Viktor vs. Viktor

(Specijalno za „Vreme“ iz Kijeva)

Ljubitelji teorije zavere kažu da je prevrat u Ukrajini (jer ovo je, hteli oni to ili ne, prevrat) samo uvertira za jedan daleko stroži režim koji trenutno vlada u susednoj Belorusiji. A onda, kaže se u teoriji zavere, sledi završni udarac velikoj Rusiji.

Za sada opozicija koja nastupa pod narandžastim barjacima ima, kako izgleda, nedostižnu prednost, a Ukrajina će novog predsednika dobiti sa novom godinom.

Vrhovni sud je u petak 3. decembra odlučio da je u drugom krugu predsedničkih izbora bilo krađe i presudio u korist lidera opozicije Viktora Juščenka i to na osnovu žalbi na postupak glasanja u sedam izbornih jedinica. Presuda je konačna i izvršna, a pravo na žalbu ne postoji.

PONAVljANjE: Zakazan je i datum za ponovljeni drugi krug izbora – 26. decembar, a izborna kampanja je počela već u nedelju 5. decembra. Prvi je Juščenko pozvao okupljene u Kijevu da glasaju za njega. Aktivisti opozicije se ne razilaze sa Trga nezavisnosti još od 21. novembra.

Evropska unija oduševljeno je reagovala na presudu naglašavajući u brojnim saopštenjima kako su „pobedile demokratija i vladavina prava“.

Predsedavajući OEBS-a i ministar inostranih poslova Bugarske Solomon Pasi pozdravio je ovakvu odluku Vrhovnog suda i izrazio nadu da će ponovljeni drugi krug izbora biti fer i pošten. „Ponavljanje drugog kruga izbora daće priliku Ukrajini da pokaže svetu da njena opredeljenost za demokratiju može da priredi dobro organizovane, slobodne i poštene izbore“, izjavio je Pasi na konferenciji u Sofiji kojoj su prisustvovali i američki državni sekretar Kolin Pauel i ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov.

Pasi je takođe apelovao da sve članice OEBS-a, iako su izbori zakazani u tako kratkom roku i iako je katolički Božić samo dan pre glasanja, pošalju što je više moguće posmatrača u Ukrajinu. Zvaničnici procenjuju da bi samo broj posmatrača OEBS-a mogao dostići 2000.

I Moskva je prokomentarisala odluku Vrhovnog suda Ukrajine. Predsednik državne Dume Boris Grizlov rekao je da „odluka Vrhovnog suda, doneta u korist strane koja je izgubila, teško može da ispravi sve i odmah, jer su događaji otišli predaleko“, napomenuvši da su izbori pokazali da se društvo „podelilo“ i da je aktivirano previše unutrašnjih problema.

Istovremeno je Juščenko, u intervjuu za BBC, rekao da „je potpuno pogrešna ocena da je Ukrajina podeljena između istoka i zapada. Ukrajina nije podeljena ni geografski ni jezički ni verski“. Napominjući da niko ne bi trebalo ni da pomišlja da njegova zemlja gubi suverenitet ili teritorijalni integritet, Juščenko je takve tvrdnje nazvao spekulacijama. On je takođe poručio da od njegove pobede ne bi trebalo da zazire ni ruski predsednik Vladimir Putin, pošto je Ukrajini stalo da ima dobre odnose sa susednom Rusijom.

STARTNA PREDNOST: Odluku Vrhovnog suda da presudi u korist Juščenka ovdašnji analitičari procenjuju kao jačanje pozicija opozicionog lidera i veliku prednost u odnosu na protivnika sa kojom ulazi u novu izbornu trku.

„Svi delići mozaika počinju da se slazu u korist Juščenka“, kaže Markijan Bilinskij, analitičar iz Kijeva. „Inicijativa je na opozicionom štabu. Ovo je zaista velika pobeda za njega.“

Pravo pitanje je, međutim, da li će ponovljeni izbori uspeti da smire probleme nastale posle drugog kruga ili će ih dodatno pogoršati. Kriza nastala kao rezultat predsedničkih izbora odrazila se i na istočni, industrijski deo zemlje, geografski i jezički bliži Rusiji, gde su i birači u većini opredeljeni za Viktora Janukoviča, ali i na zapad koji je bliži Evropi, gde se govori ukrajinski jezik i nacionalno osećanje je jako izraženo, a gde su građani glasali za Viktora Juščenka.

