Dok sa Zapada stižu prve čestitke novoj makedonskoj vladi, bivši politički protivnici koji su se udružili da bi spasli zemlju već zauzimaju fotelje koje ovog puta neće biti tako udobne
Nakon dva meseca jalovih pregovora i sitničavog cenkanja, makedonske parlamentarne stranke su uspele da postignu sporazum o formiranju nove vlade političkog jedinstva. Sobranje Makedonije je sa 104 glasa „za“ i samo jednim glasom „protiv“ dalo podršku novoj vladi premijera Ljupčeta Georgijevskog u koju su ušli donedavno opozicioni Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM), predstavnici donedavno najveće opozicione partije Albanaca u Makedoniji, Partije demokratskog prosperiteta (PDP), VMRO-DPMNE, Demokratska partija Albanaca (DPA) i još nekoliko manjih parlamentarnih stranaka kao što su Liberalna partija (LP), Liberalno-demokratska partija (LDP) i VMRO-VMRO.
U novoj vladi personalno ne učestvuje jedino Demokratska alternativa (DA) Vasila Tupurkovskog i Nova demokratija (partija koju sačinjavaju bivši nezadovoljni članovi DA), ali su i ove partije glasale za novu vladu i najavile da će je podržati. Novi ministri u kabinetu Ljupčeta Georgijevskog su: Ljube Boškovski (VMRO-DPMNE) – Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ilinka Mitreva (SDSM) – Ministarstvo spoljnih poslova, Vlado Bučovski (SDSM) – Ministarstvo odbrane, Nikola Gruevski (VMRO-DPMNE) – Ministarstvo finansija, Iđet Memeti (PDP) – Ministarstvo pravde, Petar Miloševski (LDP) – Ministarstvo za zdravstvo, Nenad Novkovski (VMRO-DPMNE) – Ministarstvo za obrazovanje i nauku, Ganka Samoilova-Cvetanovska (VMRO-DPMNE) – Ministarstvo za kulturu, Ljupčo Balkovski (VMRO DPMNE) – Ministarstvo za transport i veze, Vladimir Džabirski (VMRO-VMRO) – Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje, Besnik Fetai (DPA) – Ministarstvo za ekonomiju, Faik Aslani (PDP) – Ministarstvo za lokalnu samoupravu, Bedredin Ibraimi (DPA) – Ministarstvo za rad i socijalnu politiku i Marjan Gjorčev (VMRO-DPMNE) – Ministarstvo za poljoprivredu i šumarstvo.
ČIJA KREACIJA: Glavni zadaci novog vladinog kabineta, prema rečima premijera Ljupčeta Georgijevskog, biće stabilizacija bezbednosne situacije u zemlji, poboljšanje ekonomije i razvijanje političkog dijaloga, pri čemu je posebno naglasio važnost učešća dveju „albanskih partija“ u vlasti, kao i pripremu prevremenih parlamentarnih izbora koji bi se održali početkom sledeće godine. Partija demokratskog prosperiteta je, inače, do poslednjeg trenutka ulazak u novu vladu uslovljavala prekidom vatre od strane bezbednosnih snaga Makedonije, koje se u oblasti Karadak već dve nedelje bore protiv albanskih terorista. Ovakvo uslovljavanje naišlo je na negativnu reakciju Evropske unije i SAD-a koje su praktično prinudile ovu partiju da participira u novoj vladi.
Međutim, ustupci su, prema anlitičarima, učinjeni i PDP-u, jer su ovih dana prestala ofanzivna dejstva makedonske vojske i policije. Nezavisni mediji u Skoplju, koji ističu da je najnovija makedonska vlada kreacija zapadnih diplomata, tvrde da je prekid ofanzivnih dejstava deo plana EU-a i SAD-a, prema kome će se povlačenje terorista izvršiti pod nadzorom međunarodne zajednice.
