Iako ceo region beleži zabrinjavajuće podatke o broju nasilnika prema ženama i femicida, Srbija prednjači u monstruoznim tendencijama prema pravnoj regulativi, jer godinama pokušava da uvede lakši oblik silovanja
Prisilna kontrola je čin ili obrazac ponašanja koji podrazumeva nasilje, pretnje, ponižavanje i zastrašivanje, kao i druge oblike zlostavljanja u partnerskom odnosu. Cilj ovakvog ponašanja nasilnika je da povredi, kazni ili zastraši svoju žrtvu. Prisila i kontrolišuće ponašanje leže u samoj srži partnerskog i porodičnog nasilja, kom su žene daleko izloženije nego muškarci
Uskoro će biti potpisan ugovor između kompanije Rakuten, u čijem vlasništvu je aplikacija Viber, i Ministarstva unutrašnjih poslova, što će biti prvi korak ka unapređenju funkcionisanja sistema „Pronađi me“
„Boriću se da starateljstvo ne dobije sestra ubice, koja je rekla da joj je krivo što sama nije ubila moju Olgu“. Ovako je za „Blic“ 2017. godine govorila Ljiljana Antić koja se borila za svoje unuke nakon što je njenu ćerku ubio suprug. Sedam godina kasnije, u Srbiji se desilo više od 200 femicida, podaci su Autonomnog ženskog centra (AŽC)
Ako se ustanovi da su pre tragedije u Knjaževcu zakazale nadležne institucije, niko neće biti iznenađen. Koliko li je još porodica životno ugroženo usled bolesti, nedostatka stručne nege, bede? Umesto za sistemsko rešavanje tog problema, režim arči novac za Šapićevo đuskanje i pevanje
Policija žrtve tokom ispitivanja tretira kao kriminalce, sigurne kuće su poput zatvora, medicinski pregledi su neprijatni - uz obavezno pitanje Zašto nisi prijavila? Ako ne brine sistem, ko će onda brinuti o prevenciji nasilja i zaštiti žrtava, pita predsednica fondacije Rešenje za žene Mila Bratanović
Za žene iz sedam opština Pčinjskog okruga postoji jedna Sigurna kuća, čiji je osnivač grad Vranje, a kapacitet je smanjen sa 25 na 10 mesta. Lokalne samouprave (njih sedam) snose troškove smeštaja, ali rodno zasnovano nasilje ne vide kao prioritet, pa finansijskim planom uglavnom nemaju izdvojena sredstva konkretno za smeštaj žena ili ukupna sredstva za socijalne usluge ne koriste za smeštaj žena u Sigurnu kuću. To pokazuje i podatak da više od 12 meseci nije bila smeštena nijedna žena u Sigurnu kuću iz opština Vladičin Han, Bosilegrad, Preševo i Surdulica
Psiholog iz Autonomnog ženskog centra Tanja Ignjatović izjavila je da osim zakona ozbiljno nedostaje prevencija. U 2023. godini život je u kući u okviru porodičnih tragedija izgubilo devet žena i tri muškarca
Istraživanje UN Women rađeno u Albaniji pokazuje da se jedna trećina žena oseća nebezbedno u sopstvenim domovima jer trpe porodično nasilje. Oko 53 odsto ispitanica reklo je da su u jednom trenutku svog života iskusile partnersko nasilje
„Naš obrazovni sistem sistemski odbija da sistemski reši ova pitanja. Svako može da pogreši, ali vi stalno imate iste propuste, samo se imena ljudi menjaju“
Zašto su važni glasovi predstavnika verskih zajednica? Zbog čega mahom ćute? Koje poruke u poslednje vreme možemo da čujemo? Na šta prvo pomislimo kada se govori o porodičnim šetnjama? A na šta bismo sve mogli da pomislimo
U borbu protiv nasilja nad ženama i devojčicama treba da se uključe svi: nadležne institucije, međunarodne i organizacije civilnog društva, crkva, mediji i svaki građanin i građanka Srbije, napisala je potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović
Merima Đelilović, poznata digitalna kreatorka i influenserica iz Bosne objavila je snimak u kojem govori o tome da „svi primete kada ženi nokti izrastu pola centimentra“, ako je „dobila pet kilograma viška ili izađe u javnost nenašminkama“. Svi je pitaju: „Je li okej?“ „Stanu, primete. Za to svi imaju oči. Ali, niko nije primetio devojku koja beži od muškarca sa pištoljem usred Mostara“, govori Merima i vidno ljuta apeluje na sve koji na društvenim mrežama neadekvatno i tabloidno komentarišu femicid koji se dogodio u ovom gradu u ponedeljak, 17. novembra. Početkom ove godine vlast u Federaciji BiH, suočena s protestima zbog rasta broja ubistava žena, donela je zakon kojim je najavila efikasniju zaštitu žrtava porodičnog nasilja. Iz organizacija civilnog društva procenjuju da se u BiH dogodi oko 11 femicida godišnje, a ovo je prvo ubistvo žene nakon što su usvojene izmene Krivičnog zakona u Federaciji BiH, kojim je femicid okarakterisan kao krivično delo teškog ubistva koje povlači strože sankcije. Svaka treća žena u Hrvatskoj je bila žrtva psihičkog ili seksualnog nasilja, podaci su evropske agencije Eurostat. Od toga je 12,7 posto žena reklo da je doživelo nasilje od intimnog partnera. Ono u čemu Hrvatice posebno odstupaju od evropskog proseka je seksualno uznemiravanje na poslu. Njih 36,4 posto navelo je da ih se seksualno uznemiravalo na radnom mestu, dok je procenat u Evropskoj uniji oko 30 odsto.
