Dok sa Zapada stižu prve čestitke novoj makedonskoj vladi, bivši politički protivnici koji su se udružili da bi spasli zemlju već zauzimaju fotelje koje ovog puta neće biti tako udobne
Nakon dva meseca jalovih pregovora i sitničavog cenkanja, makedonske parlamentarne stranke su uspele da postignu sporazum o formiranju nove vlade političkog jedinstva. Sobranje Makedonije je sa 104 glasa „za“ i samo jednim glasom „protiv“ dalo podršku novoj vladi premijera Ljupčeta Georgijevskog u koju su ušli donedavno opozicioni Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM), predstavnici donedavno najveće opozicione partije Albanaca u Makedoniji, Partije demokratskog prosperiteta (PDP), VMRO-DPMNE, Demokratska partija Albanaca (DPA) i još nekoliko manjih parlamentarnih stranaka kao što su Liberalna partija (LP), Liberalno-demokratska partija (LDP) i VMRO-VMRO.
U novoj vladi personalno ne učestvuje jedino Demokratska alternativa (DA) Vasila Tupurkovskog i Nova demokratija (partija koju sačinjavaju bivši nezadovoljni članovi DA), ali su i ove partije glasale za novu vladu i najavile da će je podržati. Novi ministri u kabinetu Ljupčeta Georgijevskog su: Ljube Boškovski (VMRO-DPMNE) – Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ilinka Mitreva (SDSM) – Ministarstvo spoljnih poslova, Vlado Bučovski (SDSM) – Ministarstvo odbrane, Nikola Gruevski (VMRO-DPMNE) – Ministarstvo finansija, Iđet Memeti (PDP) – Ministarstvo pravde, Petar Miloševski (LDP) – Ministarstvo za zdravstvo, Nenad Novkovski (VMRO-DPMNE) – Ministarstvo za obrazovanje i nauku, Ganka Samoilova-Cvetanovska (VMRO-DPMNE) – Ministarstvo za kulturu, Ljupčo Balkovski (VMRO DPMNE) – Ministarstvo za transport i veze, Vladimir Džabirski (VMRO-VMRO) – Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje, Besnik Fetai (DPA) – Ministarstvo za ekonomiju, Faik Aslani (PDP) – Ministarstvo za lokalnu samoupravu, Bedredin Ibraimi (DPA) – Ministarstvo za rad i socijalnu politiku i Marjan Gjorčev (VMRO-DPMNE) – Ministarstvo za poljoprivredu i šumarstvo.
ČIJA KREACIJA: Glavni zadaci novog vladinog kabineta, prema rečima premijera Ljupčeta Georgijevskog, biće stabilizacija bezbednosne situacije u zemlji, poboljšanje ekonomije i razvijanje političkog dijaloga, pri čemu je posebno naglasio važnost učešća dveju „albanskih partija“ u vlasti, kao i pripremu prevremenih parlamentarnih izbora koji bi se održali početkom sledeće godine. Partija demokratskog prosperiteta je, inače, do poslednjeg trenutka ulazak u novu vladu uslovljavala prekidom vatre od strane bezbednosnih snaga Makedonije, koje se u oblasti Karadak već dve nedelje bore protiv albanskih terorista. Ovakvo uslovljavanje naišlo je na negativnu reakciju Evropske unije i SAD-a koje su praktično prinudile ovu partiju da participira u novoj vladi.
Međutim, ustupci su, prema anlitičarima, učinjeni i PDP-u, jer su ovih dana prestala ofanzivna dejstva makedonske vojske i policije. Nezavisni mediji u Skoplju, koji ističu da je najnovija makedonska vlada kreacija zapadnih diplomata, tvrde da je prekid ofanzivnih dejstava deo plana EU-a i SAD-a, prema kome će se povlačenje terorista izvršiti pod nadzorom međunarodne zajednice.
Ovakve tvrdnje je izneo i britanski „Indipendent“. Prema „tajnom planu“, nakon povlačenja terorista očekuje se da usledi dijalog koji bi trebalo da rezultira otvaranjem univerziteta na albanskom jeziku u Tetovu, uvođenjem TV kanala za etničke manjine, dogovorom o većoj zastupljenosti Albanaca u državnim institucijama i konačno promenom Preambule makedonskog ustava koji definiše Makedoniju kao matičnu državu makedonskog naroda. Može se slobodno reći da je javno mnjenje Makedonaca spremno da prihvati sve beneficije koje bi bile date Albancima, ali ne i onu o promeni ustava. Premijer Georgijevski je odbacio tvrdnje da je nova vlada sastavljena pod pritiskom evropskih i američkih diplomata, a slično reaguju i ostali lideri političkih partija koje participiraju u novoj vladi.
