Izmene posebnog zakona, leks specijalisa, za izgradnju kompleksa „Ekspo 2027“ trenutno su u Skupštini Srbije i čekaju prvu sledeću sednicu parlamenta kako bi bile usvojene. Šta u njima piše i zašto izazivaju veliku sumnju stručnjaka
Paviljoni na beogradskom Ekspu 2027. biće potom srušeni – a ko će i šta tamo graditi, ne zna se. Takođe, izgleda da vlast namerava da te paviljone pusti u „probni“ rad, bez upotrebne dozvole
To je još jedna pljačka SNS, kaže Marinika Tepić. To je već oproban recept na Beogradu na vodi, Moravskom koridoru i Južnom toku, kažu u Transparentnosti Srbija
Bez javne rasprave, menjaju leks specijalis, kako bi mogli da zaobiđu javne nabavke i puste u rad objekte koji neće imati upotrebnu dozvolu - čak dve godine.
Ovako bi, ukratko, mogla da glasi vest o izmenama zakona za izgradnju kompleksa „Ekspo 2027“ koje treba da usvoje poslanici u Skupštini Srbije. Plan predviđa da se projekat-džin širi do gradske opštine Novi Beograd, jer je izgradnjom Nacionalnog fudbalskog stadiona obuhvaćen i pojas obale duž reke Save od Bloka 45 do Ostružničkog mosta. Protiv ovih izmena ustalo je više organizacija, među kojima i Udruženje arhitekata, Građevinski i Arhitektonski fakultet. „Izmene leks specijalisa podrazumevaju krupne promene u svrhu ubrzavanja procedura“, objašnjava za „Vreme“ docentkinja na Građevinskom fakultetu Sanja Fric. „U ovom osetljivom trenutku, s obzirom na sve što se desilo u Novom Sadu, prilično je zabrinjavajuće da se objekti mogu pustiti u privremeni rad, u trajanju do dve godine bez upotrebne dozvole.“ Plan vodi zemlju i ka novom ozbiljnom urušavanju procesa transparentnosti, iako se Srbija na svetskoj listi Indeksa percepcije korupcije, već sunovratila na najlošiju poziciju od 2012. godine. „Ni kod donošenja posebnog zakona o Ekspu nije bila organizovana javna rasprava 2023. godine, a ni sada, kada su urađene značajne izmene i dopune“, kaže za „Vreme“ Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija. „To je suprotno poslovniku same Vlade Srbije. Izmene nisu dostavljene na mišljenje ni Agenciji za borbu protiv korupcije, što je obavezno u oblastima javnih nabavki.“Stadion i ponton na Savi Izmene su trenutno na javnom uvidu u okviru takozvane četvrte faze razvoja Prostornog plana, kojom je obuhvaćena površina od 813,6 hektara. Pored brojnih parcela u Surčinu, plan obuhvata i 152 cele katastarske parcele na Novom Beogradu, kao i delove još 89 parcela na toj opštini, prenosi Forbs Srbija. Nacionalni fudbalski stadion će poslužiti kao lokacija za specijalizovanu izložbu „Ekspo 2027“, a poslednjim izmenama će biti pripremljen teren za poslednju fazu. Za stadion je predviđena površina od 31,41 hektara, a za prateće sportske sadržaje 62,02 hektara. Na reci Savi planirano je međunarodno putničko pristanište, ponton za javni prevoz, kao i pristanište za potrebe izložbenog prostora. Agencija za prostorno planiranje objavila je 11. februara javni uvid u nacrt prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog fudbalskog stadion. Svi zainteresovani mogu da ga vide do 24. februara u Gradskoj upravi Beograda, kao i u digitalnom formatu na sajtu Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Srbije i stranici Grada Beograda. Posle Novog Sada - opet isto Za razliku od osnovnog zakona za Ekspo, u izmenama, objašnjava docentkinja na Građevinskom fakultetu Sonja Fric, nije potrebna saglasnost za studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, pre odluke o izdavanju građevinske dozvole. „I postupak ranog javnog uvida, koji je po Zakonu o planiranju i izgradnji obavezan, se suštinski izbacuje, a postupak javnog uvida, koji je obavezan da traje mesec dana, se skraćuje na 15 dana. To je kratak period za reakciju i eventualne primedbe svih zainteresovanih strana na koji plan može imati uticaj“, dodaje Fric. Skraćivanje procedura i žurba u realizaciji projekata, verovatno je doprinelo tragediji u Novom Sadu, misli docentkinja i navodi da je „možda ovo pravi trenutak da kao struka svi zastanemo, dobro analiziramo postojeće zakone i procedure, a sve eventualne izmene vratimo prvo u proces stručne i javne rasprave, a potom tek u skupštinsku proceduru.“ Sličnosti i razlike sa Beogradom na vodi Naprednjačka vlast je i ranije donosila leks specijalise, a najpoznatiji je za Beograd na vodi. Tu su i projekti za Moravski koridor, kao i za izgradnju stanova za pripadnike službi bezbednosti. „Zajednička karakteristika zakona za Beograd na vodi i Ekspo jeste da se kroz njih predviđaju drugačije procedure - u pogledu eksproprijacije, planiranja i izgradnje, javnih nabavki i drugih pitanja“, objašnjava Nemanja Nenadić. „Sam modalitet koji je ovde korišćen kod javnih nabavki je donekle različit. Na primer, kod Beograda na vodi se javne nabavke pominju samo u kontekstu 'prebijanja' između grada Beograda i preduzeća Beograd na vodi doo. Tako je ova firma dobila posao bez nadmetanja.“ Nisu naprednjaci ipak bili prvi Iako je praksa donošenja posebnih zakona za pojedine projekte zaštitni znak aktuelne vlasti, i ovde kao i u drugim slučajevima, su kao uzor mogli da posluže postupci političkih prethodnika, dodaje Nenadić. Tu su naročito bili značajni zakoni koji su doneti o podršci građevinskoj industriji u doba ekonomske krize 2010. godine, objašnjava direktor Transparentnosti, „koji je isključio primenu bitnih odredbi zakona o javnim nabavkama, a od kojih je najčuveniji izgradnja naselja Stepa Stepanovic“. Ustavni sud nije prihvatio inicijativu Transparentnosti Srbija i Koalicije za nadzor javnih finansija za ocenu ustavnosti ovog zakona, jer se pozvao, dodaje Nenadić, gotovo isključivo na ekonomske umesto na pravne razloge donošenja regulative. Drugi primer je poseban zakon koji je 2013. donet za izgradnju Južnog toka. „Štetni efekti ovog zakona su izostali jer je projekat stopiran“, govori Nenadić o ukidanju Južnog toka još 2015. godine zbog spora između Rusije i Evrope oko vlasničke regulative firmi u energetici.', 'pageDate': '2025-02-14 13:20:22', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });@lea.i.tanja EXPO 2027 Epohalna krađa #expo #paris ♬ original sound - Lea i Tanja
