Nakon najtoplijeg dana ikada, istraživači kažu da globalno zagrevanje može značiti u budućnosti propadanje useva na kopnu, kao i “tiho iščezavanje” u okeanima
I danas se u Srbiji očekuju vremenske nepogode. Posle podne i uveče na severu, zapadu i u centralnoj Srbiji biće uslova, kako upozoravaju metereolozi, za jake razvoje oblačnosti koji će donositi kišu i pljuskove praćene grmljavinom, pojačan vetar, lokalno i grad. Sutra se u Srbiji, takođe, očekuje oblačnost koju mogu da prate jaki pljuskovi i grmljavinske nepogode praćene olujnim vetrom
U svetu, a i u Srbiji, trenutno se mogu predvideti klimatske promene u narednih 30 do 50 godina. Ukoliko se budu donosile odgvorne odluke na nivou cele planete, možemo da očekujemo najblaži scenario. U suprtotnom se predviđaju toplotni talasi u trajanju i do 130 dana
Džejms Hansen, koji je svedočio u Kongresu o globalnom zagrevanju 1988, kaže da se svet približava "novoj klimatskoj granici"
Temperature u Evropi bi sledeće nedelje mogle da obore trenutni evropski rekord - 48,8 Celzijusa koliko je izmereno na Siciliji u avgustu 2021
Čini se da je trenutno rat bitniji od gladi, takva situacija samo još više otežava spoznavanje klimatskih izbeglica. Jasno je da trenutno ne postoji rešenost da se problem klimatskih izbeglica i gladnih prevaziđe. Tu je rešenje znatno lakše naći od onog za rešavanje oružanih sukoba. Milijarde koje su poslate u Ukrajinu za oružje mogle su stabilizovati situaciju u Etiopiji, Južnom Sudanu i Sudanu
Istraživači veruju da će u narednim mesecima biti oboreno još rekorda kako El Ninjo bude jačao. Od početka ove godine sve je veća zabrinutost zbog brzog rasta temperatura na kopnu i na moru
U mnogim delovima sveta ozloglašeni meteorološki fenomen El Ninjo ponovo se pojavio i gotovo je izvesno da će uticati na globalnu klimu u drugoj polovini ove godine, saopštila je u Ženevi Svetska meteorološka organizacija (WMO). Početak El Ninja znatno povećava izglede da će ponovo biti oboreni temperaturni rekordi
Naučnici upozoravaju da bi Arktik do oktobra 2050. godine mogao da izgubi svu količinu leda
Održivo vazduhoplovno gorivo (bio-gorivo) činiće do 2050. godine 70 odsto ukupnog goriva predviđenog za letove po Starom kontinentu. Avio kompanije će morati da sipaju samo onoliko benzina koliko im je potrebno za let, nikako više od toga, dok će aerodromi biti u obavezi da izgrade infrastrukturu za dovod bio-goriva.
Kako proizvodimo energiju? Koliko je i zbog čega energetski sektor ranjiv na promene klime? Šta je država obećala? Šta nauka predviđa u narednim decenijama i šta to za nas znači? Koje su mere neophodne kako bismo se prilagodili očekivanim promenama? Zašto treba da budemo veoma pažljivi kada je reč o hidropotencijalima? I zašto su važne energetske zadruge
Američki Zapad preživljava najgoru i najdužu sušu od 800. godine nove ere, otprilike od vremena kada je vladao Karlo Veliki, objavljeno je u časopisu „Nature Climate Change.“ Poslednja višedecenisjka suša u Americi dogodila tokom 1500-ih godina, ali nije bila ovako pogubna
Japansko ostrvo Kjušu u nedelju ujutro pogodio je supertajfun. Očekuje se da će krenuti prema Tokiju. Uragani ovakve snage su, između ostalog, poslednica i klimatskih promena
Vrela suša ovog leta pretvara u oblak prašine ranije već dobrano potkopana dva stuba evropske države blagostanja – jeftinu energiju i jeftinu hranu. Vodeća lica evropske upravljačke elite, zagubljena u magli rata na istoku Evrope, nisu u stanju da reše taj fundamentalni problem, čijem nastanku su doprinela. A politička klima može biti ćudljiva: vrelo leto, tmurna jesen, zima nezadovoljstva
Zbog klimatskih promena u pojedinim regijama, u kojima toplotni talasi inače ukupno godišnje traju 20 dana, predviđa se čak pola godine ekstremnih temperature. Komforna zona za ljude su temperature između 4 i 35 stepeni Celzijusa, kada vlažnost ne prelazi 50 odsto
Povodom toplotnog talasa koji je stigao u Srbiju i ove godine u nekim evropskim zemljama obara rekorde, objavljujemo prošlogodišnji tekst Slobodana Bunjevića o posledicama globanog zagrevanja. Tada je na Siciliji bilo zabeleženo rekordnih 48,8 stepeni, a sve jači požari su besneli u Rusiji, SAD, Turskoj i Grčkoj. Klima postaje neumoljiva
"Naša posvećenost: klimatski neutralan kontinent do 2050. Sa našim Evropskim zelenim planom investiramo u našu planetu kako bismo se borili sa učincima klimatskih promena. Svaki napor je važan", navela je Evropksa komisija na svom Tviter nalogu. Planovi za ozdravljenje obolele planete su ambiciozni kao i uvek, ali je njihova realaizacija sasvim druga priča
Srbija je četvrta zemlja na svetu po procentu uglja u proizvodnji električne energije. Ispred se nalaze samo Indija, Južna Afrika i Mongolija, a približno iste rezultate imaju Poljska i Kazahstan
U petak 4. februara svečanom ceremonijom u Pekingu biće otvorene 24. Zimske olimpijske igre. Novo istraživanje pokazuje da će zbog globalnog zagrevanja organizacija zimskih sportskih takmičenja biti sve izazovnija. Ovo će biti prva Olimpijada na kojoj će se koristiti samo veštački sneg
Istraživanje koje je kombinovalo klimatski model i ponašanje vegetacije i koje su sproveli francuski naučnici Žoel Gujo, paleoklimatolog iz Evropskog centra za geonauku, i Volfang Karamer, naučni direktor Mediteranskog instituta za biodiverzitet i ekologiju, pokazuje da će se šume do kraja veka seliti na sever, a da će Sredozemlje polako postajati pustinja