BITI ILI NE BITI: Međutim, ukoliko se veruje ovim tvrdnjama, ostaje dilema šta je radio Havijer Solana na brojnim sastancima sa liderima makedonskih političkih partija o kojima je makedonska javnost vrlo malo saznala. Prema tvrdnjama nekih analitičara „široka koalicija“ je najbezbolniji način da se sprovede već utvrđeni plan EU-a i SAD-a, jer bi odgovornost pala na sve relevantne političke subjekte u zemlji. Ovi analitičari, međutim, procenjuju da bi u tom slučaju mogla znatno porasti popularnost nekih radikalnih makedonskih partija koje bi mogle da zaigraju na kartu makedonskog nacionalizma koji je već pokazao zube u nedavnim neredima u Bitolju i Skoplju, kada je spaljeno ili demolirano pedesetak radnji lokalnih Albanaca.
Ovakvoj radikalizaciji mogla bi ići u prilog i nepovoljna socijalna situacija u zemlji koja uvek predstavlja plodno tlo za nacionaliste (nezaposlenost u Makedoniji se, prema različitim izvorima, kreće između 35 i 50 odsto). Osim toga, makedonska privreda svakodnevno trpi ogromne štete što će dodatno otežati ionako težak život prosečnog građanina Makedonije. „Štete koje je pretrpela makedonska privreda zbog krize sa teroristima još nije precizno utvrđena, ali smatram da ona dosad iznosi nekoliko stotina miliona dolara i povećava se sa svakim danom krize“, kaže za „Vreme“ makedonski ministar finansija Nikola Grujevski. „Kriza sa teroristima može dovesti u pitanje i planirani rast proizvodnje od 6 odsto koji je bio dogovoren sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda. To je prava šteta za našu ekonomiju koja od prošle godine pokazuje znake oživljavanja“, kaže ministar Grujevski. I dok sa Zapada stižu prve čestitke novoj makedonskoj vladi, bivši politički protivnici koji su se udružili da bi spasli zemlju već zauzimaju fotelje koje ovog puta neće biti tako udobne, jer se zadaci koji predstoje mogu definisati Šekspirovim „biti ili ne biti“.
Epski bes prema teokratskom, autoritarnom režimu u Teheranu preliva se na NATO saveznike, demokrate, papu i MAGA influensere, koji su velikim delom zaslužni za uspon Donalda Trampa. Širi se prema svima koji se ne slažu sa predsednikom oko rata sa Iranom, a čije posledice počinju da osećaju građani Amerike
Prava pitanja nisu ona koja dominiraju javnim prostorom. Ni oduševljenje dela tehnološke scene, koja sve češće zvuči kao da razgovara sama sa sobom, ubeđena da gradi boga. Ni panika onih koji u svakom algoritmu vide apokalipsu. Već trezveno, ali tvrdoglavo insistiranje na odgovorima na pitanja: Koliko ovo košta? Ko plaća? Kome služi i šta se dešava ako ne uspe? Istorija tehnologije – od parne mašine do nuklearne bombe – pokazala je da velike promene menjaju raspodelu moći, ekonomiju, politiku, ali često i društva, i to mnogo dublje nego što njihovi tvorci u početku razumeju
Bivši predsednik Bugarske Rumen Radev (na slici) sa koalicijom “Progresivna Bugarska”, koju je predvodio na izborima prošlog vikenda, osvojio većinu –133 od 240 mesta u Sobranju. Prvi put u demokratskoj istoriji zemlje neće morati da razmišlja o koalicionom partneru kako bi formirao vladu za koju je u predizbornoj kampanji tvrdio da će se uhvatiti u koštac sa sistemskom korupcijom
I dok svet ide dalje, Iran za njime sve više zaostaje. I za to nije kriva (isključivo) Amerika. Kada stalno držite gard prema čitavom svetu, svet pre ili kasnije podigne gard prema vama. Države, kao i ljudi, ne traže društvo onih koji su u stalnom sukobu sa svojim okruženjem. Naposletku, u XXI veku, politički model koji se zasniva na obećanju dolaska bogom nadahnutog spasitelja ima malo šta da ponudi državi od gotovo 90 miliona ljudi, u kojoj je 60 odsto stanovništva mlađe od 39 godina. A još manje ima šta da ponudi susednim državama
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Ministar kulture Nikola Selaković nasred Skupštine poručuje opoziciji da može da ga “povuče za Generalštab”. To je ispod zdravog razuma, pristojnosti, a pre svega časti
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Represija i dirigovana anarhija u Vučićevoj Srbiji
Koliko živ čovek može da podnese Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
