Festival

RUTA: Razumeju se iako govore srpski, makedonski i slovenački

U Beogradskom dramskom opet gostuju pozorišta iz šest glavnih jugoslovenskih gradova članova Putujućeg festivala Regionalne unije teatara, govore svojim jezicima, i – razumeju se

Srbija i Pokret nesvrstanih

Zašto će Srbija 1. septembra slaviti Dan nesvrstanih?

Kako se nesuđeni premijer Đuro Macut obreo u veličanju Pokreta nesvrstanih, sprovođenju spoljne politike koja je bila jedan od trejdmarkova Titove komunističke Jugoslavije

In memoriam

Preminuo Vladimir Goati

Vladimir Goati bio je politikolog, sociolog i analitičar političkih i društvenih procesa u Srbiji i na prostoru bivše Jugoslavije

Feljton: Kosovska ideologija (I)

Lazar Hrebeljanović – od vojskovođe do sveca

U kosovskom mitu našle su se međusobno neuskladive vrednosti herojske vrline i martirskog ideala zbog toga što je u crkveni diskurs prodro, što se tu nametnuo, odjek stvarnih događaja, što su se tu našle nezvane istorijske činjenice. Ovozemaljski podvig neustrašivog vojskovođe koji je pošao u boj protiv nadmoćnog neprijatelja, prekriven je verskim mučeništvom

Dan mladosti

Sećanje na Dan mladosti: Stotine ljudi u mimohodu u Kući cveća

Brojni poštovaoci Josipa Broza Tita, delegacije boraca i organizacija koji baštine sećanje na Narodnoolslobodilačke borbe odali su počast Titu povodom nekadašnjeg Dana mladosti

Automobili

„Jugo“ se vraća: Kako je stekao sumnjivu popularnost u Holivudu

Iako je američkim vozačima zadavao glavobolje, „jugo“ je stekao kultni status u Holivudu. Nekadašnji simbol Jugoslavije bi uskoro mogao dobiti drugu šansu, ali u modernom izdanju

Automobili

Povratak „juga“ na velika vrata

Profesor Aleksandar Bjelić iz Nemačke želi da do 2027. godine razvije prototip modernog „juga“ i predstavi ga na izložbi Expo 2027 u Beogradu

In memoriam

Preminuo Dražen Dalipagić

Proslavljeni jugoslovenski košarkaš Dražen Dalipagić bio je član Kuće slavnih i osvajač najvećih takmičenja na klupskom i reprezentativnom nivou

Jugonostalgija

Zašto Srbi žale za Jugoslavijom

Čak 81 odsto ispitanika u Srbiji smatra da je raspad Jugoslavije bio greška. Istoričari objašnjavaju za „Vreme“ da li je u pitanju famozna jugonostalgija ili nešto drugo

Festival LIFFE

Ognjen Sviličić: Ovo je bivša Jugoslavija

Festival filmske režije LIFFE u Leskovcu koncentrisan je na ostvarenja država bivše Jugoslavije. Njegov selektor kaže „čim se pojavi prvi kadar na platnu, gledalac zna, ovo je bivša Jugoslavija, takva je scenografija, takva su lica ljudi“

Preporuka

„Kiklop“ Ranka Marinkovića posle dvadeset godina opet u Srbiji

„Kiklop“ je knjiga jugoslovenskog a zatim hrvatskog pisca Ranka Marikovića koju treba čitati onda kada postoji stvarna opasnost od požara. Nedavno ju je objavio beogradski „Kontrast“

In memoriam: Budimir Lončar (1924-2024)

Preminuo je veliki jugoslovenski diplomata, svetski državnik

Budimir Lončar, jugoslovenski i hrvatski diplomata, pronađen je danas u moru, u svom rodnom mestu na ostrvu Ugljen

Preporuka

Ivan Ivanji: Bilo jednom u Jugoslaviji

„Moram iskreno da izjavim da ja svedočim o svom viđenju određene osobe ili konkretnog događaja. Ako je pogrešno, greška je moja. Ko se ne slaže neka mi oprosti“, napisao je Ivan Ivanji u uvodu knjige „Bilo jednom u Jugoslaviji“ koja je objavljena nekoliko nedelja nakon njegove smrti

„Vreme“ istražuje

Tajna sefa 555: Koliko je Titovih dragocenosti pokradeno?

„Vreme“ donosi veliko istraživanje sage oko Titovog nasledstva, pohranjenog u sefu Narodne banke. Ishod čekaju potomci, država, ali i porodica Karađorđević koja se uzda u restituciju

Filatelija

Prigodne poštanske marke: Mala priznanja velikim vrednostima

Prigodna poštanska marka koju je poslednjeg dana 2023. dobio Bata Živojinović priča o njemu, ali i o duhu vremen u kome je živeo

Kultura sećanja

Arhive sećanja povodom nekadašnjeg Dana Republike

U Zagrebu, regionalna platforma za kulturu Kooperativa obeležava jugoslovenski Dan Republike

Društvo

Jugosloveni hoće da budu Jugosloveni

Narodni pokret Jugosloveni predao inicijativu da se Jugoslovenima prizna status nacije

Sučeljavanje s prošlošću

Mladi u Srbiji: Šta to beše Srebrenica?

