Zajednički protiv balkanskih demona

Nešto više od dve godine po dolasku na mesto ambasadora Republike Grčke u Beogradu, Hristos Panagopulos (53) sa zadovoljstvom ponavlja da se njegov prvi utisak o srdačnom i toplom prijemu u međuvremenu samo pojačao. Po obrazovanju pravnik – diplomirao u Atini, magistrirao iz oblasti međunarodnog prava i međunarodnih odnosa na Flečer školi prava i diplomatije u Bostonu – karijeru diplomate počeo je 1978. Radio je kao šef konzularnog odeljenja grčke ambasade u Turskoj, potom kao generalni konzul u Bostonu. Od 1989. do 1993. radio je u grčkoj ambasadi na Kipru, posle čega vodi Direkciju za evropske integracije grčkog Ministarstva spoljnih poslova. Karijeru nastavlja kao generalni konzul u Los Anđelesu, šef Direkcije za Kipar i, od 2000. godine, kao ambasador na Kipru.

Grčka je do ove godine bila jedina balkanska zemlja članica Evropske unije, u godinama za vreme i posle raspada SFRJ posebno zainteresovana za stabilnost i mir u regionu. Na pitanje kakav je stav Grčke o predstojećem rešavanju problema statusa Kosova, ambasador Panagopulos kaže: „Mi imamo kompletnu viziju, odnosno strategiju za region u kojoj bi sve balkanske zemlje trebalo da budu integrisane u veliku evropsku porodicu. Nadamo se da ćemo u uslovima mira, stabilnosti i razvoja moći da prevaziđemo lošu prošlost – naravno, ne mislim na odnose Grčke i Srbije, koji su uvek bili prijateljski, već uopšte na zle demone na Balkanu – kako bismo za decu izgradili budućnost mira i blagostanja. U toj našoj strategiji Srbija ima odlučujuću ulogu. Drugim rečima, perspektiva neće imati budućnost bez Srbije – bez nje, stvoriće se velika praznina. Srbija treba da bude što bliže evropskoj porodici.“

„VREME„: Još od pregovora Beograda i Prištine koje je vodio Marti Ahtisari pominje se mogućnost jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, a ovih dana i mogućnost da, ukoliko rešenje ne bude pronađeno u okviru Saveta bezbednosti UN–a, pojedine zemlje tu nezavisnost priznaju. Kakav je vaš stav u vezi sa tom mogućnošću?

HRISTOS PANAGOPULOS: Složiću se sa vama da put nije potpuno jasan. Jedino što znamo jeste da će 10. decembra „trojka“ podneti izveštaj. Naš stav je definisan jasno i stalno ga ponavljamo u bilateralnim kontaktima sa rukovodstvom Srbije, kao i u svim međunarodnim forumima u kojima Grčka učestvuje, kao što su Ujedinjene nacije, NATO, EU, OEBS itd. Poruka je jasna – rešenje treba da bude održivo i da ne ostavlja pobednike i poražene. Održivost rešenja je neophodna zbog stabilnosti regiona za koju se svi se slažemo da je najvažnija. Treba da se zadovolje sve potrebe žitelja regiona, a pre svega put ka Evropi. Dakako, treba voditi računa o očuvanju kulturnih spomenika i, na kraju, najvažnije, da rešenje ne prouzrokuje ljudske tragedije, mislim pre svega na iseljavanje. To su načela na koja se naša politika od početka oslanja u saradnji sa srpskim prijateljima. Pozivamo i zainteresovane strane da preduzmu sve kako bismo došli do takvog rešenja.

Oko 300.000 građana Srbije godišnje poseti Grčku; postoji tradicija istorijskog prijateljstva i dobrih odnosa, čini se da jesu i letošnji požari uticali na produbljivanje saradnje?