Ovakve tvrdnje je izneo i britanski „Indipendent“. Prema „tajnom planu“, nakon povlačenja terorista očekuje se da usledi dijalog koji bi trebalo da rezultira otvaranjem univerziteta na albanskom jeziku u Tetovu, uvođenjem TV kanala za etničke manjine, dogovorom o većoj zastupljenosti Albanaca u državnim institucijama i konačno promenom Preambule makedonskog ustava koji definiše Makedoniju kao matičnu državu makedonskog naroda. Može se slobodno reći da je javno mnjenje Makedonaca spremno da prihvati sve beneficije koje bi bile date Albancima, ali ne i onu o promeni ustava. Premijer Georgijevski je odbacio tvrdnje da je nova vlada sastavljena pod pritiskom evropskih i američkih diplomata, a slično reaguju i ostali lideri političkih partija koje participiraju u novoj vladi.
BITI ILI NE BITI: Međutim, ukoliko se veruje ovim tvrdnjama, ostaje dilema šta je radio Havijer Solana na brojnim sastancima sa liderima makedonskih političkih partija o kojima je makedonska javnost vrlo malo saznala. Prema tvrdnjama nekih analitičara „široka koalicija“ je najbezbolniji način da se sprovede već utvrđeni plan EU-a i SAD-a, jer bi odgovornost pala na sve relevantne političke subjekte u zemlji. Ovi analitičari, međutim, procenjuju da bi u tom slučaju mogla znatno porasti popularnost nekih radikalnih makedonskih partija koje bi mogle da zaigraju na kartu makedonskog nacionalizma koji je već pokazao zube u nedavnim neredima u Bitolju i Skoplju, kada je spaljeno ili demolirano pedesetak radnji lokalnih Albanaca.
Ovakvoj radikalizaciji mogla bi ići u prilog i nepovoljna socijalna situacija u zemlji koja uvek predstavlja plodno tlo za nacionaliste (nezaposlenost u Makedoniji se, prema različitim izvorima, kreće između 35 i 50 odsto). Osim toga, makedonska privreda svakodnevno trpi ogromne štete što će dodatno otežati ionako težak život prosečnog građanina Makedonije. „Štete koje je pretrpela makedonska privreda zbog krize sa teroristima još nije precizno utvrđena, ali smatram da ona dosad iznosi nekoliko stotina miliona dolara i povećava se sa svakim danom krize“, kaže za „Vreme“ makedonski ministar finansija Nikola Grujevski. „Kriza sa teroristima može dovesti u pitanje i planirani rast proizvodnje od 6 odsto koji je bio dogovoren sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda. To je prava šteta za našu ekonomiju koja od prošle godine pokazuje znake oživljavanja“, kaže ministar Grujevski. I dok sa Zapada stižu prve čestitke novoj makedonskoj vladi, bivši politički protivnici koji su se udružili da bi spasli zemlju već zauzimaju fotelje koje ovog puta neće biti tako udobne, jer se zadaci koji predstoje mogu definisati Šekspirovim „biti ili ne biti“.
“Moramo da dejstvujemo brzo i punom silom da okupiramo teritoriju, odatle sve proteramo, sve uništimo i pretvorimo je u mrtvu zonu”, kaže penzionisani izraelski general Uzi Dajan. Zašto se veći broj Izraelaca tome ne suprotstavi? Zašto ista ta većina poziva Irance da u ime slobode i progresa izađu na ulice i sruše teokratsku vlast, a nemo posmatra kako Izrael gubi atribut “jedine demokratije Bliskog istoka”
Estonija, članica NATO-a i Evropske unije koja se graniči sa Rusijom, živi između priprema za najgori scenario i svakodnevice koja je još uvek mirna. Dok država ulaže u odbranu, najveće podele ne pravi granica već jezik, generacije i identiteti
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Situacija u Avganistanu se dramatično pogoršava, posebno za žene i devojčice koje su praktično isključene iz javnog života. Prema izveštaju Ujedinjenih nacija, skoro polovina stanovništva ove zemlje će zavisiti od humanitarne pomoći do kraja godine
Novčanica od sto dolara, međunarodni aerodrom na Floridi, propusnice za nacionalne parkove nosiće ime Donalda Trampa. Postoje planovi i za ratne brodove, auto-puteve, uz sve drugo što već sada krase lik i ime aktuelnog američkog predsednika
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Zašto SNS nakon lokalnih izbora liči na firmu koja pravi banket prikrivajući neizbežni bankrot, a Vučić na njenog vlasnika zaduženog do grla kako bi još malo izigravo velikog gazdu
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
