Držva je ranjene, preživele i porodice ubijenih masakra u Duboni i Malom Orašju ostavila na cedilu. Sistem je još jednom zakazao. Pomoć ovim ljudima stiže iz humanitarnih akcija pokrenutim na privatnu inicijativu
“Naša potreba da uradimo nešto dobro vezana je za samu žrtvu naše dece. Naša deca su žrtve, ali žrtve čega? Ja dolazim do zaključka da su žrtve ovog društva. I onda stalno pokušavamo da osmislimo tu žrtvu, da joj damo neki smisao, da bude pokretač za nešto bolje u ovom društvu. Zato smo i istupili javno i nalazimo snagu u tome. Ali, kad činjenično pogledate – niko nije preuzeo odgovornost, procesi idu sporo ili ne idu uopšte, 3. maj medijski je zaboravljen… Vi već znate rečenice koje će se čuti u medijima, znate ono: ‘Danas se navršava pet meseci od tragičnog događaja…’ I to je sve što će se čuti…”
Više javno tužilaštvo u Smederevu podiglo je optužnicu protiv Uroša B. koji je, kako se sumnja, 4. maja ubio devet osoba
Poseta predsednika SAD kriznom području je presedan. Džo Bajden je svojim prisustvom u Tel Avivu hteo da još jednom naglasi podršku Izraelu, ali i da susretom u Amanu sa formalnim predsednikom Palestine i predsednikom Egipta spreči širenje sukoba u regionu i obezbedi humanitarni pomoć za Palestince. Nakon razaranja Al Ahli Arab bolnice u Pojasu Gaze od mirovne misije nema ništa
Roditelji su mi bili ateisti, tako sam odgajan u Banatu. Bio sam Jugosloven. Jevrejinom sam se osećao samo kada su me nacisti zbog porekla strpali u koncentrcione logore, ni pre ni posle toga. A onda se u subotu, 7. oktobra, nešto u meni desilo
U zamrznutim konfliktima koji dugo traju po pravilu periodično dolazi do usijanja i erupcije nasilja. Tako se mržnja militantnih Palestinaca prema “jevrejskom aparthejdu” prošlog vikenda smrtonosno izlila na izraelsku teritoriju. Odgovor uzdrmanog Izraela je brutalan. Izraelci i Palestinci su u ratu. Slike stradanja i jednih i drugih dele svet. Hezbolah, Iran i Sirija vrebaju priliku da se aktivno umešaju u rasplamsani sukob
Zašto bi dobri Srbi uopšte trebalo da znaju šta se početkom jula 1995. desilo u Srebrenici? Zato što pravo pitanje glasi: zašto se toliki trud ulaže da se sve to zaboravi?
„Ako su Majke Srebrenice išle u Jasenovac, onda smo mi i zbog njih dužni da budemo u Srebrenici“
Mi smo se našli u svojevrsnoj medijskoj metarealnosti, gde se praktično odvija kompletna polemika, istraga, manipulacija i komercijalizacija ova dva masakra u kojima su stradala deca i mladi ljudi bez ikakve krivice. Upravo tu se krije jeziv paradoks medija u Srbiji, koji bilo da brane ili napadaju rijaliti koncept, zapravo ulaze u svojevrsnu metarealnost, koja u mnogo čemu neobično podseća na rijaliti
Aleksandar Vučić je posetio danas porodice ubijenih u masakru u selima Dubona i malo Orašje kod Mladenovca. Vučić je izrazio saučešće i rekao da veruje da će pravosudni sistem i institucije Srbije imati snage da na adekvatan način kazne ubicu. Za žrtve stradale dan ranije u tragediji u OOŠ "Vladislav Ribnikar" je rekao kako je zapalio sveću u crkvi i nije mislio da da od toga treba da pravi predstavu
U dopisu državnim institucijama koji je potpisala većina roditelja VII/2 odeljenja OŠ „Vladislav Ribnikar“, u kojem je 3. maja počinjen masakr, objašnjeno je zašto smatraju bespredmetnim da se u nedelju 21. maja sastanu sa presednicom Vlade Srbije, predstavnicima resornog ministarstva i Grada Beograda i ponavljaju se zahtevi i pitanja na koje do sada nisu dobili odgovor. Dopis prenosima u celosti uz saglasnost roditelja koji su ga potpisali
U petak je pobedu odnela pristojna Srbija. Građani koji su izašli na ulice su ispisali istoriju. Zaljuljali su brod koji je iscereni kormilar uputio ka pučini nenormalnosti. Taj 19. maj biće upisan kao datum početka povratka Srbije u civilizacijske tokove, tamo gde joj je i mesto
