Politički pad Sirije kao ključnog iranskog saveznika potresa Islamsku Republiku. Dok ekonomske krize i politička korupcija urušavaju poverenje u vlasti, analitičari ukazuju na mogućnost da se sudbina Teherana veže za promene koje se dešavaju u regionu
Koga će na Zapadu biti briga za stanje demokratije ili prava žena u Siriji kada se već govori o skidanju ove države sa liste rizičnih zemalja da bi se sprečio priliv novih izbeglica
Za jedanaest novembarskih i decembarskih dana 2024. naoružane opozicione jedinice uspele da postignu više nego za svih 14 godina građanskog rata
Rusija je saopštila da je da je Bašar al Asad podneo ostavku i potom otišao iz zemlje. Time su okončane spekculacije o njegovoj navodnoj smrti
Dva sirijska izvora rekla su da je veoma velika verovatnoća da je Asad možda ubijen u padu aviona, objavila je agencija Rojters
Pobunjenike u Siriji predvodi Hajat Tahrir al-Šam (HTS), islamistička militantna grupa čiji su članovi uglavnom salafisti, pripadnici ultraradikalne sekte unutar sunitskog islama. Cilj HTS-a je uspostavljanje države u Siriji zasnovane na islamskom pravu
Sirijska kriza je i dalje neka vrsta rane koja krvari na Bliskom istoku. Sirija, koju su Francuzi posle Prvog svetskog rata veštački stvorili na delovima Otomanskog carstva, danas se raspala na tri neprijateljske enklave: arapsko-sunitsku, arapsko-alavitsku i kurdsku. Bašar el Asad, uz vojnu podršku Irana i Ruske Federacije, kontroliše dve trećine teritorije zemlje, na kojoj živi samo trećina njenog predratnog stanovništva. Većina Sirijaca nije bila sa Asadom. Oko osam miliona živi u susednim zemljama u izbegličkim kampovima, četiri-pet miliona na teritorijama koje je okupirala Turska i četiri miliona na severoistoku zemlje, u kurdskom regionu Rožava i slivu Eufrata
"Nalazimo se u trećem svetskom ratu čiji početak ne možemo tačno da definišemo, budući istoričari će raspravljati o tome kada je tačno počeo. To je proces koji se razvija tiho i postepeno, koji se proteže od jednog do drugog bojišta, udaljenih jedno od drugoga, a ipak su kod svih očigledne nemoć politike i snaga privrede koja je preuzela primat." — Ginter Gras, "Vreme", 13. novembar 2014.
