Leks specijalis o posebnim postupcima radi realizacije izložbe EXPO 2027 obuhvata čak i izgradnju stanova, a da nije precizirano da oni moraju da budu unutar granica Prostornog plana područja posebne namene.
Taj zakon bi od velikog dela Beograda, pa i cele Srbije mogao da napravi gradilište za navodne pozrebe EXPO-a.
A objekti koji će biti izgrađeni za EXPO moći će čak dve godine da se koriste bez upotrebne dozvole.
Javna rasprava o izmenama tog zakona završena je 14. jula, nakon samo dva sata. Iza nje ostalo je mnogo više neodoumica nego odgovora.
U fokusu javne rasprave bile su upotrebne dozvole, a država nije odustala od toga da objekti koji budu izgrađeni za potrebe EXPO-a mogu da budu otvoreni bez nje.
Državna sekretarka u Ministarstvu finansija Slavica Savičić tvrdi da će svi objekti proći detaljan tehnički pregled, ali da neće dobiti upotrebnu dozvolu. Zašto, ako je sve u redu? To nije objasnila.
Navela je i da će, kada EXPO bude završen, svi objekti ponovo proći tehnički pregled.
Paralelni zakonski okvir
Urbanistkinja iz kolektiva Ministarstvo prostora Božena Stojić kaže za „Vreme“ da je leks specijalis još od kada je donet 2023. godine suspendovao druge važeće zakone i njihove odredbe.
„Nedvosmisleno je propisano da predmet tog posebnog zakona, koji suspenduje druge važeće zakone i njihove odredbe, nije samo prostor unutar granica Prostornog plana područja posebne namene nacionalnog fudbalskog stadiona i svih njegovih sadašnjih i budućih faza, već i svi prostori i objekti van granica tog plana, koji su u funkciji održavanja EXPO-a“, ukazuje Stojić.
Pritom je izbegnuto da se precizno navede koji su to tačno prostori i objekti. A to znači da je ostavljen prostor da Vlada Srbije slobodno, prozvoljno, po sopstvenom nahođenju proglašava gotovo bilo koji prostor i objekat kao predmet leks specijalisa.
„U tom smislu, praktično posmatrano, ovo i nije poseban zakon koji se odnosi samo na kompleks EXPO, već jedan paralelni zakonski okvir koji se može primeniti na teritoriju čitave države. Prema tome, leks speciјalis omogućava hitnu izgradnju čak i stanova, što je i navedeno kao predmet zakona u članu 1“, kaže Stojić.
Presedan u praksi planiranja
Navedeno je da je reč o stambenim objekatima za smeštaj učesnika i posetilaca, ali se ne precizira da ti objekti moraju biti locirani unutar granica Prostornog plana područja posebne namene nacionalnog fudbalskog stadiona.
To dalje znači, napominje Stojić, da stanovi mogu da budu građeni bilo gde, samo „uz pokušaj obrazloženja o opravdanosti odabira lokacije“.
„Međutim, otvoreno je pitanje koliko stanova je neophodno za smeštaj učesnika i posetilaca, i to ostavlja mnogo prostora za zloupotrebu, posebno jer očekivani broj posetilaca očigledno nije poznat i predstvalja promenljivu kategoriju i sredstvo za plasiranje i održavanje medijskog narativa o tome koliko nam benefita donosi ova manifestacija“, upozorava Stojić.
Kada je reč o izradi Prostornog plana područja posebne namene nacionalnog fudbalskog stadiona, odnosno o području koje bi taj plan mogao da obuhvati, Stojić podseća da je tim povodom napravljen presedan u praksi planiranja.
Izrada Prostornog plana područja posebne namene nacionalnog fudbalskog stadiona započeta je 2018. godine. Četiri godine kasnije Vlada Srbije promenila je Odluku o izradi plana, dakle nakon što je plan već usvojen, čime je omogućeno da se ovaj plan radi fazno.
„Međutim, Odlukom nije definisano niti koliko faza će ovaj plan imati, niti šta sve može da bude predmet tih narednih faza i uđe u obuhvat ovog plana. Praktično, granice ovog plana su sasvim neodređene, što ostavlja hipotetičku mogućnost i da površina plana bude neograničena“, kaže Stojić.
Za EXPO 813 hektara – za sada
Za sada su usvojene četiri faze Prostornog plana. Prve tri su kompleks nacionalnog fudbalskog stadiona površine 114 hektara, kompleks EXPO površine 281 hektar, dodatna infrastruktura i javni sadržaji uz prethodno planirano stanovanje na površini od 350 hektara.
Četvrta faza, zbirno nazvana Tematski park, podrazumeva Savski nasip sve do Bloka 45, na kojem se planira izgradnja međunarodnog putničkog pristaništa i dodatnih 252 hektara poljoprivrednog zemljišta u zoni sanitarne zaštite beogradskog vodoizvorišta za nedefinisane sadržaje.
Dosadašnje četiri faze plana obuhvataju površinu od 813,65 hektara.
„S punim pravom možemo očekivati dodatna proširenja granica ovog plana – i petu i šestu, što da ne i jedaneastu fazu. Ipak, ne može se desiti da on obuhvati baš celu teritoriju grada i države. Sa druge strane, sistem i procedure su (re)dizajnirani tako da tamo gde Prostorni plan područja posebne namene nacionalnog fudbalskog stadiona ne može da stigne, može da stigne leks specijalis“, objašnjava Stojić.
A upravo to se, kaže, već dešava i kao primer navodi plan za potpunu transformaciju Parka prijateljstva na Ušću, odnosno rušenje postojećeg objekta pejzažne arhitekture, a zbog izgradnje akvarijuma, Prirodnjačkog muzeja, jarbola i gondole.
Naravno, tu je i proširenje prostornog plana Beograda na vodi, odnosno rušenje Beogradskog sajma i tranformacija hale 1 u svrhe održavanja EXPO-a.
Dve godine bez upotrebne dozvole
Stojić naglašava da predložene izmene i dopune leks specijalisa predviđaju i uvođenje dodatne odredbe koja se odnosi na suspendovanje važećeg Zakona o planiranju i izgradnji i procedure izdavanja upotrebne dozvole.
Redovna procedura prema važećem zakonskom okviru nalaže da se objekat može pustiti u upotrebu onda kada se za njega izda upotrebna dozvola.
Postupak izdavanja upotrebne dozvole je složen i zahteva obimnu dokumentaciju – kako bi se utvrdilo da je objekat bezbedan za upotrebu – i propisan je zakonskim i podzakonskim aktima.
„Izmenama leks specijalisa predlaže se da se svi objekti koji su predmet tog zakona mogu pustiti u upotrebu bez upotrebne dozvole. Predlaže se odredba da je za te objekte dovoljno da Komisija za tehnički pregled objekta izda pozitivan izveštaj, što inače u redovnoj proceduri predstavlja samo jedan od mnoštva preduslova i samo prvi korak ka dobijanju upotrebne dozvole – i objekat se može koristiti za redovnu upotrebu“, kaže Stojić.
Predlaže se i odredba koja nalaže da se upotrebna dozvola mora pribaviti za sve objekte koji su predmet leks specijalisa, ali čak dve godine nakon završetka objekta.
Za to vreme, zaključuje Stojić, objekti se mogu redovno koristiti iako nemaju garancije da su bezbedni za boravak ljudi.