BLACK WEEK: Dvadeset odsto popusta na sve pretplate do kraja novembra! Pretplatite se na digitalno izdanje, štampano „Vreme“, bolji njuzleter Međuvreme plus ili podržite naš podkast bilo kojom sumom
', title: 'Dok nas smrt ne rastavi: Zašto žene Balkana nose crne venčanice', pubdate: '2025-11-25 06:45:15', authors: authors, sections: "Društvo", tags: "Femicid,Nasilje nad ženama,porodično nasilje", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Dok nas smrt ne rastavi: Zašto žene Balkana nose crne venčanice', 'pageContent': 'Užasnom statistikom Srbija, ali i ceo Balkan, dočekuju Međunarodni dan protiv nasilja nad ženama. Tokom 2024. godine ubijeno je najmanje 18 žena u Srbiji, dok je od početka 2025. godine zabeleženo najmanje 14 žrtava. Zapanjuje činjenica da su, u polovini slučajeva, počinioci nasilja bili ranije prijavljivani, a u većini slučajeva to su bili intimni partneri žrtava. „Dom, mesto koje bi trebalo da predstavlja sigurnost, i dalje je najopasnije mesto za žene koje trpe nasilje“, kažu iz Autonomnog ženskog centra. Ova organizacija je zato pokrenula kampanju koja nosi simboličan naziv „Dok nas smrt ne rastavi“, a govori upravo o romantizovanom poimanju ove formulacije pri sklapanju braka, koja često za žene žrtve nasilja znači ubistvo od ruke najbližeg - njihovog partnera. Zato žene nose crne venčanice.Nakon nedelja kampanje protiv ovog predloga, ministar pravde Nenad Vujić rekao je da su uvažili primedbe koje su im stigle.
„Time pokazujemo da pratimo debatu i da uvažavamo određene primedbe. Ovakvo rešenje je bila inicijativa ženskih i organizacija koje se bave nasiljem nad ženama i zaštitom žena i mi smo usvojili njihovu argumentaciju“, rekao je on.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Merima Đelilović, poznata digitalna kreatorka i influenserica iz Bosne objavila je snimak u kojem govori o tome da „svi primete kada ženi nokti izrastu pola centimentra“, ako je „dobila pet kilograma viška ili izađe u javnost nenašminkama“. Svi je pitaju: „Je li okej?“ „Stanu, primete. Za to svi imaju oči. Ali, niko nije primetio devojku koja beži od muškarca sa pištoljem usred Mostara“, govori Merima i vidno ljuta apeluje na sve koji na društvenim mrežama neadekvatno i tabloidno komentarišu femicid koji se dogodio u ovom gradu u ponedeljak, 17. novembra. Početkom ove godine vlast u Federaciji BiH, suočena s protestima zbog rasta broja ubistava žena, donela je zakon kojim je najavila efikasniju zaštitu žrtava porodičnog nasilja. Iz organizacija civilnog društva procenjuju da se u BiH dogodi oko 11 femicida godišnje, a ovo je prvo ubistvo žene nakon što su usvojene izmene Krivičnog zakona u Federaciji BiH, kojim je femicid okarakterisan kao krivično delo teškog ubistva koje povlači strože sankcije. Svaka treća žena u Hrvatskoj je bila žrtva psihičkog ili seksualnog nasilja, podaci su evropske agencije Eurostat. Od toga je 12,7 posto žena reklo da je doživelo nasilje od intimnog partnera. Ono u čemu Hrvatice posebno odstupaju od evropskog proseka je seksualno uznemiravanje na poslu. Njih 36,4 posto navelo je da ih se seksualno uznemiravalo na radnom mestu, dok je procenat u Evropskoj uniji oko 30 odsto.
BLACK WEEK: Dvadeset odsto popusta na sve pretplate do kraja novembra! Pretplatite se na digitalno izdanje, štampano „Vreme“, bolji njuzleter Međuvreme plus ili podržite naš podkast bilo kojom sumom
', 'pageDate': '2025-11-25 06:45:15', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
