Veliki prasak

Za “Vreme” iz Bona

Po količini soli, Baltičko more jedva se može nazvati morem. Kažu da je uz nemačku obalu slano koliko suze, a istočnije, kod obala Finske i Rusije, ni toliko.

Pa ipak, voda koja probija u cevi gasovoda Severni tok 1 i 2, na mestima gde je po svemu sudeći podmetnut eksploziv, dovoljno je slana da dovede do korozije. Stručnjaci kažu da krpljenje ili zamena cevi nisu veliki problem, ali da će – ako se brzo ne pokrenu pumpe, što može samo u saradnji Rusije i zapadnih zemalja – gasovodi uskoro biti za staro gvožđe.

Ko će za njima roniti suze, a ko se raduje? To je pitanje od milion dolara, pomoću kojeg stručnjaci i udarna pera štampe pokušavaju da odgonetnu ko je izvršio sabotažu. U nedostatku činjenica, prst se upire sa Zapada u Moskvu, i iz Moskve u Zapad.

Iako istraga tek treba da se povede, može biti da su verovatni bombaški udari na dva monumentalna gasovoda kraj ere u kojoj je pre svega Nemačka bila izvozna velesila zahvaljujući jevtinom ruskom gasu, a Rusija pak imala najvažniju mušteriju i stabilan priliv deviza u budžet koji većma zavisi od prodaje energenata.

ŠTA SE DESILO?

Švedski seizmolozi su u ponedeljak prošle sedmice (26. septembar) registrovali dva potresa kod danskog ostrva Bornholm – jedan u 2.03 izjutra, drugi u 19.03. Kako su rekli, potresi su se dogodili u vodi, a ne u tlu, što znači da nema govora o zemljotresu ili klizištu.

Danski vojni piloti primetili su više mesta gde curi gas, što se na površini mora vidi kao krug u kojem izbijaju mehurići – u jednom slučaju krug je bio prečnika čitavih sto metara. Operator gasovoda javio je oko podneva da je pritisak pao sa uobičajenih trista na samo sedam bara. Uništene su obe cevi Severnog toka 1 i jedna od cevi Severnog toka 2, gasovoda koji većinski pripadaju Gaspromu.

U eventualnu prirodnu nepogodu ili slučajnu havariju niko ne veruje. Jer, previše bi slučajnosti bilo da tek tako u istom danu na četiri mesta eksplodiraju cevi kojima do tada ništa nije falilo, a koje su – posebno u slučaju Severnog toka 2 – nove-novcate.

Oštećenja su se desila tik van teritorijalnih voda Danske i Švedske, kao da je neko pazio da ne povredi teritorijalni integritet tih zemalja, od kojih je jedna članica NATO-a, a druga bi to uskoro trebalo da postane.

Lideri Danske, Švedske, Nemačke i EU govorili su o “sabotaži”. Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nagovestila je putem Tvitera “oštar odgovor” počiniocu, što se u jeziku briselske birokratije smatra britkom pretnjom.

Dok ovaj broj “Vremena” ide u štampu, isticanje gasa je gotovo sasvim prestalo, a prema operatoru Severnog toka, pritisak u cevima se ujednačio. Gasprom je saopštio da je isparilo onoliko plavog energenta koliko se inače proda Danskoj za tri meseca.

Prema organizaciji Nemačka pomoć životnoj sredini (Deutsche Umwelthilfe), radi se o ekološkoj katastrofi jer je u vazduh otišlo metana uporedivog sa jedan odsto godišnjih štetnih emisija cele Nemačke.

Tek sada istraga može da počne. Premda je i rusko tužilaštvo formiralo predmet zbog “međunarodnog terorizma”, sva je prilika da će stvar voditi istražitelji iz Danske, Švedske i Nemačke.

Iz službi ove potonje do nedeljnika “Špigel” procurila je pretpostavka da je korišćen eksploziv sa snagom od pola tone trinitrotoluena (TNT). Same čelične cevi su inače debele do 41 milimetra, pa još omotane betonom debljine do 110 milimetara.

Prethodno je “Špigel” javio da je CIA tokom leta upozorila Berlin na moguće sabotaže na gasovodu, te da bi one mogle doći od “državnog aktera”. Zvaničnici su odbili da komentarišu te navode.

Ipak, teorija da se ne radi o militantnim zaštitnicima životne sredine ili slobodnim strelcima, već o diverziji u ime neke države, primila se u zapadnoj javnosti i zato jer se smatra da postavljanje eksploziva na 80 metara dubine nije mačiji kašalj. U obzir bi mogli da dođu ronioci ili podvodni dronovi, to jest minijaturne podmornice bez posade.

STRUČNJACI SA KRISTALNOM KUGLOM

foto: armed forces of denmark via ap

U govoru u petak (30. septembar), ruski predsednik Vladimir Putin proglasio je prisajedinjenje Donbasa, Zaporožja i Hersona, kritikovao dekadentni Zapad, usput okrivljujući SAD za diverziju na Severnom toku. U Vašingtonu su odbacili optužbe. Na zahtev Moskve, održana je i vanredna sednica Saveta bezbednosti.

