Scenario superćelijskih oluja u Beogradu će se ponoviti, počevši od večeras. Tokom noći i sutra popodne ponovo ćemo imati olujno nevreme, priča za „Vreme“ profesor na Odseku za meteorologiju Fizičkog fakulteta i klimatolog Vladimir Đurđević.
Nakon prolaska tog fronta koji će sa sobom nositi oluje imaćemo zahlađenje od jedno tri, četiri dana.
„Temperature će biti uočljivo niže nego što su trenutne, a posle toga bi trebalo da imamo malo toplije vreme“, rekao je Đurđević.
Na pitanje da li se pamti ovakvo vreme, odgovorio je da je teško napraviti tačnu kategorizaciju koliko je koje nevreme bilo jako „jer se ponekad desi jako nevreme koje ne pogodi neka naseljena mesta ili mesta koja imaju kritičnu infrastrukturu, nego se dese „negde u prirodi“.
Ovo nije priča za naše krajeve
Klimatolog je istakao da je ovo jedno od najjačih nevremena koje je pogodilo Srbiju i da postoje mnoge „specifičnosti“ kod ove oluje koje odudaraju od tog tipa nevremena u, recimo, drugim krajevima.
Naime, superćelijska oluja retko se dešava danima za redom. Za ovakav tip nevremena „tipično je da se desi u toku jednog popodneva ili jednog dana i onda dođe do stabilizacije atmosfere“, objašnjava Đurđević.
Neuobičajeno je i da je ovaj put bila pogođena jako velika površina čitavim sistemom olujnih oblaka. U tom smislu, kaže on, „ovo nije standarna priča – priča za naše krajeve“.
Drugi ekstrem: Visoke temperature
Ove godine RHMZ upozorio je da će temperature dostizati do 40 stepeni i na tropske noći, što je drugi ekstrem u odnosu na olujno nevreme. Razlozi za strah od ekstremne klimatske budućnosti su sve veći, a o tome svedoči i upozorenje naučnika iz Velike Britanije Simona Luisa da će trenutna globalna politika dovesti do zagrevanja od 2,7 stepeni do 2100. godine.
Kako objašnjava Đurđević, razlog zašto je vreme postalo ekstremnije poslednjih godina su klimatske promene.
„Najčešće taj problem komuniciramo pričajući o tome da je planeta toplija za jedan stepen u poseku u odnosu na period pre 150 godina. Na toplijoj planeti, čak i za samo jedan stepen, možemo očekivati mnogo više ekstremnih događaja“.
Moramo da naučimo da živimo sa tim
Međunarodne politike ne idu u pravcu ispunjenja Pariskog sporazuma koji je usvojen 2015. godine, a to je da se ceo ovaj problem stabilizuje na granici od dva stepena, odnosno da se dalji proces zagrevanja planete zaustavi na dva stepena.
Ovo je razlog zašto Đurđević očekuje da će u budućnosti biti češćih pojava ekstrema kakve su suše, poplave, padavine, intenzitet i učestalost talasa.
„Ovo što se trenutno dešava je neka vrsta uvoda u ono što možemo da očekujemo u budućnosti. U tom smislu, treba da se prilagodimo ekstremnijoj klimi i da naučimo da živimo sa tim“.
Da bismo ispunili Pariski sporazum, sve zemlje sveta bi morale do 2050. godine da napuste korišćenje uglja, nafte i gasa. „Trenutno neke zemlje ulažu napore da to urade, ali gledajući širu sliku, i dalje nismo na putu koji vodi ka ispunjenu tog cilja“, zaključuje klimatolog.
Ana Elez
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
