Studenti su zauzeli Studentski kulturni centar, u koji ne može da se uđe bez indeksa. SKC nije samo obična kulturna ustanova, već mesto gde se studentski bunt rađao, razvijao i prenosio, mnogo pre nego što su se današnji studenti rođeni
Za razliku od protesta održavanih prethodnih godina i decenija, gde se policija „neprijateljski” odnosila prema učesnicima i odbijala svaku komunikaciju, ovo sada je potpuno drugačije, kao „rodbinski”.
Novi studentski protest u Nišu nosi naziv „ Došlo je na naplat(n)u”, a biće održan u nedelju, 9. februara, na naplatnoj stanici „ Niš- sever” koja će biti blokirana više sati
Ministar kulture Nikola Selaković je bio svestan pištaljki pod svojim prozorom. Kao što su i kulturnjaci u blokadi njegovog Ministarstva videli da ih sa prozora tog istog Ministarstva ljudi pozdravljaju. Delovali su složno, da su na istoj strani. Selaković je bio sam.
Ministarstvo kulture blokirali su ljudi koji proizvode kulturu sa nezavisne scene i iz ustanova i institucija kulture, s ciljem da se ujedinjeni izbore za promene
Kultura u blokadi je najavila da će 3. februara blokirati Ministarstvo kulture. Njihove brojne razloge za ovu akciju obuhvata jedan od navedenih: zbog dugogodišnje degradacije i marginalizacije kulture!
Studentska 24-časovna blokada Autokomande ušla je u noć. Celog dana sa svih strana so dolazili građani da im pruže podršku. SPC je napala studente da izvrgavaju ruglu svetosavske vrednosti, umesto da "ponosno nose ikone i državne zastave i celivaju ih krsteći se". Vučić je još jednom ponovio da su svi studentski zahtevi ispunjeni i pozvao ih na dijalog, a spreman je i da šah sa njima zaigra na nekoj blokadi
Ulazak preko stotinu studenata u zgradu Univerziteta, uz glasno odobravanje i aplauze, pratilo je na desetine građana koji su došli da im pruže podršku
Nekoliko sati nakon što je u Ruzveltovoj ulici tokom protesta automobil pregazio jednu studentkinju prava i naneo joj teške telesne povrede, na raskrsnici kod Pravnog fakulteta okupilo se više hiljada studenata
Studenti Univerziteta umetnosti organizuju blokadu Mostarske petlje 10. januara kako bi skrenuli pažnju na izostanak pravovremenih reakcija institucija. Okupljanje počinje u 13 časova ispred Palate pravde, uz poruku da pravda neće biti ostvarena bez odlučnih pritisaka na nadležne organe
Udruženja poljoprivrednika će u sredu održati sastanke na kojima će biti odlučeno kako će i gde biti organizovane blokade ukoliko vlast ne ispuni njihove zahteve. Za sada se zna da će blokade početi u 11.52, kada i skupovi u znak sećanja na žrtve novosadske tragedije
Aktivisti Inicijative „Most ostaje" blokirali su saobraćaj u Beogradu na vodi. Blokada je završena je u 19:30h, a saobraćaj je uspostavljen u tom delu grada
Studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu najavili su celodnevnu blokadu svih svojih objekata, u znak solidarnosti sa kolegama sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu
Opozicija je održala novu višečasovnu blokadu zgrade novosadskog suda i tužilaštva, kako su rekli, zbog toga što još nisu saopštena imena odgovornih za zlostavljanje Ilije Kostića, ali i zbog toga što su aktivisti još u pritvoru
Prisutni na protestu su blokirali prilaz Starom savskom mostu na poziv inicijative „Most ostaje“. Postavljanjem kontejnera i mirnim protestom, žele da spreče radove za koje tvrde da nemaju dozvolu. Aktivisti ukazuju na nepravilnosti i zahtevaju privremenu sudsku meru za obustavu radova
Nekoliko stotina građana i aktivista suočilo se sa jakim policijskim snagama kod Starog savskog mosta. Inicijativa „Most ostaje“ poručila je da će nastaviti sa blokadama, uprkos pritisku i pokušajima zastrašivanja
Građani na pola sata blokirali Brankov most. Na blokadu su posle hapšenja Save Manojlovića pozvali i predstavnici Kreni-promeni. Okupljeni građani nakog završetka blokade krenuli ka Starom savskom mostu.