Manjak činjenica doveo je do viška spekulacija o tome ko bi mogao da stoji iza udara na gasovode. Postavljeno je staro dobro pitanje “cui bono?” – kome to koristi? Pitanje koje bi moglo odvesti na stranputicu s obzirom da se niko nije pohvalio sabotažom, pa se dakle radi o takozvanoj false flag operaciji.

Ko god da je, očigledno bi voleo da se misli da je počinilac neko drugi. Tako nije samo pitanje ko ima koristi od uništenja gasovoda, nego možda i ko ima koristi da se pomisli da je neko drugi uništio gasovod.

To nije sprečilo zapadne eksperte da izvade kristalne kugle i optuže Rusiju. Samo Rusija “ima sposobnost i interes” da izvede ovakvu sabotažu, rekao je Johanes Peters, stručnjak za morsku bezbednost sa Univerziteta u Kilu.

Prema njegovom rezonu, Moskva demonstrira da je sposobna za operacije nadomak voda NATO-a, unosi nesigurnost, i stavlja posebno Berlin pod pritisak. Jer, kaže Peters, jedina čitava cev je sada jedna cev Severnog toka 2, koji nikada nije ni pušten u rad. Ako bi u Nemačkoj energetska kriza eskalirala, Berlin bi morao da delimično ukine sankcije Rusiji kako bi dobio gas tim putem.

Sa druge strane, zašto bi Rusija digla u vazduh gasovod kada može naprosto da zavrne ventil, što je uostalom i uradila? Bez Severnog toka Kremlj ostaje bez bitne opcije za eventualne pregovore oko Ukrajine, to jest bez mogućnosti da spase pre svega Nemačku od sibirske zime, a u zamenu za povlačenje barem dela sankcija.

MALO ČINJENICA, MNOGO TEORIJA

Ljubitelji teorija zavere na obe strane dobili su ovih dana dosta materijala za razradu po opskurnim forumima, što se, doduše, preliva i u “ozbiljne” medije – u zavisnosti od toga šta kome odgovara.

Recimo, vest o curenju gasa tek je ugledala svetlost dana, a bivši poljski šef unutrašnjih i spoljnih dela Radoslav Sikorski, danas poslanik Evropskog parlamenta, na Tviteru je objavio fotografiju curenja i napisao: “Thank you, USA.” Tvit je kasnije izbrisao, a Vlada u Varšavi je kritikovala ovu zahvalnicu kao neodgovornu.

Andrij Koboljev, donedavni šef ukrajinskog Naftogaza, dobacio je javnosti novu teoriju prema kojoj su Rusi minirali gasovod već pri gradnji. “Ta metoda nije ruski izum, već nasleđe Sovjetskog Saveza”, rekao je on za “Zidojče cajtung”. “Tada je bilo uobičajeno da se eksploziv postavi na svu novu kritičnu infrastrukturu jer u slučaju rata mora brzo da se digne u vazduh. To je sada razlog što nisu dignuti u vazduh gasovodi koje nisu gradili Rusi.”

CNN se pak dohvatio izveštaja o ruskim vojnim brodovima oko ostrva, koji su primećeni baš na dan eksplozija. Prema danskim zvaničnicima, ruska mornarica je stalno i rutinski u tim vodama – baš kao i američki brodovi.

Ruski mediji izvestili su o tobože sumnjivom devetočasovnom letu američkog vojnog helikoptera MH-60R Strike Hawk nadomak ostrva Bornholm, samo nekoliko dana pre eksplozija. “Dojče vele” pak u jednoj analizi pokazuje tačnu putanju tog helikoptera, koji ni u jednom trenutku nije bio dovoljno blizu mestima sabotaže.

Podsećalo se i na raniju izjavu predsednika SAD Džozefa Bajdena da će, ukoliko Rusija napadne Ukrajinu, SAD naći način da zatvore Severni tok 2. No, u tom trenutku je pored Bajdena stajao nemački kancelar Olaf Šolc, čija se vlada složila da neće puštati u rad Severni tok 2 ukoliko dođe do ruske agresije.

Prethodno je, inače, vlada Angele Merkel – u kojoj je Šolc bio vicenkancelar – dovršila gradnju Severnog toka 2, uprkos američkim sankcijama protiv firmi koje učestvuju u gradnji, te protestima Poljske i baltičkih zemalja.

PRETI LI “PODVODNI RAT”?

Kako je već pokazalo obaranje malezijskog aviona na letu MH17 iznad istočne Ukrajine 2014. godine, međunarodne istrage su duge i mučne, a na kraju publika opet veruje u šta hoće.

