Život po sopstvenim pravilima

Za „Vreme“ iz Havane

Haos u Havani u kome Kubanci neometano funkcionišu bio je uobičajen, dok se u njoj odigravao istorijski susret predstavnika dve najveće hrišćanske crkve. Meštani Havane se na svakom koraku očigledno vrlo vešto bore sa svakodnevnim izazovima u sistemu u kome žive, ali istovremeno im se na licu može prepoznati mir koji nose u sebi.

Na ulicama se po bojama i različitim obeležjima vidi prožimanje različitih vera i kultura iz kojih je kubanski narod i nastao. Centar Havane je najgušće naseljen deo grada i sa najvećom stopom siromaštva. U zgradama oronulim od starosti, koje deluju kao da su neuseljive, žive i do tri generacije u jednom stanu. Uprkos tome, kubanski đaci trčkaraju u besprekorno ispeglanim i čistim uniformama sa pionirskim maramama oko vrata i belim soknama.

Vrata kubanskih domova su uglavnom bezbrižno odškrinuta zbog vlage, što omogućava da se dožive autentični kubanski domovi. Cvetni nameštaj najrazličitijih boja prekriven miljeima, skroman televizor iz devedesetih godina pojačan do daske i mesto za molitvu sa ikonom sveca. Iako mnogo ljudi ne ide u crkvu, svaki dom predstavlja hram.

VESNICI HARMONIJE I MIRA: Iako su poznati kao veoma religiozan narod, Kubanci svoju veru doživljavaju veoma privatno. O politici i religiji govore ljubazno, ali rezervisano. Susret pape Franja i patrijarha Kirila za Kubance je protekao uobičajeno. „Ova poseta je interna. U štampi nemamo mnogo informacija o tome i niko ne zna kuda će se oni kretati. Veoma smo srećni što se ovo događa u Havani jer to našem narodu donosi harmoniju“, rekla nam je prolaznica na dan njihovog susreta.

Predstavnici crkve u Havani objasnili su nam da je za Kubance velika privilegija što je Kuba odabrana kao destinacija pomirenja. Na drugoj strani grada, u pravoslavnoj ruskoj crkvi zatekli smo pripreme za posetu patrijarha Kirila, gde je 14. februara održao zatvorenu liturgiju.

Kubanski mediji ocenili su susret pape Franja i patrijarha Kirila kao uzvišen i svečan momenat za Kubu koji najavljuje scenario dijaloga i mira, piše nedeljnik „Orbe“. Dnevni listovi „Granme“ i „Juvetud rebelde“ takođe prenose da je ovaj istorijski događaj načinio Havanu centrom mira i dijaloga. Na dan susreta dva poglavara sve televizije prenosile su ovaj događaj, a u kubanskoj štampi je tih dana najviše pažnje posvećeno susretu patrijarha Kirila sa bivšim predsednikom Kube Fidelom Kastrom, koji se sve ređe pojavljuje u javnosti.

ISTE VREDNOSTI: Jak utisak na Kubi ostavljaju osećaj bezbednosti i lakoća sa kojom se turisti kreću usred nemaštine. „Bezbednost na Kubi potiče iz toga što imamo samo jednu političku partiju. Nema mnogo različitih mišljenja, tako smo naučeni. Još u školi su nam svima usađene iste vrednosti, da se okupljamo i pomažemo jedni drugima. Zato su te vrednosti tako snažne i danas“, objasnila nam je Dejdi, turistički vodič iz Vinjalesa. „Država nikada nije imala problema sa religijom. Na početku revolucije nisu blagonaklono gledali na vernike, ali vlast nikada nije branila ni sankcionisala bilo čiju veru. S vremenom se to promenilo, vlada je shvatila da to donosi mir i harmoniju i sada ima sve više katolika na Kubi.“

Većina mladih na Kubi takođe deli iste vrednosti, iako imaju dodira sa zapadnom kulturom, patriotski duh je veoma izražen. U Havani postoje hot spotovi u parkovima i u blizini hotela gde se mogu videti ljudi sa pametnim telefonima, ajpedima i laptopima. Postoji i jedan tržni centar, veoma oskudno snabdeven. Supermarketi imaju uglavnom najviše dva brenda jednog proizvoda, a Kubanci zbog embarga mogu da kupuju samo ograničene količine hrane. Oskudevaju i u kozmetici, maskara je recimo dragocenost za kubanske žene, što ni najmanje ne narušava njihovu afričku lepotu i španski temperament.

Promene na Kubi se polako dešavaju. Globalizacija pokušava da joj priđe sa svih strana i menja je polako, spolja i iznutra. Stare zgrade neobaroknog stila ruše se zbog izgradnje hotela od mermera i mesinga. Oldtajemeri različitih američkih marki s početka dvadesetog veka sve više se koriste za taksi usluge i kao turistička atrakcija, dok se Kubanci dovijaju kako da nabave pežoa ili kineskog gelija. Šta god da buduće godine donose, nestanak Kube kakva postoji skoro pedeset godina biće ne samo veliki gubitak, već i snažan šok za Kubance. Jer, kao što je rekao patrijarh Kiril, „oni su jedini narod koji je dokazao da može da živi po svojim pravilima“.