“Pretnje novinarkama često dolaze iz krugova koji se pozivaju na ‘porodične’, ‘nacionalne’ ili ‘patriotske’ vrednosti. A zar osnovna vrednost ne bi trebalo da bude poštovanje žene? Kako je moguće da neko ženi ili devojci piše da je treba ubiti, proterati, označiti kao ‘neprijatelja’ – samo zato što radi svoj posao”
“Mnoge novinarke su prestale da prijavljuju napade i pretnje jer su shvatile da institucije ne rade svoj posao. Taj proces ne podrazumeva samo višemesečno čekanje, već i ponovno suočavanje sa onima koji su ih vređali, napadali, pretili im… U zemlji u kojoj su novinari ubijani, a slučajevi nikad razrešeni, u kojoj se preti i najuticajnijim novinarima, prirodno je da moje studentkinje i studenti u slušaonici pitaju: ‘Hoće li se to desiti i meni?’”
Napadi se dešavaju na ulici ili u vezi sa izveštavanjem na ulici, a ne događaju se zato što novinarka izveštava o toj i toj temi nego zato što uopšte izveštava
Kakav je položaj novinarki u društvu i u redakcijama? Sa čim se sve suočavaju? Koliko ima novinarki, a koliko urednica u Srbiji? Šta nam taj podatak govori? Zašto mlade novinarke odlučuju da, uprkos svemu, ostanu u toj profesiji i šta sve stoji protiv njih na tom putu
U sutrašnjem izdanju tabloid „Alo“ na naslovnoj strani objavljuje fotografiju poluobnažene žene za koju tvrdi da radi u tužilaštvu, kao i da je fotografija snimljena na radnom mestu. Šta će tužilaštvo preduzeti povodom saznanja da su nosioci javnih funkcija svesno učestvovali u delu koje se krivično goni, pitaju „Novinarke protiv nasilja prema ženama“
U medijima je sve više objava nasilja prema ženama, ali se i dalje olako otkrivaju identitet i žrtve i počinioca. Jedno je kad navedete da je nasilje preživela npr. A.B. sa Voždovca, a sasvim drugo kada napišete da je reč o C.D. (81), iz zaseoka tog i tog, koji je deo sela pored Brusa, pa još fotografišete i kuću