Poslanici i gradski odbornici blokirali su od ranog jutra ulaz u zgradu suda u Novom Sadu, zahtevajući pravdu u slučaju pada nadstrešnice na Železničkoj stanici, kao i oslobađanje građana uhapšenih tokom protesta 5. novembra. Policija je nakon izdatog upozorenja reagovala, i štitovima odgurala okupljene sa vrata. Blokada je završena za danas, ali je najavljen nova, za sutra u 7.30
Aktivista Đorđe Miketić iz inicijative „Most ostaje“ pozvao je građane i političke organizacije na 15-minutnu blokadu saobraćaja kod Savskog mosta, koja će početi u 18 časova
U Preljini i Gornjim Nedeljicama su organizovane blokade puteva, a nakon što je vlast odbila da usvoji zakon o trajnoj zabrani iskopavanje litijuma i bora. Blokade su počele u 14 časova i trajale jedan sat
Već trinaest dana su zatvorene srpske institucije na severu Kosova. Četvorica mladića srpske nacionalnosti uhapšena su u severnom delu Kosovske Mitrovice. U razgovoru za “Vreme” novinarka Ana Marija Ivković kaže da sve ovo izgleda kao da Beograd “prepušta Prištini posao”, kako bi kasnije mogao da se ogradi da nisu krive srpske vlasti
Napeta situacija na severu Kosova. Srpske institucije pod blokadom prištinske policije, dok međunarodna zajednica izražava zabrinutost i traži hitnu reakciju. Radnici opštine Kosovska Mitrovica pokušali da uđu u zgradu ove institucije na svoja radna mesta - policija im nije dozvolila. Okupljeni Srbi se posle toga razišli
Političke tenzije rastu na severu Kosova, dok KFOR pojačava prisustvo, a međunarodna zajednica izražava zabrinutost zbog destabilizujućih akcija kosovske policije i nasilja prema srpskim institucijama
Instragram je blokirao izjave saučešća nakon ubistva lidera Hamas Ismaila Hanijea, nakon čega je Turska blokirala Instagram. Eskalacija sukoba na Bliskom istoku ulazi u novu fazu
Prevod
Pozvali su građane da se okupe ispred zgrade i rekli da im je neophodna pomoć spolja, kako bi držali zgradu i zaštitili se od svih potencijalnih pretnji.
„Značile bi nam i donacije – vreće za spavanje, ćebad, podloge, hrana, grejalice, lampe, produžni kablovi. Za sada samo studenti mogu da uđu u SKC, ali nadamo se da ćemo uskoro biti u mogućnosti da otvorimo vrata svima", navodi se u saopštenju.
[caption id="attachment_4884762" align="alignnone" width="854"] Studentski kulturni centar[/caption]
Studenti ističu da je Studentski kulturni centar otuđen od univerziteta i da postoje brojne neregularnosti u radu Upravnog odbora, u kome studenti i profesori čine manjinu, zbog čega on ne radi u korist studenata.
„Sa pravom možemo tvrditi da program godinama unazad ima slab odaziv među studentima i građanima, a kapaciteti ovih prostora ostaju neiskorišćeni. SKC je nekada bio srce beogradskog kulturnog života, a sada se izdaje privatnim kompanijama i pitanje je vremena kada će u potpunosti nestati", ukazali su.
Poručili su da žele da udahnu novi život SKC-u, da ponude slobodan i kvalitetan kulturni program, da oslobode prostor za kritičko mišljenje i samoobrazovanje, da naprave mesto za nove susrete i razmenu ideja, mesto kome se rado vraćaju i koje je sastavni deo njihovog života.
„Jedva čekamo da širom otvorimo naša vrata i da zajedno stvaramo mesto koje ćemo voleti. Nadamo se da se vidimo u što većem broju, jer je naše mesto ovde. SKC studentima", navodi se u saopštenju.
[caption id="attachment_4884761" align="alignnone" width="854"] Studentski kulturni centar[/caption]
Zašto baš SKC
Studenti su zauzeli nekoliko sala za koncerte, jedan izložbeni prostor i brojne hodnike i budžake jedne kulturne ustanove - zvuči kao da su sličan prostor već imali na sopstvenim fakultetima i da sada samo šire opseg svojih blokada.
