Vreme ostavki i odlazaka

Ne dešava se često da najuglednijim svetskim proizvođačima informacija udarna vest dana bude odlazak jednog televizijskog poslenika iz svoje matične kuće. Već sredinom maja pojavila se serija informacija o tome da će jedan od najuglednijih (i najbolje plaćenih) italijanskih voditelja biti učtivo zamoljen da napusti svoj RAI, da bi se ubrzo sa najava prešlo na konkretne potvrde o tome da je Fabio Facio (Fazio) i konačno oteran sa italijanskog javnog servisa. Moglo bi biti da je reč “oteran” prejaka, ali je teško pronaći neku primereniju s obzirom na to da je u takvim prilikama uvek reč o političkom kontekstu. A tu eufemizmima nikada nije bilo mesta.

Velika većina medija sa leve strane političkog spektra razloge ovakvog “razlaza” nalaze u domenima sveobuhvatnog desničarskog prestrojavanja državnih institucija i preduzeća pod državnom kontrolom koje sprovodi nova vlast na čelu sa izbornim pobednikom, strankom Braća Italije. Kao i obično, javili su se i demantiji ovog reklo bi se normalnog uštimavanja glasova u informativnoj zoni političke javnosti, ali kada se sve raspoložive činjenice stave jedna pored druge, ne može se izbeći uobičajeni zaključak da se političke igre, po pravilu, odvijaju na štetu državne kase, uz nezaobilazne atake na zdrav razum i poslovnu logiku.

KAKVO JE VREME

O čemu je zapravo reč? Fabio Facio je televizijski poslenik koji je tokom svog radnog veka provedenog na Italijanskoj radio- televiziji (RAI) ostavio značajan trag, dok je nacionalnu slavu i popularnost stekao emisijom “Che tempo che fa” (“Kakvo je vreme”). Naziv ove veoma gledane emisije, inače uobičajeno naziv za bizarni meteorološki izveštaj, u simboličkom smislu označava nameru autora i voditelja da se bavi aktuelnim, životnim temama i ličnostima koje oslikavaju vreme u kome živimo. Reč je o klasičnom tok-šouu američkog tipa, koji su odlikovale dve bitne karakteristike: dužina emitovanja, jer emisija je trajala punih dvadeset sezona, od 2003. godine do danas, i drugo, pod reflektorima RAI-ja okupila je impozantan broj veoma uglednih ličnosti svetske politike, kulture, muzike, filma: od Mihaila Gorbačova, Bila Gejtsa, Tonija Blera, Roberta Planta, Madone, Džordža Klunija, Tonija Houka, Džona Travolte, Ume Turman, Pelea, Emanuela Makrona, Luisa Hamiltona, pa do Baraka Obame, pape Franje, Novaka Đokovića i mnoštva drugih značajnih ličnosti koje su na neki način obeležile protekle dve decenije.

Emisija je trajala od dva do četiri sata i bila bogata različitim sadržajima, od razgovora sa glavnim gostom pa do prezentacije najnovijih književnih naslova i novih muzičkih grupa, političkih komentara uglednih novinskih kolumnista i nastupa najviđenijih italijanskih stendap komičara. Uz Fabija Facija, voditeljsku ekipu su činile i dve dame, Šveđanka Filipa Lagerbak, koja je najavljivala goste, i Ticijana Liticeto, komičarka i glumica koja je svojim ironičnim i duhovitim upadicama i komentarima emisiji davala šaljiv, opuštajući ton.

Dakle, reč je o kompletnom televizijskom proizvodu, koji je unekoliko mutirao tokom dve decenije postojanja, ali nije odstupao od u osnovi mirnog, racionalnog i analitički obojenog tona u pristupu svakoj temi i svakom sagovorniku. Upravo takav analitički pristup bio je od samog nastanka emisije predmet kritika i osporavanja. Primedbe zdesna ticale su se nastojanja voditelja da stvari nazove pravim imenom i zađe u sfere kojima obično raspolažu povlašćeni nosioci društvenih uloga, što je tumačeno kao ordinarno levičarenje, dok su sa leve strane političkog spektra stizale zamerke na voditeljev elitizam, na nedovoljno oštar pristup temama i sagovornicima i povlađivanje malograđanskom ukusu. Televizijska publika, u većini, nije marila za primedbe te vrste, tako da je gledanost emisije s vremenom dostizala vrtoglave brojeve od oko šest miliona gledalaca. Tokom nekoliko godina ova emisija je bila udarna pesnica RAI-ja i odnosila je nesumnjivu pobedu u duelima sa konkurentskim Mediasatovim favoritima rezervisanim za najgledanije večernje termine.