Sada je londonski “Gardijan” doneo trezven tekst u kojem se navodi da možda nikada nećemo saznati ko je sabotirao Severni tok. “Ako se Rusija krije iza eksplozija, možda u Kremlju misle da je to demonstracija sile koja treba da izazove strah. Ali, od toga bi dobit bila mala. S obzirom na ruske probleme u Ukrajini, teško je poverovati u ideju da bi se Moskva usudila da cilja zapadne podvodne cevi i kablove u Baltičkom moru i drugde.”

Međutim, upravo je od toga vodeći nemački tabloid “Bild” napravio naslovnu stranu prošle sedmice. Nemačkoj, navodno, prete novi udari na kritičnu infrastrukturu – gasovode, telefoniju, internet, strujnu mrežu… Na to je upozorilo i više ministara.

Nije zaostao ni ugledni nedeljnik “Špigl”, u čijem je aktuelnom broju naslovna priča posvećena “čudovištima iz dubina”. Navodi se da su prethodnih godina uznapredovali posebno podvodni vojni programi SAD, Rusije i Kine. “Tajni roboti, specijalne podmornice i ronioci mogu da dižu u vazduh gasovode ili da crpe podvodne kablove”, navodi magazin.

NEMCIMA SADA NI IZ DŽEPA NI U DŽEP

Foto: DPA via AP

Vest o demoliranju Severnog toka unela je dodatnu nesigurnost među nemačke građane, koji sporadično protestuju i panično nabavljaju električne grejalice. Za prvih osam meseci ove godine prodato je skoro milion komada (skok od 76 odsto u odnosu na prošlu godinu), što se pripisuje strahu od nestašica gasa na koji se greje polovina domaćinstava u zemlji.

Cena gasa na berzama još jednom je skočila nakon sabotaže – i to se navodi kao moguća kratkoročna korist koju bi Rusija imala. Sada su ostala dva gasovoda od Rusije do Zapadne Evrope, kroz koje jedva da gas ide – Transgas preko Ukrajine i Mađarske, i Jamal preko Belorusije i Poljske.

No, za Nemačku, u prošlosti najbolju mušteriju koja je podmirivala 55 odsto potreba ruskim gasom, uništenje Severnog toka pred zimu realno ne menja ništa. Jer, od početka septembra Gasprom više ne isporučuje gas podno Baltičkog mora.

Do toga je došlo posle letnje sage sa redovnim održavanjem gasovoda i remontom Simensove turbine u Kanadi. Tek je političko zalaganje kancelara Olafa Šolca dovelo do toga da Kanađani dopuste da se turbina preko Nemačke vrati u Rusiju.

No, sada se Gasprom izgovara curenjem nafte iz jedne turbine u kompresionoj stanici Portovaja kod Sankt Peterburga, zbog čega navodno gas više ne može da se isporučuje. U Simensu takvo objašnjenje odbacuju – kažu, u Portovaji je šest turbina od kojih je i pet dovoljno da gasovod radi punom parom.

DVESTA MILIJARDI SUBVENCIJA ZA ENERGENTE

Berlin se, inače, unapred spremao na scenario da Kremlj politički zavrne gas i dao se u potragu za alternativama. Šolc je nedavno obišao arapske despotije ugovarajući isporuke tečnog gasa (tek od iduće godine), što se čudnovato poklopilo sa specijalnim odobrenjem Berlina da nemačke firme prodaju Saudijskoj Arabiji opremu i municiju za borbene avione Jurofajter i Tornado za 36 miliona evra.

Ali, gonjene inflacijom neviđenom sedam decenija – cene su u septembru bile deset odsto više nego pre godinu dana – i verovatnom recesijom, nemačke vlasti ponavljaju da će zima proći dobro ukoliko svi malo prištede energente. Uprkos faktičkom ruskom embargu, gasna skladišta u Nemačkoj su popunjena preko devedeset odsto.

Prošle sedmice je Šolc najavio “veliki prasak” – čak dvesta milijardi evra zaduženja kako bi građani i privreda pregurali zimu. Detalji još nisu utanačeni, ali trebalo bi da domaćinstva dobijaju snažno subvencionisane gas i struju do, recimo, 80 odsto prosečne potrošnje. Ostatak bi morali da plate po paprenim tržišnim cenama, što je ujedno i motivacija da se štedi.

Prethodno su Nemci suočeni sa mogućnošću da plaćaju višestruko skuplji gas. Prosečnu porodicu to bi stajalo barem dve do tri hiljade evra više godišnje. Taj preteći udar na buđelar nedavno je doveo do toga da se sasvim izjednačio broj onih koji podržavaju i onih koji osporavaju sankcije protiv Rusije, ukoliko to vodi većim troškovima života u Nemačkoj.

Masni finansijski paket trebalo bi da odobrovolji građane koji pretežno nisu zadovoljni radom vlade Socijaldemokrata, Zelenih i Liberala. U tom čitanju su detonacije na Severnom toku loša vest za Šolca jer, bez obzira na to kako se i kada završi ruska agresija u Ukrajini, sve su tanji izgledi da će se Nemačka ikada vrati jeftinim ruskim energentima.