Ali, SKC nije samo to, samo obična kulturna ustanova. On je mesto gde se studentski bunt rađao, razvijao i prenosio, mnogo pre nego što su se današnji studenti i rodili.
Lako je shvatiti i iz samog naziva - Studentski kulturni centar. Njegovi zidovi pamte i čuvene studentske proteste 1968. godine, kada je zgrada predata u ruke Beogradskom univerzitetu, a hodnici i budžaci sečaju se i da je centar pušten u rad na Dan studenata 1971. godine.
Mesto za bavljenje
Do dolaska Slobodana Miloševića na vlast, SKC je bio mesto glavnih andergraund progresivnih ideja, gde su mladi mogli da iskažu svoj umetnički dojam, ali i političko mišljenje, koje se ponekad razlikovalo od komunističkih stavova u to doba.
Po njegovom modelu ubrzo su stvoreni zagrebački SKUC i ljubljanski ŠKUC.
SKC je gostio i neke od najznačajnijih bendova iz Jugoslavije poput „Šarla akrobate”, „Električnog orgazma”, EKV-a, koji su tu mogli i da vežbaju. Pravu eksploziju izazvao je Novi talas.
„Po Beogradu tada kao pečurke počinju da niču mladi bendovi – Limunovo drvo, Zvuk ulice, BG5, Butik, Igra staklenih perli, Pečat, Kako, Kvazar… Tada niste mogli da prošetate gradom a da iz nekog podruma ne čujete neku svirku, po pravilu veoma zanimljivu", pisalo je ranije „Vreme".
[caption id="attachment_4876203" align="alignnone" width="1024"] Srđan Gojković Gile – Električni orgazam na koncertu u SKC-u, novembar 1980.[/caption]
Na programu su bili i umetnički projekti brojnih disidenata iz drugih komunističkim država sovjetskog bloka. Tako su se održavali „Dani poljske kulture” i tribina „Nova poljska misao”, a bilo je mesta i za zapadnjačke ideje i, naravno, pank.
Momčilo Rajin u SKC dolazi sredinom 1977. na poziv Nebojše Pajkića koji je početkom te godine postao urednik Spoljnjeg programa. O tom vremenu kada je SKC bio epicentar svih dešavanja koja će na kraju iznedriti „Paket aranžman“ pričao je:
„Možda je sve počelo u jesen ’77, kada se u okviru programa Tridanamladeslovenačkekulture desio prvi susret Beograđana sa onim što se nazivalo pankom. Prve večeri nastupili su Pankrti pred zatečenim Beograđanima zavaljenim u udobne fotelje velike sale, i svirali pesme Sex Pistolsa. To je bilo i pomalo komično. Peru Lovšinu, koji se trudio da baš izgleda pankerski, pomagali su na instrumentima ex-hipici. Ipak, to je izazvalo dovoljno interesovanja da mi od 1978. počnemo sa organizovanjem koncerata. Te i sledeće godine imali smo godišnje oko 200 raznih akcija kao što su, koncerti, svirke posle predstave PozorištaDogađaj, tribine sa preslušavanjem ploča koje je preuzeo od mene kasnije Koja, koji se inače stalno muvao okolo. Sećam se da smo tu pustili album Pistolsa NevermindtheBollocks… dan pre puštanja albuma u prodaju u Engleskoj zahvaljujući promocionalnoj kopiji koju smo dobili. Svake prve subote u mesecu organizovan je Dan za bavljenje kad su sve sale SKC-a bile otvorene, a ljudi su donosili svoje instrumente i pojačala i svirali. To je bilo važno za komunikaciju i pružalo je priliku da se svi zainteresovani nađu na jednom mestu i razmenjuju ideje. Iz toga su nastajali mnogi bendovi.“
Novi talas je u to vreme uzimao maha, a SKC ga je prigrlio. Pank, rok, ska, rege - mogli su se čuti na brojnim koncertima, koje su čak podržavali i iz Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) .
Od Novog talasa do novih desničara
Zanimljivo je i da je SKC u to zlatno doba vodio Milorad Vučelić, današnji urednik Večernjih novosti i jedan od medijskih magova ozbiljne i traumatične Miloševićeve propagande tokom 90-ih godina.