Najpre bih rekao da je čast i zadovoljstvo što veliki broj prijatelja iz Srbije bira Grčku kao destinaciju za godišnje odmore. Nažalost, još je na snazi ovaj vizni režim, ali kada bude ukinut, uveren sam da će taj broj biti još veći. Ovogodišnja stihija i požari su tragično iskustvo za nas, ali i prilika da se ispolje najdublja humana osećanja. Ceo grčki narod, i ja i moji saradnici bili smo ganuti brojnim porukama srpskog naroda povodom ovogodišnjih požara u Grčkoj. Ljudi su se nudili da idu u Grčku i pomognu. Kako vlada tako i crkva, opštine i gradovi osvojili su nas spremnošću da pomognu. Posebno želim da pomenem posade šest vatrogasnih aviona i vatrogasne odrede sa specijalnim vozilima koji su odmah poslati. Oni su suštinski pomogli u gašenju požara i zbog toga dugujemo zahvalnost. Grčki narod ne zaboravlja svoje prijatelje.

Kako ocenjujete saradnju u drugim oblastima, ekonomiji, saobraćaju, kulturi?

Tokom nedavnog ratnog perioda grčki narod je davao humanitarnu pomoć. Danas je Srbiji potreban razvoj. Veoma je vidljivo prisustvo grčkih investitora u Srbiji koji nastoje da reformišu srpsku privredu. Grčka je prvi ulagač u Srbiji i unošenjem sredstava pomaže u sprovođenju reformi kako bi bio pokrenut razvoj. Na primer, oko 25.000 građana Srbije zaposleno je u grčkim firmama u Srbiji. Koridor 10 je strateško ulaganje za obe zemlje. On prevazilazi vremensko ograničenje vezano za Olimpijske igre 2004. godine, kada je započet, i najvažniji je instrument povezivanja, kako za vašu tako i za moju zemlju. Nalazim se u veoma prijatnoj situaciji da vam kažem da je sve spremno za skoro potpisivanje protokola, obezbeđena su sredstva, nema prepreka, i nadamo se da će u sledećoj građevinskoj sezoni početi radovi. Grčka donacija za dovršetak Koridora 10 iznosi 100 miliona evra.

Pitanje kulturne saradnje zauzima visoko mesto među mojim prioritetima. Naši odnosi u oblasti kulture nisu na nivou na kojem su oni u oblasti politike i ekonomije. Imamo projekte koji su sada u završnoj fazi. Grčka u Beogradu ima ambiciju da se osnuje Grčki kulturni centar koji će da se integriše u kulturni život Srbije i bude ćelija unapređenja kulture i kulturne saradnje u Beogradu. Centar će biti filijala Grčke fondacije za kulturu. Odmakli smo u pregovorima i našli smo lep prostor u ulici Kneza Miloša. Nadam se i želim da prisustvujem svečanom otvaranju tog centra pre završetka mog mandata.

Veoma je značajna i kulturna manifestacija koju priređuju grčke firme pod pokroviteljstvom Ambasade i Narodnog pozorišta u Beogradu. Naime, 14. oktobra u Narodnom pozorištu biće održan koncert posvećen tridesetogodišnjici smrti velike grčke umetnice Marije Kalas. Pevaće Agnes Baltsas i Demetra Teodosiju kao i sva velika imena beogradske opere. Veoma smo ponosni što prijateljima u Srbiji možemo posvetiti jedno veče koje će ostati zapamćeno.

Već odavno radimo i na organizovanju izložbe koja će biti panorama grčkog slikarstva i na kojoj će biti predstavljeni svi veliki slikari iz XIX i XX veka i to u jednoj veoma prestižnoj galeriji.

Kada ste pre dve godine došli u Beograd, rekli ste da ste zadovoljni prijemom. Kakav je sada vaš utisak?

Od tada ima promena, velikih i nabolje. Gde god da odem – u Beograd ili u unutrašnjost – i kada kažem da sam Grk, nailazim na topao doček, bez obzira na to da li se sa sagovornicima u svemu slažem. Čak i u okviru razgovora u jednoj porodici nema konsenzusa. Postoje ozbiljne teme, ali bez obzira na to da li se slažemo ili ne, atmosfera je vrlo topla.