narod“.
Vojska Srbije je na vest o isporuci dronova Prištini reagovala tako što je načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović „obavio hitan telefonski razgovor“ sa komandantom KFOR-a Ozkanom Ulutašom, koji je, da stvar bude još zamršenija, visoki oficir turske vojske.
U razgovoru sa Ulutašom Mojsilović je izrazio „oštar protest zbog nastavka naoružavanja tаkozvanih Kosovskih bezbednosnih snaga i brutalnog kršenja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Vojnotehničkog sporazuma“.
Srpski general je ukazao da takvi potezi predstavljaju veoma loš signal i ugrožavaju ne samo bezbednost na Kosovu i Metohiji, već i u celom regionu Zapadnog Balkana.
Ponovio je da Srbija, u skladu sa međunarodnim pravom, Rezolucijom UN i svim drugim potpisanim sporazumima, KFOR vidi kao jedinu legitimnu oružanu formaciju na prostoru Kosova i Metohije.
Zatražio je da međunarodne snage dosledno i nepristrasno sprovode svoj mandat i omoguće bezbedno okruženje, kao i slobodu kretanja za sve, a pre svega za srpsku zajednicu na Kosovu.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
', title: 'Naoružavanje Kosova: Kome zveckaju turski borbeni dronovi?', pubdate: '2025-10-09 11:17:27', authors: authors, sections: "Vesti", tags: "Aleksandar Vučić,Dronovi,Kosovo,Redžep Tajip Erdogan,Turska", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Naoružavanje Kosova: Kome zveckaju turski borbeni dronovi?', 'pageContent': 'Vest da je Turska isporučila Kosovu „hiljade kamikaza borbenih dronova“ za potrebe Kosovskih bezbednosnih snaga digla je veliku prašinu u Srbiji i naizgled strašno naljutila predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Stvar je dodatno pogoršala činjenica da su pre samo godinu Vučić i predsednik Turske Režep Tajip Erdogan, uz mnogo međusobnog podilaženja u izjavama, razmatrali mogućnost da turski dronovi završe u Srbiji.
Novu srpsku bezbednosnu „noćnu moru“ inicirao je premijer Kosova Aljbin Kurti koji se u sredu na društvenim mrežama pohvalio da su u Prištinu stigli dronovi „Skydagger“ poručeni od Turske.
Kurti je tu vest slavodobitno ilustrovao fotografijom na kojoj se, u društvu jednog vojnika i jednog civila, zadovoljno smeška pozirajući ispred vojnog kamiona, a iza njih se vidi tabla međunarodnog aerodroma u Prištini nazvanog po Ademu Jašariju.
https://vreme.com/komentar/kako-su-osmanlije-nabile-vucica-na-kolac/Da bi dodatno podigao tenzije Kurti je naglasio da je najpre bilo planirano da dronovi stignu u Prištinu u januaru 2026. godine, ali da su isporučeni tri meseca ranije, u skladu sa ugovorom sa turskom kompanijom „Bajkar“.
Tačno na vreme, nekoliko dana pre lokalnih izbora na Kosovu 12. oktobra.
Dronovi „Skydagger“ nose eksploziv i mogu da gađaju pokretne i statične ciljeve, a u zavisnosti od modela mogu da nose eksplozivne uređaje težine od dva do pet kilograma.
Priština je ranije nabavila turske dronove TB2 „bajraktar“ i američke dronove „puma“.
Predsednika Srbije Aleksandra Vučića ova vest je veoma uznemirila pa je istakao da je „zgrožen“ ponašanjem Turske, „brutalnim kršenjem“ Povelje UN i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i kontinuiranim naoružavanjem vlasti u Prištini.
Dodao je da je „sada potpuno jasno da Turska ne želi stabilnost na Zapadnom Balkanu i da ponovo sanja o obnovi Otomanskog carstva“ i poentirao:
„Srbija je mala zemlja, ali razumemo njihove prave namere“, napisao je Vučić na Instagramu.