Velika većina mladih ljudi u Srbiji, starosti između 18 i 30 godina, kaže da tokom školovanja nisu dobili dovoljna i adekvatna znanja o ratovima devedesetih godina na prostoru Jugoslavije, pokazuje istraživanje Inicijative mladih za ljudska prava

Komentar

Instrumentalizacija kulture sećanja: Patriotizam i igre brojeva 

Zašto je položaj savršene žrtve i takmičenje ko je veća žrtva kroz istoriju tako važan? I kako su sa tim povezane neprestane rasprave oko broja stradalih i ubijenih

Preporuka

O deceniji kad se ovde dobro živelo

„Dvadeset četiri hiljade poljubaca“ Frenčeske Rolandi, knjiga o popularnoj kulturi i ljudima koji su imali sreću da na ovom mestu žive pedesetih i šezdesetih prošlog veka

Feljton: Alhemija bombe (2/4)

Između Staljina i radijacije

Njihova imena izazivaju strah. Nije neophodno da poznajete strukturu atomskog jezgra ili da razumete silinu lančane reakcije, dovoljno je samo da neko u prostoriji izgovori jednu od tih zastrašujućih reči – Hirošima, Černobilj, Fukušima – zli dusi nuklearne fizike odmah će izviriti iz mračnih uglova. Dramatična istorija nuklearne ere opisana je u knjizi Alhemija bombe Slobodana Bubnjevića kroz dvadeset takvih strašnih toponima, raznolikih lokacija na planeti gde je korišćenje energije atoma ostavilo trajne ožiljke i preraslo u svojevrsne simbole savremenog doba. Nedeljnik “Vreme” u četiri nastavka donosi odlomke iz poglavlja 13, posvećenog nastanku i razvoju nuklearnog instituta Vinča

Feljton: Alhemija bombe (1/4)

Titov reaktor

Njihova imena izazivaju strah. Nije neophodno da poznajete strukturu atomskog jezgra ili da razumete silinu lančane reakcije, dovoljno je samo da neko u prostoriji izgovori jednu od tih zastrašujućih reči – Hirošima, Černobilj, Fukušima – zli dusi nuklearne fizike odmah će izviriti iz mračnih uglova. Dramatična istorija nuklearne ere opisana je u knjizi Alhemija bombe Slobodana Bubnjevića kroz dvadeset takvih strašnih toponima, raznolikih lokacija na planeti gde je korišćenje energije atoma ostavilo trajne ožiljke i preraslo u svojevrsne simbole savremenog doba. Nedeljnik “Vreme” donosi odlomak iz poglavlja 13, posvećenog nastanku i razvoju nuklearnog instituta Vinča

Tito i javnost

Najbolji loš govornik na svetu

Javni nastupi predsednika su se ozbiljno pripremali. Pojedina ministarstva ili druge ustanove davale su pismene predloge, a komisija u njegovom kabinetu, koji smo zvali “maršalat”, sve bi utanačila. Tito je relativno često držao govore u javnosti, ali uvek određenim povodom, držeći se teme, uvek iznoseći stav predsednika države. Retko bi odstupao od unapred napisanog teksta. Nikada ti nastupi nisu prelazili u nekakvo ćaskanja sa publikom, ma kome da se obraćao. Imao sam utisak da je on mrzeo da čita govore koje su pisali za njega iako bi ih prethodno pogledao i odobrio

Kultura

Izložba „Lavirint 90ih“: Put ka regionalnom centru za pomirenje

U Prostoru Miljenko Dereta postavljen je lavirint da se posetioci, dok lutaju kroz događaje devedesetih, u njemu gube i da se pitaju da li smo mi kao pojedinci i kao društvo izašli iz njih, da li ima izlaza i gde je. Izložba je prvi korak inicijative regionalnog „Muzeja 90ih“

Srbija

„Pljuni i zapjevaj“: Na novom popisu porastao broj Jugoslovena

Na popisu iz 2011. godine u Srbiji je živelo 23.303 građana koji su se izjasnili kao žitelji države koje odavno nema, dok ih je na prošlogodišnjem bilo 27.143. Da li se radi samo o nostalgiji, ili nekom vidu protesta protiv aktuelnog trenutka na Balkanu

Društvo

Mladi o Jugoslaviji: Paradoksi na koje se ne obraća pažnja, a prisutni su

U Domu omladine počinje ciklus tribina o državi iz koje je potekla sadašnja Srbija, na kojima će mladi istraživači, neopterećeni ni Jugoslavijom ni ratom u kome je nestala, analizirati njene dobre i loše strane. Očekuje se da ćemo na kraju svi nešto naučiti

U novogodišnjem dvobroju: Početak novinarstva u SFRJ

Bilo jednom u Jugoslaviji

Šef agitpropa Srbije, drug Gedža, smatrao je da treba da radim u redakciji “Omladine”. Nisam tada obraćao pažnju na to da se drug Gedža građanski zvao Dobrica Ćosić; pa i za Tita smo znali da se zove Josip Broz, ali je prosto bio Tito. Niko tada ni slutio nije šta će drug Gedža sve postati: nagrađeni i slavljeni književnik, disident, predsednik Jugoslavije, otac nacije. Za mene je on tada bio Agitprop, znači upravljač sudbinom, na pamet mi nije padalo da se bunim