Niko kome lopatom nije odstranjen deo mozga ne veruje da su studenti obezbedili najveću stranu investiciju ikada, odnosno da su dobili tri milijarde evra da sruše vlast i otcepe Vojvodinu
Na Sretenje će biti doneta Deklaracija o Vojvodini, koja bi trebalo da potvrdi njen status unutar Srbije, najavio je predsednik Aleksandar Vučić. Iako prvobitno planiran u Novom Sadu, skup će se održati na drugoj lokaciji
U staromodnom secesionističkom iskustvu obično žitelji određene teritorije pokreću proces otcepljenja od drugog dela teritorije na kojoj žive neki drugi ljudi. Nije, naime, zabeležno (do sada) da teritorija hoće da se otcepi mimo volje sopstvenih žitelja
Pokrajina je prestala da postoji kao politički entitet, u to nema nikakve sumnje. Njene institucije rade samo onoliko koliko služe za finansiranje SNS-ovskih potreba, a gradovi su pretvoreni u beživotne kasabe. Novi Sad je nabubreo, ali ne od aktivizma, kulture i života nego od prostakluka, pohlepe, divlje gradnje i urbanističkog kriminala. Autonomaške političke stranke ne postoje, mrtve su i nevladine organizacije
Mislili ste da u Vojvodinu ne može da snađe veća nesreća od Igora Mirovića. Prevarili ste. Na čelu pokrajine sada su Maja Gojković i njena svita sa onim starim, radikalskim glogovim kolcem za vojvođansku autonomiju
“Pokrajinski parlament i Vlada ne služe Vojvodini već, pre svega, vladajućoj stranci i kontroli finansija koje se selektivno slivaju u džepove poslušnika”, kaže za “Vreme” novosadski hirurg, poslanik i šef vojvođanskog PSG-a Miroslav Ilić
U Skupštini Vojvodine danas su se začula obećanja o rastu životnog standarda, kao i imena resornih sekretara
Nagoveštaj predsednika Srbije Aleksandra Vučića da bi 17. decembra mogli biti održani i izbori za Skupštinu Vojvodine, do te mere je iznenadio vlast u Pokrajini da se sad, za slučaj da se iz Beograda da „zeleno svetlo“ za te izbore, navrat-nanos ulazi u pripremanje mogućeg novog rebalansa budžeta AP Vojvodine
„Srbizacija“ i „ćirlizacija“ sve više prete da uništi dobri, stari „lalinski duh“ koji je značajan za celu Srbiju. Mnogo je pisano o identitetskim korenima Vojvodine koji su sami po sebi čudo, pisalo je „Vreme“ još pre devet godina kada je nastao ovaj tekst. Jer reč je o pokrajini u koju se večito neko doseljavao i čiji su svi stanovnici bukvalno dođoši i kolonisti. Neko je došao pre, neko kasnije, a kolonisti su večito ostali samo oni koji nisu poštovali ono što je najbitnije za Vojvodinu: voli je i ne pitaj čija je, jer samo tvoja ona biti neće
