Pobunjenike u Siriji predvodi Hajat Tahrir al-Šam (HTS), islamistička militantna grupa čiji su članovi uglavnom salafisti, pripadnici ultraradikalne sekte unutar sunitskog islama. Cilj HTS-a je uspostavljanje države u Siriji zasnovane na islamskom pravu
Sirijske opozicione snage objavile su da su zauzele Damask, dok je predsednik Bašar al Asad navodno pobegao iz prestonice.
Iznenadna eskalacija sukoba u Siriji, predvođena militantnom grupom Hajat Tahrir al-Šam (HTS), oživela je građanski rat koji je godinama bio uglavnom u zastoju, i za svega nekoliko dana dovela do potponog raspada sirijskog sistema.
Pobunjenici, predvođeni HTS-om, započeli su ofanzivu na Damask pre nekoliko dana, zauzimajući ključne strateške tačke u zemlji.
Tokom noći, islamistička koalicija objavila je da su njihove snage ušle u grad i da su započele proces preuzimanja vlasti.
„Naše trupe su oslobodile zatvor Sednaja i oslobodile hiljade zatvorenika koji su godinama trpeli represiju režima. Danas Sirija započinje novu eru slobode”, navodi se u saopštenju HTS-a. Organizacija je takođe pozvala sirijske izbeglice širom sveta da se vrate u „slobodnu Siriju”.
Na ulicama Damaska vide se prizori građana kako uklanjaju statue Bašara al-Asada i njegovog oca, Hafeza al-Asada, koji je bio na vlasti pre njega. Demonstranti su uzvikivali slogane protiv režima, dok su automobili trubili u znak proslave.
Društvene mreže preplavljene su snimcima Sirijaca koji slave pad vlasti nakon više od decenije građanskog rata.
Ve Şam Düştü…
Görüntüler Gaziantep’ten
Gaziantep’te yaşayan Suriyeliler,Esad rejiminin devrilişini kutluyor…#Syria pic.twitter.com/tzDVTuZWvx— Original (@orginalhesap) December 8, 2024
Šta je HTS?
Hajat Tahrir al-Šam (HTS) je islamistička militantna grupa čiji su članovi uglavnom salafisti, pripadnici ultraradikalne sekte unutar sunitskog islama. Cilj HTS-a je uspostavljanje države u Siriji zasnovane na islamskom pravu.
Grupa se pojavila 2012. godine, godinu dana nakon izbijanja građanskog rata u Siriji. Isprva je bila poznata pod imenom Džabhat al-Nusra (Nusra front) i predstavljala sirijski ogranak Al-Kaide.
Pod vođstvom Abu Muhameda al-Džulanija, HTS je u početku primao naređenja od Abu Bakra al-Bagdadija, vođe Al-Kaide u Iraku. Međutim, Bagdadi je kasnije prekinuo veze sa Al-Kaidom i osnovao ekstremističku grupu „Islamska država“ (IS), kojoj se Džulani nije pridružio.
Nusra front je ubrzo postao jedna od najopasnijih grupa koje su se borile protiv režima predsednika Bašara al-Asada, koristeći taktike poput samoubilačkih bombaških napada i improvizovanih eksplozivnih naprava.
Tokom godina, grupa je više puta menjala ime i distancirala se od Al-Kaide. Na severozapadu Sirije se 2017. spojila s drugim opozicionim grupama i formirala HTS.
Prema procenama američkih obaveštajnih službi, HTS broji između 5.000 i 10.000 članova. Grupu je Vašington 2018. godine stavio na crnu listu terorističkih organizacija, dok je za vođom Džulanijem raspisana poternica s nagradom od 10 miliona dolara.
Ko su saveznici HTS-a?
HTS predvodi savez sirijskih militanata i pobunjenika koji se bore protiv Asadovog režima, koga podržavaju Iran i Rusija.
Među ključnim članovima alijanse uključenim u trenutnu ofanzivu su Failak al-Šam, Džajš al-Iza, Harakat Ahrar al-Šam i Turkistanska brigada. Turkistansku brigadu, osnovanu 2012. godine, čine borci iz Kine i Centralne Azije, uglavnom Tadžikistanci i Uzbekistanci.
Osim formalnih saveznika HTS-a, postoje i druge grupe sa sličnim ciljevima, uključujući Sirijsku nacionalnu armiju i Slobodnu sirijsku armiju.
Te grupe, koje podržava severni sused Sirije, Turska, veruje se da su takođe uključene u trenutnu ofanzivu.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
Na forumu „Šira Evropa – jača Evropa“, koji će biti održan 15. i 16. novembra u Briselu, učestvovaće evropski i regionalni zvaničnici, predstavnici civilnog društva i mladih, kao i predstavnik Studentske liste čije ime nije objavljeno
Demonstranti u Španiji traže niže kirije, veće plate i zaštitu stanara. Protesti su održani u više od 130 gradova i mesta, a na kraju dana u Madridu i Barseloni došlo je do sukoba sa policijom. Vlada Pedra Sančeza podržala je zahteve, dok opozicija tvrdi da sindikati proteste koriste za predizbornu mobilizaciju
Pravda više nikada ne sme zavisiti od toga ko je na vlasti, jer važi i za “naše” i za “njihove”. Pobednici su se za to borili. Ostali poslovi mogu da sačekaju, pa makar to bila i spoljna politika – Evropa je tu, neće pobeći
Sve ovo je logičan uzrok Vučićeve histerične reakcije na pomen regulisanja ovdašnjeg medijskog prostora. Blaga packa televizijama Prva i Informer dovela je do protesta “lojalista”
Kada “Zato što ja tako kažem” ili “Zato što kod Frojda piše drugačije” postane dovoljan argument, to u jednom zamahu ruši sve na čemu je rađeno nekoliko vekova: značaj provere na osnovu objektivnih i racionalnih parametara, uvažavanje drugačijih stanovišta, kulturu dijaloga, bazičnu jednakost među ljudima, zamenu dogme sumnjom i slobodnim istraživanjem
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
