Šest stranih državljana, od kojih su trojica Amerikanci, kao i dva državljanina Španije i jedan državljanin Češke, uhapšeni su juče zbog opružbi da su otišli u Venecuelu sa namerom da izvrše atentat nad predsednikom Venecuele, prenosi ABC.
Hapšenja je na državnoj televiziji objavio Diosdado Kabelo, ministar unutrašnjih poslova Venecuele.
Kabelo tvrdi da su uhapšrena lica bila deo zavere koju je vodila CIA, sa namerom da vrgne venecuelansku vladu i ubije nekoliko članova njenog rukovodstva.
U televizijskom programu, Kabelo je pokazao slike oružja za koje je rekao da su pripadale uhapšenim stranim državljanima.
SAD negira učešće u zaveri
Jedan od uhapšenih,Vilbert Jozef Gomez, pripadnik je američke mornarice, piše ABC.
Gomez je, prema tvrdnjama ministra unutrašnjih poslova Venecuele, služio u Avganistanu, Iraku i Kolumbiji.
Američki Stejt department potvrdio je pritvaranje pripadnika američke vojske i saopštio da je upoznat sa „nepotvrđenim izveštajima o hapšenju još dva američka državljana u Venecueli“.
„Bilo kakve tvrdnje o učešću SAD u zaveri za svrgavanje Madura su kategorički lažne. Sjedinjene Države nastavljaju da podržavaju demokratsko rešenje političke krize u Venecueli“, navodi se u saopštenju.
Hapšenje se odigralo dva dana nakon što je američko ministarstvo finansija nametnulo sankcije za 16 Madurovih saveznika koje je američka vlada optužila za ometanje glasanja tokom spornih predsedničkih izbora u Venecueli 28. jula i kršenje ljudskih prava.
Krađa izbora i međunarodne tenzije
Tenzije između vlade Venecuele i SAD su porasle i nakon izbora, čiji je rezultat izazvao proteste u Venecueli u kojima su uhapšene stotine opozicionih aktivista.
Izborni savet Venecuele, koji je blisko usklađen sa Madurovom administracijom, rekao je da je Maduro pobedio na izborima sa 52% glasova, ali nije dao detaljnu analizu rezultata.
Opozicioni aktivisti, međutim, iznenadili su vladu prikupljanjem listova sa 80% glasačkih mašina u zemlji. Listovi koje je prikupila opozicija objavljeni su na internetu i ukazuju na to da je Gonzalez pobedio na izborima sa dvostruko više glasova od Madura.
Uprkos međunarodnoj osudi zbog nedostatka transparentnosti izbora, Vrhovni sud Venecuele, koji je dugo podržavao Madura, potvrdio je njegovu pobedu u avgustu.
Maduro je odbacio zahteve iz nekoliko zemalja, uključujući levičarske vlade Kolumbije i Brazila, da obezbedi listove koji dokazuju da je pobedio na izborima. Maduro, koji je na vlasti od 2013. godine, dugo je tvrdio da SAD pokušavaju da ga zbace sankcijama i tajnim operacijama.
Madurova administracija je ranije koristila Amerikance zatvorene u Venecueli da dobije ustupke od američke vlade.
U dogovoru koji je prošle godine sproveden sa Bajdenovom administracijom, Maduro je oslobodio 10 Amerikanaca i begunca kojeg traži američka vlada da obezbedi predsedničko pomilovanje za Aleksa Saaba, bliskog Madurovog saveznika koji je zadržan na Floridi zbog optužbi za pranje novca. Prema američkim tužiocima, Saab je takođe pomogao Maduru da izbegne sankcije američkog trezora kroz složenu mrežu fiktivnih kompanija.