Pseći izmet postaje epidemiološka opasnost po ljude

Poslednjih decenija, u svetu i kod nas, evidentan je stalan porast broja pasa u urbanim sredinama. Vlasnici pasa puštaju svoje ljubimce na zelene površine – parkove, šetališta, bazenčiće za pesak i druge javne površine, koje oni zagađuju svojim izmetom.

Izmet pasa, sem neprijatnog izgleda i mirisa, predstavlja i epidemiološku opasnost s obzirom na to da su psi pravi domaćini velikog broja zoonotskih parazita (parazita koji inficiraju i ljude i životinje), čija jaja eliminišu izmetom u spoljnu sredinu. 

U tesnoj kohabitaciji pasa lutalica i ljubimaca koji su u neposrednom okruženju ljudi, ova stalna kontaminacija javnih površina jajima parazita ukazuje na to da je stalno prisustna mogućnost infekcija ljudi. Ovo su potvrdila mnogobrojna istraživanja, kako u svetu tako i kod  nas; još je sedamdesetih godina engleski naučnik Vudrof izneo postulat da, ukoliko je zagađenih javnih površina u gradu više od 5 odsto, to postaje ozbiljna epidemiološka opasnost po ljude.

Infekcijama najviše su izložena deca

Infekciji su najviše izložena deca koja se tu igraju, i često neoprane ruke stavljaju u usta čime unose i jaja parazita. Uprljane ulice su takođe epidemiološki i ekološki problem. Gazeći preko izmeta pasa na cipelama možemo doneti jaja parazita u kuću, a odatle do infekcije samo je jedan korak.

Stepen inficiranosti ovih prostora zavisi od broja jaja parazita po kilogramu zemljišta, a brzina razvoja parazita od mikroklimatskih uslova koji vladaju u pojedinim delovima godine. Tako se pri izučavanju ovog vida zagađenosti i procene rizika nastanka humanih infekcija moramo voditi poznavanju bioklimatskih uslova, kako bi uzimanje uzoraka i tumačenje rezultata bilo saglasno sa stvarnim stanjem na terenu. 

Promena mikroklime Beograda donosi dodatne promene

Na osnovu dosadašnjih istraživanja uočena je promena u populacijama parazita koja je nastala usled uticaja klimatskih promena u Beogradu tokom zadnih decenija. Usled blagih zima, jako toplih leta, padavina, prevalenca pojedinih parazitskih vrsta je manja, a istovremeno su se pojavile vrste parazita kojih ranije nije bilo na ovom prostoru.

Međutim, iako je procenat određenih parazita pao, to ne znači da oni danas predstavljaju manju epidemiološku opasnost. Naime, promene mikroklimata, koji je u zadnjih par godina imao značajno povećanje prosečne temparature i vlažnosti vazduha, zapravo je pogodovao razvoju pojedinih parazita, a naročito T. canis, koja ima najveći epidemiološki značaj kao uzročnik humane toksokarijaze, poznatije kao sindrom larve migrans, kao i Ancylostomidae sp.

Kako su to klimatske promene pogodovale ovim parazitima, ako istraživanja pokazuju da su njihova prisutnost manja nego što je nekada bila? 

Odgovor je jednostavan – za razliku od proteklih decenija, danas više nema padova u njihovoj raširenosti tokom zimskih meseci. Sada su tu, prisutni tokom cele godine. Mikroklimatske promene u Beogradu dovele su i do značajnog povećanja protozarnih infekcija pasa, i samim tim veće kontaminiranosti javnih površina njihovim razvojnim oblicima.

Ali važno je i napomenuti da se ove promene u populacijama parazita nisu dogodile isključivo usled promena u bioklimatskim uslovima, već je veliki udeo imao i higijenski režim čišćenja zemljišta na navedenim površinama. 

Ceo tekst čitajte na Kilima 101

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com