Kada je Milošević došao na vlast, SKC je oduzet Beograskom univerzitetu i stavljen je u nadležnost Ministarstva prosvete, koje su vodili SPS-ovci, pa su gornje sale promenile muzički ukus i dovodile brojne narodnjake.
Ipak, mala sala SKC-a, ostala je mesto za alternativne beogradske, pretežno neafirmirane bendove, koji su svirali pank, hevi metal, hard kor, hip-hop...
Komercijalizacija prostora SKC-a počela je još početkom 80-ih godina i taj trend se nastavio tokom nadolazećih decenija. Danas u zgradi SKC-a, na mestu gde je nekada bila pomenuta mala sala nalazi se knjižara Delfi, najveća i po izboru najraznovrsnija knjižara u Beogradu.',
title: 'Zašto je blokiran SKC',
pubdate: '2025-02-13 06:58:42',
authors: authors,
sections: "Vesti",
tags: "Blokada,SKC,Studentski kulturni centar,Studentski protesti",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Zašto je blokiran SKC',
'pageContent': 'Studenti koji su u sredu uveče, 12. februara, ušli u Studentski kulturni centar na plenumu su izglasali blokadu tog nekada kultnog akademskog mesta i na adresi „SKC u blokadi" naveli da se sada u zgradu može ući samo uz indeks.
Za četvrtak veče, 13. februara, studenti su u Velikoj sali SKC najavili i plenum na koji može da se uđe uz indeks.
Pozvali su građane da se okupe ispred zgrade i rekli da im je neophodna pomoć spolja, kako bi držali zgradu i zaštitili se od svih potencijalnih pretnji.
„Značile bi nam i donacije – vreće za spavanje, ćebad, podloge, hrana, grejalice, lampe, produžni kablovi. Za sada samo studenti mogu da uđu u SKC, ali nadamo se da ćemo uskoro biti u mogućnosti da otvorimo vrata svima", navodi se u saopštenju.
[caption id="attachment_4884762" align="alignnone" width="854"] Studentski kulturni centar[/caption]
Studenti ističu da je Studentski kulturni centar otuđen od univerziteta i da postoje brojne neregularnosti u radu Upravnog odbora, u kome studenti i profesori čine manjinu, zbog čega on ne radi u korist studenata.
„Sa pravom možemo tvrditi da program godinama unazad ima slab odaziv među studentima i građanima, a kapaciteti ovih prostora ostaju neiskorišćeni. SKC je nekada bio srce beogradskog kulturnog života, a sada se izdaje privatnim kompanijama i pitanje je vremena kada će u potpunosti nestati", ukazali su.
Poručili su da žele da udahnu novi život SKC-u, da ponude slobodan i kvalitetan kulturni program, da oslobode prostor za kritičko mišljenje i samoobrazovanje, da naprave mesto za nove susrete i razmenu ideja, mesto kome se rado vraćaju i koje je sastavni deo njihovog života.
„Jedva čekamo da širom otvorimo naša vrata i da zajedno stvaramo mesto koje ćemo voleti. Nadamo se da se vidimo u što većem broju, jer je naše mesto ovde. SKC studentima", navodi se u saopštenju.
[caption id="attachment_4884761" align="alignnone" width="854"] Studentski kulturni centar[/caption]
Zašto baš SKC
Studenti su zauzeli nekoliko sala za koncerte, jedan izložbeni prostor i brojne hodnike i budžake jedne kulturne ustanove - zvuči kao da su sličan prostor već imali na sopstvenim fakultetima i da sada samo šire opseg svojih blokada.
Ali, SKC nije samo to, samo obična kulturna ustanova. On je mesto gde se studentski bunt rađao, razvijao i prenosio, mnogo pre nego što su se današnji studenti i rodili.
Lako je shvatiti i iz samog naziva - Studentski kulturni centar. Njegovi zidovi pamte i čuvene studentske proteste 1968. godine, kada je zgrada predata u ruke Beogradskom univerzitetu, a hodnici i budžaci sečaju se i da je centar pušten u rad na Dan studenata 1971. godine.
Mesto za bavljenje
Do dolaska Slobodana Miloševića na vlast, SKC je bio mesto glavnih andergraund progresivnih ideja, gde su mladi mogli da iskažu svoj umetnički dojam, ali i političko mišljenje, koje se ponekad razlikovalo od komunističkih stavova u to doba.