Pošto su Juščenkovi glasači masovno izašli na ulice, na istoku su uzvratili mitinzima i pretnjama referendumom o autonomiji, a poslednjih dana stižu i informacije o organizovanju dobrovoljačkih formacija u Luganskoj oblasti, gde je Savet atamana doneo odluku o formiranju narodnih kozačkih odreda.

„Događaji poslednjih nedelja u Kijevu svedoče da je grupica neodgovornih političara iz tabora pretendenta za predsednika Ukrajine koji je izgubio izbore (Juščenka), svojom antiustavnom aktivnošću potkopala same temelje državnosti“, kaže se u saopštenju Saveta atamana Luganske oblasti koje su preneli ruski mediji. „U slučaju da na vlast uz pomoć ‘narandžaste’ gomile dođe nelegitimni predsednik, zadržavamo pravo da preduzmemo adekvatne mere, oslanjajući se na podršku i pomoć naše ruske braće“, naglašeno je u saopštenju.

Za sada sve što dolazi sa istoka zemlje, a upućeno je na adresu „narandžaste revolucije“, zaštitne boje Juščenkove kampanje, ostaje na pretnjama. Referendum o autonomiji raspisan za 5. decembar nije održan, a ako Juščenko pobedi na sledećim izborima, ostaje sve na kozacima Luganske oblasti.

BITKA ZA NAKLONOST: Juščenko će svakako morati, sa svoje strane, da proba da pridobije naklonost Rusije i radnika sa istoka zemlje. Njegove najave reformi koje se tiču unapređivanja tržišne ekonomije samo su dodatno uplašile zaposlene u zavodima i kolhozima da će ostati bez posla.

„Mislim da možemo očekivati još debata, još slogana, još žešću političku bitku“, kaže Andrej Blinov iz Centra za političke nauke. Ako Juščenko pobedi na izborima 26. decembra, moraće da se suoči i s otporom velikih industrijalaca koji kontrolišu većinu domaće ekonomije i s birokratijom koju Ukrajina vuče još od sovjetskog doba. „Problem je u tome što bivši oligarsi, kažem bivši jer gube moć, neće otići tako lako“, naglasio je Blinov.

U nameri da ojača pozicije uoči drugog kruga Juščenko je sklopio savez sa liderom Socijalističke partije Aleksandrom Morozom. Moroz je u prvom krugu 31. oktobra dobio sedam odsto glasova i ti birači su 21. novembra svakako igrali važnu ulogu. U zamenu za Morozovu podršku Juščenko je pristao da sprovede ustavne reforme koje znatno smanjuju predsednička ovlašćenja i povećavaju vlast parlamenta i vlade. Socijalisti su kao dokaz vernosti pružili podršku Juščenkovoj Našoj Ukrajini u rušenju Janukovičeve vlade prošle nedelje.

Međutim, već sutradan, na sednici parlamenta, na kojoj je trebalo da se po kratkom postupku kroz proceduru provuku smena vlade, promene izbornog zakonodavstva, konstituisanje nove izborne komisije i ustavne reforme, usledilo je iznenađenje. Janukovičevi poslanici, Morozovi socijalisti i komunisti Petra Simonjenka odbili su sve Juščenkove predloge.

Juščenko je reagovao ljutito i pozvao narod „da istraje do konačne pobede“, a pominjao je i „aktivnu akciju“ u slučaju da dođe do nove opstrukcije. Po kijevskim kuloarima krenulo je „zavrtanje ruku“ i Moroz je preko nekih pouzdanih ljudi javnosti poručio kako je propast sednice parlamenta „samo posledica omanjih tehničkih omaški koje će brzo biti razrešene.“

U međuvremenu su u Kijev hitno doputovali i međunarodni pregovarači, predsednici Poljske i Litvanije Aleksandar Kvašnjevski i Valdas Adamkus, šef evropske diplomatije Havijer Solana, generalni sekretar OEBS-a Jan Kubiš i predsednik donjeg doma ruskog parlamenta Boris Grizlov.

Dok se međujnarodna petorka okupljala u Kijevu, koordinaciona komisija ukrajinskog parlamenta odlučila je da se na novoj sednici u utorak 7. decembra po hitnom postupku usvoje sve predložene promene, kako bi ponovljeni izbori bili i zakonski valjani. Uprkos nekim besnim izjavama koje je dao u intervjuu „Njujork tajmsu“, Kučma se u međuvremenu složio da prihvati ostavku vlade i potpiše sve zakonske predloge koje parlament usvoji.