PRIHODI I RASHODI

Ali, okosnicu kritika i sa jedne i sa druge strane činila je mantra koja je oduvek nalegala na uvo najšire javnosti. To su bili prihodi voditelja Fabija Facija, čiji su honorari, po njegovom priznanju, dostizali fantastična dva miliona evra godišnje. Za običnog italijanskog gledaoca to je predstavljalo pravu sablazan, na šta su kritičari RAI-ja, uvek u permanentnom grču borbe za uticaj u ovoj medijskoj kući, i računali. Otuda će mnogi televizijski gledaoci s gnušanjem promeniti kanal ukoliko na RAI 3 naiđu na ovu emisiju i njenog voditelja.

Međutim, činjenice su nešto drugačije, bez obzira na to što je za zdravu pamet neprihvatljivo da neko, za ovaj posao, dobija ovako veliki honorar. Mogla bi se ovim povodom otvoriti mnoga druga pitanja vezana za novčano vrednovanje javnih poslova i razbacivanje novca poreskih obveznika, ali činjenica, uz cenu od 40 hiljada evra za 15 sekundi reklama u toku ove emisije, koja sadrži 16 minuta rezervisanih za propagandne poruke, baca sasvim drugačije svetlo na ovaj slučaj. Ako pretpostavimo da je prosečan prihod po emisiji nešto veći od dva miliona evra, onda honorar ne izgleda preterano veliki ukoliko ulazi u zbir troškova od 450 hiljada evra po jednoj epizodi. Italijanska radio-televizija je, kažu, ozbiljna firma koja ima čitav spektar odličnih proizvoda i visoku gledanost, tako da je teško i pomisliti da poslovodstvo preduzeća nije u stanju da uoči i prepozna koku koja nosi zlatna jaja.

I upravo u tom gnezdu, gde se osim zlatnih jaja može naići na još koješta, leži tajna raskida sa Fabiom Faciom i njegovom emisijom “Che tempo che fa”. Njemu nije izričito rečeno da mora da ode, ali mu nije produžen ugovor za sledeću godinu, dok su rokovi za planiranje programa za narednu sezonu istekli a da se niko nije setio da pomene i ovu emisiju. Poruka je bila jasna, a nju je naslutio i sam Facio i opisao je neposredno nakon pobede desnice na proteklim izborima.

ČISTKA U RUKAVICAMA

Prvu ostavku koja bi mogla imati dodirnih tačaka sa ovim slučajem podneo je Karlo Fuertes, jedan od članova Upravnog odbora RAI-ja, izjavivši da “od početka ove godine traje politička konfrontacija koja ima za cilj slabljenje državne televizije kao javnog servisa”, te da je uočio sve veći nedostatak konstruktivnog stava koji je do sada karakterisao rad Upravnog odbora. U prevodu, to je značilo “ne bojte se, dobro biti neće”. Kao potvrda ovih slutnji i novih pregrupisavanja usledio je neopoziv otkaz Lucije Anuncijato na mesto urednika i voditelja veoma gledane političke emisije na RAI 3, koja je takođe važila za autorku naklonjenu levici. Pretpostavlja se da će njenim korakom poći još neko od uglednih imena nacionalne televizije.

Dakle, čistka se odigrava u rukavicama, ali na štetu sopstvenog novčanika. I Facija i Anuncijatu će biti teško zameniti novim imenima, odnosno imena će se nekako i naći, ali je pitanje kako će na njih reagovati publika, a samim tim i oglašivači. RAI se sa lakoćom rešio prihoda od milion i po evra po emisiji, pošto je džep poreskih obveznika isuviše dubok da bi se vodilo računa o ovom “milionskom sitnišu”. Treba li napominjati da se i u Italiji, od pre nekoliko godina, javni servis izdržava putem računa građana za utrošenu električnu energiju.

Da i ovaj slučaj bude obojen “alla italiana” pobrinuo se večiti “mangup iz komšiluka” Mateo Salvini, potpredsednik Vlade i lider Severne lige, inače poznat po svojim neotesanim nastupima. Ovoga puta je prevazišao samoga sebe, objasnivši u samo dve reči pozadinu ovog događaja. Na svom Tviter nalogu, komentarišući odlazak Facija i njegove saradnice Liticeto, napisao je: “Belli ciao!” Parafrazom naslova poznate partizanske pesme ovo dvoje je prvo definisao kao levičare, a u isto vreme ih na podrugljiv način ispratio sa: “Ćao, lepotani.”

Facio i Liticeti su već dobili angažman na Kanalu 9 u rukama multinacionalne firme Warner Bros Discovery, sa kojom su potpisali ugovor na četiri godine. Sa njima će otići i njihova emisija. Pitanje ko će i šta će ostati na talasima nacionalne televizije ne spada u prvorazredne brige prosečnog italijanskog građanina. I najgušći mrak se lako podnosi ukoliko se svetlo postepeno smanjuje.