Po njegovom modelu ubrzo su stvoreni zagrebački SKUC i ljubljanski ŠKUC.
SKC je gostio i neke od najznačajnijih bendova iz Jugoslavije poput „Šarla akrobate”, „Električnog orgazma”, EKV-a, koji su tu mogli i da vežbaju. Pravu eksploziju izazvao je Novi talas.
„Po Beogradu tada kao pečurke počinju da niču mladi bendovi – Limunovo drvo, Zvuk ulice, BG5, Butik, Igra staklenih perli, Pečat, Kako, Kvazar… Tada niste mogli da prošetate gradom a da iz nekog podruma ne čujete neku svirku, po pravilu veoma zanimljivu", pisalo je ranije „Vreme".
[caption id="attachment_4876203" align="alignnone" width="1024"] Srđan Gojković Gile – Električni orgazam na koncertu u SKC-u, novembar 1980.[/caption]
Na programu su bili i umetnički projekti brojnih disidenata iz drugih komunističkim država sovjetskog bloka. Tako su se održavali „Dani poljske kulture” i tribina „Nova poljska misao”, a bilo je mesta i za zapadnjačke ideje i, naravno, pank.
Momčilo Rajin u SKC dolazi sredinom 1977. na poziv Nebojše Pajkića koji je početkom te godine postao urednik Spoljnjeg programa. O tom vremenu kada je SKC bio epicentar svih dešavanja koja će na kraju iznedriti „Paket aranžman“ pričao je:
„Možda je sve počelo u jesen ’77, kada se u okviru programa Tridanamladeslovenačkekulture desio prvi susret Beograđana sa onim što se nazivalo pankom. Prve večeri nastupili su Pankrti pred zatečenim Beograđanima zavaljenim u udobne fotelje velike sale, i svirali pesme Sex Pistolsa. To je bilo i pomalo komično. Peru Lovšinu, koji se trudio da baš izgleda pankerski, pomagali su na instrumentima ex-hipici. Ipak, to je izazvalo dovoljno interesovanja da mi od 1978. počnemo sa organizovanjem koncerata. Te i sledeće godine imali smo godišnje oko 200 raznih akcija kao što su, koncerti, svirke posle predstave PozorištaDogađaj, tribine sa preslušavanjem ploča koje je preuzeo od mene kasnije Koja, koji se inače stalno muvao okolo. Sećam se da smo tu pustili album Pistolsa NevermindtheBollocks… dan pre puštanja albuma u prodaju u Engleskoj zahvaljujući promocionalnoj kopiji koju smo dobili. Svake prve subote u mesecu organizovan je Dan za bavljenje kad su sve sale SKC-a bile otvorene, a ljudi su donosili svoje instrumente i pojačala i svirali. To je bilo važno za komunikaciju i pružalo je priliku da se svi zainteresovani nađu na jednom mestu i razmenjuju ideje. Iz toga su nastajali mnogi bendovi.“
Novi talas je u to vreme uzimao maha, a SKC ga je prigrlio. Pank, rok, ska, rege - mogli su se čuti na brojnim koncertima, koje su čak podržavali i iz Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) .
Od Novog talasa do novih desničara
Zanimljivo je i da je SKC u to zlatno doba vodio Milorad Vučelić, današnji urednik Večernjih novosti i jedan od medijskih magova ozbiljne i traumatične Miloševićeve propagande tokom 90-ih godina.
Kada je Milošević došao na vlast, SKC je oduzet Beograskom univerzitetu i stavljen je u nadležnost Ministarstva prosvete, koje su vodili SPS-ovci, pa su gornje sale promenile muzički ukus i dovodile brojne narodnjake.
Ipak, mala sala SKC-a, ostala je mesto za alternativne beogradske, pretežno neafirmirane bendove, koji su svirali pank, hevi metal, hard kor, hip-hop...
Komercijalizacija prostora SKC-a počela je još početkom 80-ih godina i taj trend se nastavio tokom nadolazećih decenija. Danas u zgradi SKC-a, na mestu gde je nekada bila pomenuta mala sala nalazi se knjižara Delfi, najveća i po izboru najraznovrsnija knjižara u Beogradu.',
'pageDate': '2025-02-13 06:58:42',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