POVRATAK JANUKOVIČA: Nakon dva dana odsustva koje je opravdao iznenadnim gripom, pred ovdašnjim medijima se u ponedeljak uveče pojavio i ubledeli Viktor Janukovič, koji je vidno uzbuđen najavio kako namerava da trči ponovljeni drugi krug i kako će dok traje izborna kampanja uzeti godišnji odmor da mu „neki tamo slučajno ne prebace kako koristi poziciju premijera u političke svrhe“. Zlobnici su odmah prokomentarisali da mu odmor neće ni biti potreban, jer u utorak već neće biti premijer.

Pred Juščenkom i Janukovičem sada je ponovljeni izborni krug. Za premijera prelazne vlade viđen je predsednik parlamenta Vladimir Litvin koji je veštim balansiranjem uspeo da održi operativnost skupštine i koji važi za najmanje kompromitovanog političara srednje linije. Međutim, najverovatniji kandidat predsednika vlade koju će Juščenko formirati nakon ponovljenih izbora, na kojima će, gotovo je sigurno, pobediti, jeste Julija Timošenko. To je ona ista vatrena plavuša za čije se zdravlje raspituju tužioci, a u vezi s korupcionaskim skandalima iz sredine devedesetih.

U Ukrajini je, inače, najveći gubitnik Rusija koja će eventualnom Juščenkovom pobedom izgubiti značajnu tampon-zonu prema NATO-u i Evropskoj uniji. Predsednik Vladimir Putin je iz Ankare, gde je obnavljao trgovinske veze sa arhineprijateljem Turskom, ljutito poručio kako Rusija ne namerava da utiče na izbornu volju ukrajinskog naroda, ali je istovremeno osuo paljbu na Juščenka i Zapad koji, kako je rekao, svaki otpor i neočekivane probleme „završava bombama i raketama.“

Bilo kako bilo, idu ponovljeni izbori, pobednik se manje-više zna, a narandžasta revolucija se primiče kraju. Iako su mnogi pravili paralele sa zimskim protestima u Srbiji, razlike postoje, a jedna je najbitnija: za razliku od najvećeg dela srpske opozicije iz devedesetih i 2000, sadašnja ukrajinska opozicija bila je vlast i zna kako sistem funkcioniše. Takođe, za razliku od srpskih kolega, sadašnji ukrajinski opozicionari uče na tuđim greškama i savršeno tačno znaju šta hoće.

Pregovori od ponedeljka, koji su se otegli do duboko u utorak, međutim, okončali su se potpunim neuspehom.

Opozicija je optužila Kučmu za opstrukciju, jer je odbio da primi ostavku vlade, dok je odlazeći predsednik hladno rekao kako se nada da će posebna komisija pokušati da reši nesuglasice. Došla je u pitanje i sednica parlamenta na kojoj je trebalo finalizovati sve detalje potrebne za održavanje ponovljenog, drugog kruga izbora.

Aleksandar Zinčenko, Juščenkov poverljivi čovek i šef kampanje, rekao je da „nema nikakvog smisla da se u parlamentu glasa o ustavnim promenama, kad nismo postigli nikakav dogovor oko ključnih pitanja“.

Demonstranti na Trgu nezavisnosti su u utorak ujutro bili besni. „Ovo je pakosno poigravanje Leonida Kučme, naše strpljenje je zaista na izmaku i ne znam koliko ću dugo moći da kontolišem svoje ljude koji se već dve nedelje mrznu pod šatorima“, rekao nam je jedan od vođa demonstranata iz Lavova koji se predstavio kao Vitalij. Jedan diplomata, koji naravno želi da ostane anoniman, tvrdi da „pregovora nikada nije bilo niti će ih biti“. Čemu onda dolazak Solane, Kubiša, Kvašnjevskog, Grizlova i ostalih? Da bi Zapad pokazao da mu je „stalo“ i da se „interesuje“. I da podseti Juščenka koji se „oteo kontroli“ kojoj strani pripada i za čiju stvar se bori. A i to im baš nije pošlo za rukom.

Pregovori su samo dobar zaklon i maska za sve prisutne. Za Zapad – da pokažu da im je stalo, za Ruse – da pokažu da im je manje stalo, a za dva kandidata – da pokažu da su demokratični i spremni na kompromis. To znači da zapadni svet nimalo ne mari za Ukrajinu, da su Rusi veoma zainteresovani za svoju bivšu teritoriju, a da su predsednički kandidati koji trče ponovljeni krug izbora sve samo ne demokratični i spremni na dogovor.