I am appalled by Türkiye's behaviour and the brutal violation of the UN Charter and UN Security Council Resolution 1244, as well as the continued arming of the authorities in Pristina. It is now completely clear that Türkiye does not want stability in the Western Balkans and is…
— Александар Вучић (@predsednikrs) October 8, 2025
Potez Turske dodatno je iznenadio Vučića i zbog toga što se on donedavno na sav glas hvalio izuzetno prisnim odnosom sa Erdoganom.
Prošle godine, tokom posete Erdogana Srbiji, njih dvojica su, uz mnogo reči međusobne hvale pregovarali o isporuci turskih vojnih dronova Srbiji.
Tada je Vučić hvalio Tursku kao „najvećeg igrača na Balkanu“ i „važnu političku i ekonomsku silu na evroazijskom i svetskom planu“.
Ni Erdogan nije štedeo komplimente pa je ocenio da je odnos sa Srbijom ušao u „zlatno doba“ i da ekonomski odnosi upravljaju dinamikom saradnje dve države.
„Sa Vučićem smo razmenili mišljenja i očekivanja u vezi sa regionalnom saradnjom i takođe podvukli značaj mira i stabilnosti na Balkanu. Veoma je važno imati zdrav razum u pristupu rešavanja problema u vezi sa tenzijama na Kosovu“, rekao je u oktobru 2024. godine Erdogan prilikom posete Srbiji.
Tada su njih dvojica pričali i o dronovima i vojnoj saradnji dve zemlje, a Vučić naglasio da postoji „mnogo ideja o tome kako bi mogle da sarađuju vojne industrije Srbije i Turske“.
Dodao je i da je već sastavljen tim koji će razmotriti šta je Vojsci Srbije potrebno od Turske i šta bi dve zemlje mogle zajednički da razvijaju u budućnosti.
„Turska vojna industrija je značajno snažnija od naše. Ali, bez lažne skromnosti, ni mi nismo za zanemarivanje. U tim okvirima vidim prostor za veliku saradnju“, rekao je tada Vučić.
Istakao je tada da Srbija ima puno poverenje u Erdogana i njegov odnos prema miru i stabilnosti.
Erdogan je tada rekao da bi turski dronovi mogli biti „jedan od osnova saradnje u domenu namenske industrije“ Srbije i Turske.
Na isporuku turskih dronova Prištini reagovao je i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, ali je samo ponovio ono što je Vučić već rekao: da je Turska naoružavanjem Prištine direktno prekršila Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, prema kojoj je KFOR jedina oružana sila na KiM.
Zaključio je da je „militarizacija Prištine“ i davanje ubojitog oružja „u ruke piromana Aljbina Kurtija“ usmerena protiv mirnog srpskog naroda.
Istakao je da nije slučajno što su dronovi isporučeni tri meseca pre roka, „svega nekoliko dana pred lokalne izbore”, kako bi se Kurtiju, koji je premijer u tehničkom mandatu, „pružila neophodna podrška pred izbore 12. оktobra, da bi bio u prilici da nastavi da teroriše srpski narod“.
Vojska Srbije je na vest o isporuci dronova Prištini reagovala tako što je načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović „obavio hitan telefonski razgovor“ sa komandantom KFOR-a Ozkanom Ulutašom, koji je, da stvar bude još zamršenija, visoki oficir turske vojske.
U razgovoru sa Ulutašom Mojsilović je izrazio „oštar protest zbog nastavka naoružavanja tаkozvanih Kosovskih bezbednosnih snaga i brutalnog kršenja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Vojnotehničkog sporazuma“.
Srpski general je ukazao da takvi potezi predstavljaju veoma loš signal i ugrožavaju ne samo bezbednost na Kosovu i Metohiji, već i u celom regionu Zapadnog Balkana.
Ponovio je da Srbija, u skladu sa međunarodnim pravom, Rezolucijom UN i svim drugim potpisanim sporazumima, KFOR vidi kao jedinu legitimnu oružanu formaciju na prostoru Kosova i Metohije.
Zatražio je da međunarodne snage dosledno i nepristrasno sprovode svoj mandat i omoguće bezbedno okruženje, kao i slobodu kretanja za sve, a pre svega za srpsku zajednicu na Kosovu.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
', 'pageDate': '2025-10-09 11:17:27', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
