Evropski šefovi država i vlada pohitali su u Vašington da budu uz Volodimira Zelenskog prilikom njegovih razgovora sa Donaldom Trampom o ceni mira u Ukrajini. Postoji bojazan da su se Tramp i Putin dogovorili nešto što ne odgvora ni Ukrajincima ni Evropljanima
Budućnost Ukrajinaca mogla bi da zavisi od na brzinu sazvanog sastanka između predsednika SAD i Ukrajine Donalada Trampa i Volodimira Zelenskog koji će u ponedeljak biti održan u Beloj kući. Tramp se prethodno sastao sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom.
Lideri Evrope nisu hteli da ostave Zelenskog samog na milost i nemilost nepredvidivom i ultimatumima sklonom Trampu, pa su se brže bolje put Vašingtona uputili predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, francuski predsednika Emanuel Makron, britanski premijer Kir Starmer, nemački kancelar Fridrih Merc, italijanska premijerka Đorđa Meloni, predsednica Finske Aleksandra Stuba, ali i generalni sekretar NATO-a Mark Rute.
Evropa želi da zaštiti Ukrajinu
Evropski lideri bili su isključeni iz Trampovog susreta na vrhu sa ruskim Putinom prošlog petka na Aljasci. Nemaju poverenja o ovog stanovnika Bele kuće i žele da zaštite Ukrajinu od nekog nepovoljnog primirja sa Rurijom koje bi Tramp mogao da pokuša da nametne Zelenskom.
Kako bi to moglo da bude, videlo se prilikom “ribanja” Zelenskog u februaru u Ovalnom kabinetu, kada ga je Tramp kritikovao što ne pokazuje dovoljno zahvalnost za američku vojnu pomoć.
Sastanak je takođe test odnosa SAD sa njenim saveznicima nakon što su Evropska unija i Velika Britanija prihvatile Trampovo povećanje carina, delimično zato što su želele njegovu podršku za Ukrajinu.
„Važno je da se Amerika složi da sarađuje sa Evropom kako bi se obezbedile bezbednosne garancije za Ukrajinu, a samim tim i za celu Evropu“, napisao je Zelenski na društvenoj mreži Iks.
Tramp: Krim je ruski, ništa od Ukrajine u NATO-u
Međutim, noć pre sastanka, Tramp je izgleda na Zelenskog prebacio teret da pristane na ustupke i sugerisao da Ukrajina ne može da povrati Krim, koji je Rusija anektirala 2014. godine.
„Predsednik Ukrajine Zelenski može gotovo odmah da okonča rat sa Rusijom, ako želi, ili može da nastavi da se bori“, napisao je Tramp u nedelju uveče na društvenim mrežama.
„Setite se kako je počelo. Nema vraćanja Krima koji je Obama predao (pre 12 godina, bez ispaljenog metka!), i NEMA ULASKA UKRAJINE U NATO. Neke stvari se nikada ne menjaju!!!“, poručio je Tramp.
Zelenski je, po svemu sudeći, na to odgovorio svojom objavom kasno u nedelju:
„Svi delimo snažnu želju da se ovaj rat brzo i pouzdano okonča“, napisao je Zelenski.
Dodao je da „mir mora biti trajan“, a ne kao što je bio nakon što je Rusija anektirala Krim i deo Donbasa na istoku Ukrajine pre osam godina koji je „Putin jednostavno iskoristio kao odskočnu dasku za novi napad“.
Sastanak na Aljasci u petak je dao moguće konture za zaustavljanje rata u Ukrajini, iako nije bilo jasno da li će uslovi o kojima se razgovaralo na kraju biti prihvatljivi Zelenskom ili Putinu.
Po dolasku u Vašington, Zelenski je u drugoj objavi na društvenim mrežama napisao da „svi podjednako želimo da brzo i pouzdano okončamo ovaj rat, a mir mora biti trajan“.
Karibi su pod udarom razornog uragana Melisa, koji je pogodio jugozapadnu obalu Jamajke brzinom vetra od 295 km/h. Bahamske vlasti naredile su evakuaciju više ostrva uoči nailaska oluje.
Još jedan incident dogodio se u Crnoj Gori. Dva lokala u vlasništvu Turaka u Baru su demolirana. Niz incidenata usledio je nakon što je tokom vikenda izbio sukob između stranih državljana, pretežno Turaka i meštana podgoričkog naselja Zabjelo
Nakon što je u Crnoj Gori privedeno 45 turskih državljana zbog nekoliko incidenata u kojima je bilo nasilja, vlasti Crne Gore uvele su vize za Turke
Izbori na kojima je ubedljivo pobedila stranka argentinskog predesnika Havijera Mileija bili su prvi test njegove popularnosti otkako je stupio na dužnost 2023. godine, obećavajući da će smanjiti državnu potrošnju „motornom testerom“
Nedelju dana nakon spektakularne pljačke u galeriji Apolon u pariskom Luvru, francuska policija u subotu je uhapsila dve osumnjičene osobe. Istraga se ubrzava, dok se za preostala dva člana bande i dalje intenzivno traga
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
